У Неродимљу се Срби више не рађају

На око пет километара од Урошевца, некадашњом улицом неродимском, идемо ка Неродимљу, средишту Жупе и последњој престоници Немањића. За све оне који су овде били, околина непрепознатљива. Нова архитектура поред пута, зарасле у грмље полусрушене и до темеља срушене српске куће.

Средњовековне Цркве Светог Стефана и Светог Николе, цркву Светих Арханђела, манастир посвећен Светом Урошу, не можемо да пронађемо. Нема светиња, а биле су ту још од средњег века. И црква Успења Пресвете Богородице, коју је подигла царица Јелена, супруга Душана силног, над гробом свога сина Уроша, потонула у неродимску земљу. Око некадашњих црквених порти, огромне нове куће и ресторани, по којима је сада позната средњовековна престоница Немањића.

Тражимо српско гробље. Двојица старијих Албанаца нам љубазно објашњавају где се налази, али нас и зачуђено питају, зашто тражимо католичко гробље. Не противуречимо им, скоро ће сумрак и не осећамо се баш пријатно док нас из околних дворишта посматрају млади, нови мештани Неродимља, за које смо ми само зли Срби.

На гробљу неколико споменика или оно што је од њих остало. Само ситни комади надгробних плоча, а на прсте једне руке се могу избројати видљиви гробови. Стабла којима је гробље било окружено, посечена. Некоме су недостајала дрва за огрев или нешто друго, не знам. Само онај коме и мртви сметају, зна разлоге.

И столетни бор, који је по причи мештана посадио цар Душан, посечен је, а онда и корен миниран. А само пре двадесетак година, његове гранчице за породичну срећу, својим домовима су носили и Срби и Албанци. Сада су се, рече нам тихо један мештанин Горњег Неродимља, на месту столетног бора појавили млади изданци. Да ли нам то природа поруку шаље?

У Горњем и Доњем Неродимљу је пре 1999. године живело око 2.000 Срба, а сада нема ниједне српске душе. Баш ту, поред Неродимке, свети краљ Милутин је написао Грачаничку повељу, а ту је настала и Дечанска хрисовуља. Ту је краљ Милутин столовао, а ту се и упокојио. Предање каже да је ту боравио и Стефан Дечански и да је управо ту дошло до његовог сукоба са сином, царем Душаном. Последње дане свог живота, испод Шаре је провео и последњи Немањић, цар Урош.

Анђелка Ћуп