Uticaj Specijalnog suda na bezbednosnu situaciju na Kosovu

Početak rada Specijalnog suda za ratne zločine pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova, u trenutnoj nestabilnoj političkoj situaciji može da izazove i pogoršanje bezbednosne situacije na Kosovu. Veterani OVK su spremni da protestuju ukoliko dođe do podizanja optužnica ili osuđivanja njihovih komandanata. Građani kojima mediji i političari u svojim izjavama glorifikuju borbu OVK, mogu dodatno da zakomplikuju situaciju. Dovoljna je mala varnica i neka neodmerena izjava, pa da mirni protesti prerastu u bunt i dovedu do međuetničkih, ali i međustranačkih sukoba.

Specijalno tužilaštvo za ratne zločine pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova, od novembra do sada, pozvalo je u Hag na saslušanje 24 ljudi. Koliko je ljudi saslušano u Kancelarijama Tužilaštva u Beogradu i Prištini, nije poznato. Istraživanja lokalnih i međunarodnih organizacija civilnog društva pokazuju da građani albanske zajednice ne prihvataju Specijalni sud i da većina njih misli da ova “monoetnička pravna institucija” nije pravedna i da bi trebalo suditi Srbima i srpskoj državi za zločine na Kosovu, a ne pripadnicima OVK koji su se borili za slobodu. Sa druge strane, Srbi takođe ne veruju u Specijalni sud, ali iz razloga što smatraju da je kasno za suđenja, da su svedoci ili mrtvi ili zastrašeni, da je međunarodna zajednica na strani Albanaca, kao i da ni albanska zajednica, niti njeni politički predstavnici nisu spremni da se suoče sa istinom. Trenutna nestabila politička situacija se u krugovima albanskih analitičara takođe ocenjuje kao “loš tajming” za podizanje optužnica. Iako je bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, događaji iz prošlosti podsećaju da nije potrebno mnogo pa da dođe do etničkih sukoba, manjih ili većih razmera.

Portparol Specijalnog tužilaštva za zločine Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u Hagu Kristofer Benet je rekao da je potrebno da bude ispunjeno pet uslova kako bi bile podignute optužnce u Specijalnomm sudu u Hagu: da dokazi budu prihvatljivi za Specijalni sud, da rezultat suđenja budu kazne koje će izdržati proveru Apelacionog suda, da dokazi budu na raspolaganju za vreme suđenja, da budu dovoljni da dokažu svako krivično delo optužene osobe i da predmet preživi „inteligentnu i dobro informisanu odbranu“.

Dok mediji, ali i pojedini koji bi trebalo da budu saslušani u Hagu kažu da se ne zna ko je pozvan kao svedok, a ko kao osumnjičeni, pravni eksperti tvrde da svi koji su pozvani u Hag imaju status osumnjičenih.

“Svi koji su pomenuti u izveštaju Dika Martija će morati da budu saslušani kao osumnjičeni, a onda će Tužilaštvo odlučiti protiv koga će podneti optužnice”, kaže advokat Tom Gaši, koji zastupa za sada najviše rangiranog pripadnika OVK, Sulejmana Seljimija.

Politička elita kosovskih Albanaca javno poziva sve kojima su uručeni pozivi, da se odazovu i “pokažu čistu borbu olobodilačke vojske Kosova”. Nijedan od visokih zvaničnika kosovskih Albanaca nema dilemu da zločina nije bilo, a ako je bilo, njihov broj je mali i iza njih stoje pojedinci. Sa druge strane, srpski političari su sigurni da je zločina bilo, posebno nad Srbima i da su čak i sami izvršioci nekadašnji visoki oficiri OVK, a danas vodeći političari u kosovskoj vlasti.

Građani Kosova, Srbi i Albanci, imaju različitu percepciju funkcionisanja Specijalnog suda, ali i jedni i drugi ne očekuju da će optužnicama i presudama biti zadovoljena pravda. Srbi su zabrinuti da bi u slučaju podizanja optužnica ili donošenja presuda kojima bi se krivim proglasili današnji visoki zvaničnici u kosovski institucijama, došlo do protesta Albanaca, koji bi bili nasilni i upereni protiv građana srpske zajednice.

“Percepcija javnog mnjenja o radu i mandatu Specijalnog suda za Kosovo, rizici i mogućnosti”, istraživanje koje je NVO “Centar za mir i toleranciju (CPT)” radila još 2017. godine, pokazuje da je među ispitanicima albanske nacionalnosti, većina (51%) spremna da protestuje ukoliko Specijalni sud za Kosovo podigne optužnice protiv pripadnika OVK, a 36% iznosi da je spremno da deluje kako bi sprečilo zakonsko gonjenje pripadnika OVK.

“Stoga postoji rizik da će se, ako rad Suda postigne uspeh u krivičnom gonjenju pripadnika OVK, povećati percepcija etničkih Albanaca o antialbanskoj pristrasnosti u procesuiranju slučajeva zločina počinjenih za vreme trajanja oružanog konflikta. S druge strane, ukoliko Sud ne bude u mogućnosti da obezbedi barem neke presude, razočaranje etničkih Srba radom kosovskih institucija može se povećati. Oba rezultata bi imala negativan uticaj na već napete odnose između albanske i srpske zajednice, kao i na napore za postizanje pomirenja i na političku i druptvenu stabilnost Kosova”, jedan je od zaključaka pomenutig istraživanja, koje takođ pokazuje da je “spremnost za proteste mnogo izraženija u opštinama Uroševac i Mitrovica, nego u drugim regionima, a značajno je veća kod ispitanika muškog pola, višeg obrazovnog nivoa i uzrasta od 18 do 25 godina”.

Inače, u vreme kada je Haški tribunal, sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, procesuirao neke od bivših pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova (Fatmir Ljimaj, Ramuš Haradinaj), na Kosovu su organizovani protesti podrške, koji su bili na granici da prerastu u sukob, ali je evidentirano i zahlađenje međuetničkih odnosa u to vreme, posebno između Srba i Albanaca. Prilikom oslobođenja Ljimaja i Haradinaja, na Kosovu im je priređen svečani doček, ali uz upotrebu vatrenog oružja.

U istraživanju Gzima Visoke, pod nazivom “Procena potencijlnog uticaja Specijalnog suda za Kosovo, koje je takođe rađeno 2017. godine se kaže:

“Rad Specijalnog suda, mogao bi pokrenuti potencijalne rizike na Kosovu, što bi moglo dovesti do pogoršanja političke stabilnosti, pogoršanja etničkih odnosa, zaustavljanja političkih reformi i produbljivanja lokalnog neprijateljstva prema međunarodnoj zajednici. Specijalni sud je već postao katalizator koji bi mogao dalje polarizovati unutrašnje etničke odnose (među etničkim Albancima) i potkopati normalizaciju međuetničkih odnosa između albanske i srpske zajednice na Kosovu.”

Isto istraživanje je još pre skoro dve godine pokazalo da početak rada Specijalnog suda za ratne zločine pripanika bivše Oslobodilačke vojske Kosova može uticati na nastavak dijaloga izeđu Beograda i Prištine, što se pokazalo kao tačno, mada početak rada Specijalnog tužilaštva, nije prvi i glavni razlog zastoja u dijalogu. Takođe, početak rada ovog tribunala mogao bi uticati i na međualbanske odnose.

Specijalni sud bi potencijalno mogao pomoći u adresiranju aktuelnih među-albanskih političkih pitanja. Nezavisnost Kosova tražili su i Albanci koji su favorizovali mirni i nenasilni otpor i oni koji su favorizovali oružani otpor. To je rezultiralo intraetničkom polarizacijom i političkim sukobima, koji i dalje utiču na političku i društvenu dinamiku na Kosovu. Ova dva krila albanskog otpora na Kosovu iznosila su optužbe na račun druge strane u više navrata. Optužbe su se odnosile na izvršenje političkih ubistava tokom i neposredno posle oružanog konflikta.Do danas, ima na desetine nerešenih slučajeva političko motivisanih ubistava viših činovnika i novinara priklonjenih Demokratskoj ligi Kosova (DLK)”, jedan je od zaključaka Gzim Visoke.

Iako u ovom sudu preovladava međunarodna komponenta, njegov rad i rezultati će u velikoj meri zavisiti od lokalnih okolnosti. Jedan od najvećih izazova je zaštita svedoka koji su, kako ističe Nora Ahmetaj, ekspertkinja iz Prištine za tranzicionu pravdu, do sada bili „nepouzdani i često menjali iskaz“, ali se na njih i vršio pritisak, prećeno im je, a neki su čak i umirali pod narazjašnjenim okolnostima.

„Kosovski Albanci poštuju i do određene mere glorifikuju bivše veterane OVK. Visok društveni položaj komandanata OVK čini svedočenje protiv njih činom ‘izdaje’. Kao i u mnogim zemljama širom sveta, linija koja razdvaja zločince od patriota je veoma tanka“, ističe Ahmetaj.

Podizanje prvih optužnica iz Specijalnog tužilaštva se očekuje uskoro, tvrde pravnici, a najžešća reakcija se ipak očekuje od veterana bivše Osobodilačke vojske Kosova, koji su čak i zahtevali ukidanje Specijalnnog suda. Od veterana se očekuje organizovanje protesta, a ukoliko u tome budu imali prećutnu saglasnost političara koji ne kriju da takođe misle da je Sud nepravedan i da je Kosovu nametnut od strane međunarodne zajednice, protesti bi vrlo lako mogli da eskaliraju.

Andjelka Ćup


Sprovedeno od strane NVO CMTP, NVO Integra, PAXa.
“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Pristini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta.“