„Краљ Петар Први у Призрену“: Закопавање круне у Богословији као завет повратка српске војске

На Врбицу, а у предвечерје Цвети, у Богословији „ Свети Кирило и Методије“ у Призрену одржана је промоција књиге „Краљ Петар Први у Призрену“, Леле Марковић. Представљање књиге, а пре тога и празнично богослужење у Светим Архангелима био је више него леп повод који је на једном месту окупио љубитеље лепе писане речи, расељене призренце, али и вечите заљубљенике у овај град.

Представљањем књиге ауторка је, како су присутни приметили, поново довела краља Петра у царски град, макар и путем писане речи. Стварање ове књиге за Лелу Марковић, рођену Призренку, био је, како је признала, диван и велики изазов али и њена скромна захвалност див јунацима Великог рата.

Лела Марковић потпусзхе књигу, фото: О. Радић, ГрачаницаОнлајн

Краљ Петар први нас је доста задужио, а једна од епизода, којој ауторка посвећује посебну пажњу, одиграла се управо у царског граду на Бистрици. Наиме, у тим новембарским данима 1915. године одиграо се симболичан догађај закопавања краљевске круне, као завет повратку српске војске.

„Где друго да се одржи промоција књиге, него на месту где је српска круна била и закопана. Сасвим логично, каже Лела Марковић.

„У једном тренутку, када се јубиларно обележавала година Великог рата широм читаве Србије, сетила сам се да, ето и мој завичај има довољно разлога да обележи овај датум. Кренула сам у истраживање и дошла до неких битних података“, прича Марковићева.

Књига „Краљ Петар Први у Призрену“, у поезији, прози и слици, обрађује повлачење српске војске преко Косова и Метохије у периоду од 12 – 26. новембра 1915. године. Ко се све нашао у колони дугој од Прокупља до Приштине, чији су ћивот са светим моштима носили на леђима српски војници, како је изгледао Призрен из угла познатих светских дописника, који познати српски писац је био сведок закопавања краљеве круне у Призренској богословији, како је изгледала последња седница Владе, литургија и опраштање од Призренаца пред повлачење ка Албанији.

О књизи су говорили, књижевник и писац  Живојин Ракочевић, историчар Александар Гуџић и ауторка која је нагласила да је дело настало као симболична захвалност српским ратницима, страдалницима Великог рата, који су 1915. године боравили у Призрену.  Објављена је на 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и славне победе српске војске у Првом светском рату.

„Није било тешко пронаћи фотографије и потребна документа, јер сам тражила информације које су везани само за Призрен, тако да и сада налазим још детаља,  па можда у догледно време буде и неко измењено и допуњено издање“, нагласила је ауторка књиге „Краљ Петар Први у Призрену“, Лела Марковић.

Марковићева прави паралелу између догађаја из раније и новије српске историје.

„То време Краља Петра Првог и његовог проласка овде и тог избеглиштва, тешкоће и туге коју је он осећао и тежине одлуке коју је носио, заиста подсећају на овај наш период од 1999. године. Стално нам се нека историја ту понавља сваке педесет године нови ратови.“

Лела Марковић се пита и зашто стално морамо да бранимо неке своје највеће вредности, али и додаје да је очигледно уколико их не бранимо може нам бити  још горе.

„Ми уживамо у слободи коју су нам ти јунаци донели пролазећи кроз највеће страдање албанске Голготе. То је пример и за нас и за ово садашње време, када су Косово и Метохија окупирани, а опет надамо се да ће се у неком будућем времену ту нешто и променити, исто како сам данас завршила оним истим цитатом, она два војника која су закопала круну и онда размишљају о некој будућности, па један каже:  – Ех,  да је вере у народу! , а овај други одговара –  Кад је 500 година било под Турцима и преживело се,  биће је и даље. То је реченица која је увек актуелна. Круна се вратила на глву Краља Петра и то је порука нама да бранећи неке највеће вредности прођемо кроз страдање после чега има и васкрса“, поручила је књижевница Лела Марковић.

Представљање књиге „Краљ Петар Први у Призрену“ омогућили су Друштво пријатеља манастира Светих Архангела и Дом културе Грачаница.

И. Миљковић – О. Радић