На данашњи дан рођен песник Мирослав Мика Антић

„Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“, речи су којима се деци обраћао велики српски песник Мирослав Мика Антић.

Мирослав Мика Антић, један од најомиљенијих српских песника, рођен је на данашњи дан, 14. марта 1932. године у Мокрину. У родном Мокрину похађао је основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Пре него што је постао познат, бавио се разним пословима, био је морнар, радио је у луткарском позоришту. Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листова „Ритам“ и „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду. Живео је у Новом Саду.

Најпознатије су Антићеве песме за децу: „Плави чуперак“, „Хороскоп“, „Прва љубав“, „Гарави сокак“, „Живели прекосутра“ и „Плава звезда“. Позната су и његова дела: „Војводина“, „Испричано за пролеће“, „Рождество твоје“, „Плаво небо“, „Насмејани свет“, „Псовке нежности“, „Концерт за 1001 бубањ“, „Мит о птици“, „Шашава књига“ и „Издајство лирике“, а режирао је и филмове: „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, и „Страшан лав“.

Антић је добио многобројна признања као што су: две „Невенове“ награде, награду за животно дело у поезији за децу, Горанову награду, награду Стеријиног позоришта, Златну арену за филмски сценарио, награду Ослобођења Војводине, Орден заслуга за народ и др.

„Не бојим се ја зуба, зуби су мекши од усана. Зуби уједају за тренутак, усне за цео живот“, један је од омиљених цитата великог Мике Антића.

А.Ћ.