Radmila Todić Vulićević: Imamo dobre uzore u našim majka i bakama i samo se trebamo toga držati

Iako po obrazovanju diplomirani ekonomista, brojevi su za nju bili važni tek radi puke statistike dok je uredno u svoji knjigama zbrajala istaknute prištinske porodice i ličnosti onog vremena, đake i profesore prve gradske gimnazije. Lepa pisana reč i zabeležen trag u vremenu, oduvek su bili prostor u kome se odlično snalazila. Nepresušna potreba za svedočenjem naterala ju je da se oproba i u dokumetnaristici. Radmila Todić Vulićević autorka brojnih knjiga kaže da se položaj žene u društvu u mnogome izmenio.

-Žena gubi statusni simbol nežnosnosti, čednosti o kojoj se priča, mašta i sanja. Uloga žene kao stuba porodice polako izmiče i ona se pretvara u objekat koji je u konstantnoj jurnjavi za zaradom. Novac nasušni je neophodan  kako bi se zadovoljile potrebe potrošačkog društva, dok je u žena u dubini duše sama, neispunjena, neostvarena kao majka i nesrećna. Ovako u najkraćem ocenjuje položaj žene u 21. veku Radmila Todić Vulićević.

Da li je od trenutka kada se Klara Cetkin izborila za prava žena njihov položaj u društvu evoluirao ili je otišao u sasvim drugom smeru u odnosu na ideale koje je Cetkinova zastupala. Ovo pitanje postavljam Radmili, koja me je odmah upozorava da za današnje prilke im čak i stroga konzervativna shvatanja.

Radmila Todić Vulićević, foto: V.Ćup, GračanicaOnlajn

 –Ja sam za ženu iz vremena moje majke, bake, mojih tetaka i ujni, kada je žena poštovala svoga domaćina, svekra, devere i jetrve, kada su sve one u jednoj familiji živele u punoj harmoniji. Tada bar javno nije bilo preljube. Zamislite to, nekada su se preljubnice, odnosno žene koje su šetale sa oženjenima zvale švalerke, a danas se nazivaju devojkama. Zar to nije vređanje devojaka koje još nisu stupile u brak i njihove čednosti. U prinicipu mislim da žena, kada se bude vratila svom osnovnom zadatku, a to je da rađa i drži porodicu na okupu da će onda stvari izgledati mnogo lepše, priča Radmila.

Savremeno društvo je ženi dalo pravo na slobodu izbora, da bira posao i napreduje u karijeri. Samim tim ona postaje prezaposlena što za posledicu ima zapostavaljanje porodice, zanemarivanje funkcije biološke reprodukcije. Sve to ženu odvaja od porodice i urušava ono što su Marks i Engels opisali kao osnovu ćeliju društva. Radmila tvrdi da je to upravo cilj neke politike koja nam stiže odnekud sa stane.

-Cilj je urušavanje porodice, da majka bude prezaposlena. Ona jednostavno gurne detetu telefon u ruke ili novac da kupi kiflu, umesto da zavrene rukave i pripremi svojoj deci ukusne obroke, omogući im da se bude uz primamljive mirise svežih uštipaka i palačinki, po čemu će ta deca zauvek pamtiti svoje odrastanje. Mi imamo jako dobre uzore u našim majkama i trebamo da se toga držimo uvek, kategorična je Todić Vulićević

 Da li je žena današnjice pogubljena u sistemu tranzicije i razapeta između tradicionalnog i modernog načina života koji joj se nudi i servira sa svih strana, pitam svoju sagovornicu?

Radmila Todić Vulićević: Uzore trebamo tražiti u našim bakama i majkama

– Sve ovo što se sada događa stiglo je sa potrošačkim društvom. U opštoj jurnjavi za novcem nema se vremena ni za šta. Živimo u virtualnom vremenu kada žene, a samim tim i muškarci, nastoje da bude nešto što nisu. Oni se koriste raznim sredstvima za ulepšavanje, neprikladno se odevaju, tu su silikoni, botoksi, plastična hirurgija. Sada žensko telo nije ni poželjno za muško oko zato što je otkriveno. Nekada je bila čar u tome da se vidi i otrkije žensko koleno. Sada se sve vidi i to je prešlo u vulgarnost koja ženu tretira kao jevtinu robu ili objekat koji više ne služi za ljubav već za nešto mnogo gore.  

Povodom osmog marta, leta gospodnjeg 2019. Radmila kaže da bi  poručili srpkinjama da se vrate, ne tako daleko, već u vreme svojih majki i baka.

– Svi još uvek pamtimo naše mame i bake, njihove frizure, štikle, šanel dužinu suknje koja se tada nosila, ali se i muž držao pod ruku, porodica je bila na okupu, a svi zajedno vikednom na korzou ilu u poslastičari.

Iako je osmomartovske proslave za nju predstavljaju repove koji se vuku još iz komunističkih vremena, Radmila nema ništa protiv toga da se tog dana ženama u znak pažnje pokloni cvet.

-Ako je to dan u kome žena treba da bude ispoštovana, pa neka bude, neka dobije cvet. To ništa ne menja ni u životu žene ni u životu porodice.

Radmila kaže da je recept za sreću svake žene u neizmernoj ljuavi koju treba da pruža svojoj porodici.

-Što je više dajemo dobijamo je više i ako poklanjamo ljubav i pažnju svom čoveku i deci, sigurno ćemo dobiti mnogo više nego cvet, pažnja, ljubav, razumevanje, tolerancija su sve što je potrebno za sreću jedne porodice, tvrdi Todić Vulićević


Radmila Todić Vulićević je prva od tri kćeri čuvenog prištinskog berberina Spasoja i žene mu Sevdalinke Todić  Autorka je sedam knjiga, zbirki pesama i priča za decu. Napisala je monodramu „Mitra kosovačka“, a knjiga „Kosovo i Metohija, imanje i nemanje“ prevedena je na engleski i italijanski jezik. Radmila je saradnik biografskog rečnika „Matice Srpske“ iz Novog Sada. Posle oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji sa suprugom i troje dece morala je da se preseli u Niš. Bavi se i dokumentaristikom. Snimila je dokumentarni film „Život omeđen kosovskom pogačom“, koji je prikazivan na festivalu u Rusiji, „Žuti autobus“ i „Film o Prištini“.


 Ivan Miljković