Утицај Специјалног суда на безбедносну ситуацију на Косову

Почетак рада Специјалног суда за ратне злочине припадника бивше Ослободилачке војске Косова, у тренутној нестабилној политичкој ситуацији може да изазове и погоршање безбедносне ситуације на Косову. Ветерани ОВК су спремни да протестују уколико дође до подизања оптужница или осуђивања њихових команданата. Грађани којима медији и политичари у својим изјавама глорификују борбу ОВК, могу додатно да закомпликују ситуацију. Довољна је мала варница и нека неодмерена изјава, па да мирни протести прерасту у бунт и доведу до међуетничких, али и међустраначких сукоба.

Специјално тужилаштво за ратне злочине припадника бивше Ослободилачке војске Косова, од новембра до сада, позвало је у Хаг на саслушање 24 људи. Колико је људи саслушано у Канцеларијама Тужилаштва у Београду и Приштини, није познато. Истраживања локалних и међународних организација цивилног друштва показују да грађани албанске заједнице не прихватају Специјални суд и да већина њих мисли да ова “моноетничка правна институција” није праведна и да би требало судити Србима и српској држави за злочине на Косову, а не припадницима ОВК који су се борили за слободу. Са друге стране, Срби такође не верују у Специјални суд, али из разлога што сматрају да је касно за суђења, да су сведоци или мртви или застрашени, да је међународна заједница на страни Албанаца, као и да ни албанска заједница, нити њени политички представници нису спремни да се суоче са истином. Тренутна нестабила политичка ситуација се у круговима албанских аналитичара такође оцењује као “лош тајминг” за подизање оптужница. Иако је безбедносна ситуација на Косову стабилна, догађаји из прошлости подсећају да није потребно много па да дође до етничких сукоба, мањих или већих размера.

Портпарол Специјалног тужилаштва за злочине Ослободилачке војске Косова (ОВК) у Хагу Кристофер Бенет је рекао да је потребно да буде испуњено пет услова како би биле подигнуте оптужнце у Специјалномм суду у Хагу: да докази буду прихватљиви за Специјални суд, да резултат суђења буду казне које ће издржати проверу Апелационог суда, да докази буду на располагању за време суђења, да буду довољни да докажу свако кривично дело оптужене особе и да предмет преживи „интелигентну и добро информисану одбрану“.

Док медији, али и поједини који би требало да буду саслушани у Хагу кажу да се не зна ко је позван као сведок, а ко као осумњичени, правни експерти тврде да сви који су позвани у Хаг имају статус осумњичених.

“Сви који су поменути у извештају Дика Мартија ће морати да буду саслушани као осумњичени, а онда ће Тужилаштво одлучити против кога ће поднети оптужнице”, каже адвокат Том Гаши, који заступа за сада највише рангираног припадника ОВК, Сулејмана Сељимија.

Политичка елита косовских Албанаца јавно позива све којима су уручени позиви, да се одазову и “покажу чисту борбу олободилачке војске Косова”. Ниједан од високих званичника косовских Албанаца нема дилему да злочина није било, а ако је било, њихов број је мали и иза њих стоје појединци. Са друге стране, српски политичари су сигурни да је злочина било, посебно над Србима и да су чак и сами извршиоци некадашњи високи официри ОВК, а данас водећи политичари у косовској власти.

Грађани Косова, Срби и Албанци, имају различиту перцепцију функционисања Специјалног суда, али и једни и други не очекују да ће оптужницама и пресудама бити задовољена правда. Срби су забринути да би у случају подизања оптужница или доношења пресуда којима би се кривим прогласили данашњи високи званичници у косовски институцијама, дошло до протеста Албанаца, који би били насилни и уперени против грађана српске заједнице.

“Перцепција јавног мњења о раду и мандату Специјалног суда за Косово, ризици и могућности”, истраживање које је НВО “Центар за мир и толеранцију (ЦПТ)” радила још 2017. године, показује да је међу испитаницима албанске националности, већина (51%) спремна да протестује уколико Специјални суд за Косово подигне оптужнице против припадника ОВК, а 36% износи да је спремно да делује како би спречило законско гоњење припадника ОВК.

“Стога постоји ризик да ће се, ако рад Суда постигне успех у кривичном гоњењу припадника ОВК, повећати перцепција етничких Албанаца о антиалбанској пристрасности у процесуирању случајева злочина почињених за време трајања оружаног конфликта. С друге стране, уколико Суд не буде у могућности да обезбеди барем неке пресуде, разочарање етничких Срба радом косовских институција може се повећати. Оба резултата би имала негативан утицај на већ напете односе између албанске и српске заједнице, као и на напоре за постизање помирења и на политичку и друптвену стабилност Косова”, један је од закључака поменутиг истраживања, које такођ показује да је “спремност за протесте много израженија у општинама Урошевац и Митровица, него у другим регионима, а значајно је већа код испитаника мушког пола, вишег образовног нивоа и узраста од 18 до 25 година”.

Иначе, у време када је Хашки трибунал, суд за ратне злочине у бившој Југославији, процесуирао неке од бивших припадника бивше Ослободилачке војске Косова (Фатмир Љимај, Рамуш Харадинај), на Косову су организовани протести подршке, који су били на граници да прерасту у сукоб, али је евидентирано и захлађење међуетничких односа у то време, посебно између Срба и Албанаца. Приликом ослобођења Љимаја и Харадинаја, на Косову им је приређен свечани дочек, али уз употребу ватреног оружја.

У истраживању Гзима Високе, под називом “Процена потенцијлног утицаја Специјалног суда за Косово, које је такође рађено 2017. године се каже:

“Рад Специјалног суда, могао би покренути потенцијалне ризике на Косову, што би могло довести до погоршања политичке стабилности, погоршања етничких односа, заустављања политичких реформи и продубљивања локалног непријатељства према међународној заједници. Специјални суд је већ постао катализатор који би могао даље поларизовати унутрашње етничке односе (међу етничким Албанцима) и поткопати нормализацију међуетничких односа између албанске и српске заједнице на Косову.”

Исто истраживање је још пре скоро две године показало да почетак рада Специјалног суда за ратне злочине припаника бивше Ослободилачке војске Косова може утицати на наставак дијалога изеђу Београда и Приштине, што се показало као тачно, мада почетак рада Специјалног тужилаштва, није први и главни разлог застоја у дијалогу. Такође, почетак рада овог трибунала могао би утицати и на међуалбанске односе.

Специјални суд би потенцијално могао помоћи у адресирању актуелних међу-албанских политичких питања. Независност Косова тражили су и Албанци који су фаворизовали мирни и ненасилни отпор и они који су фаворизовали оружани отпор. То је резултирало интраетничком поларизацијом и политичким сукобима, који и даље утичу на политичку и друштвену динамику на Косову. Ова два крила албанског отпора на Косову износила су оптужбе на рачун друге стране у више наврата. Оптужбе су се односиле на извршење политичких убистава током и непосредно после оружаног конфликта.До данас, има на десетине нерешених случајева политичко мотивисаних убистава виших чиновника и новинара приклоњених Демократској лиги Косова (ДЛК)”, један је од закључака Гзим Високе.

Иако у овом суду преовладава међународна компонента, његов рад и резултати ће у великој мери зависити од локалних околности. Један од највећих изазова је заштита сведока који су, како истиче Нора Ахметај, експерткиња из Приштине за транзициону правду, до сада били „непоуздани и често мењали исказ“, али се на њих и вршио притисак, прећено им је, а неки су чак и умирали под наразјашњеним околностима.

„Косовски Албанци поштују и до одређене мере глорификују бивше ветеране ОВК. Висок друштвени положај команданата ОВК чини сведочење против њих чином ‘издаје’. Као и у многим земљама широм света, линија која раздваја злочинце од патриота је веома танка“, истиче Ахметај.

Подизање првих оптужница из Специјалног тужилаштва се очекује ускоро, тврде правници, а најжешћа реакција се ипак очекује од ветерана бивше Осободилачке војске Косова, који су чак и захтевали укидање Специјалнног суда. Од ветерана се очекује организовање протеста, а уколико у томе буду имали прећутну сагласност политичара који не крију да такође мисле да је Суд неправедан и да је Косову наметнут од стране међународне заједнице, протести би врло лако могли да ескалирају.

Андјелка Ћуп


Спроведено од стране НВО ЦМТП, НВО Интегра, ПАXа.
“Овај пројекат је финансиран преко гранта Америчке Амбасаде у Пристини. Мишљења, ставови и закључци или препоруке садрзане овде припадају аутору(има) и не изразавају неопходно ставове Стате Департмента.“