Програм ресоцијализације и дерадикализације приоритет институција

Повратак 110 косовских држављана са сиријског ратишта, уз помоћ америчке Владе, косовски челници су оценили успехом. Ипак, експерти за безбедност сматрају да је сада све у рукама главних косовских институција, укључујући и правосудни систем, како би се особе које су годинама живеле у ратним околностима биле успешно интегрисане у косовско друштво, а да се против оних који су директно учествовали у ратним сукобима, примене казнене мере, према законима на снази.

Прошле суботе, у Приштину авионом је допутовало 110 косовских држављана, са сиријског ратишта, међу којима чак 32 жене и 74-ро деце, од којих и деветоро деце без родитеља.

Након давања изјаве Специјалном тужилаштву, један од тројице мушкараца је признао да је учествовао у ратним сукобима, док се двојица бране ћутањем. Њима је Основни суд у Приштини изрекао казну притвора у трајању од месец дана. Жене и деца су одмах по доласку на приштински аеродром пребачене у Центар за азил надомак Приштине, у којем су боравиле 72 сата. Након лекарских прегледа и других процедура, оне су се вратиле својим породицама. Једном броју њих, након давања изјаве тужилаштву, одређена је привремена казна кућног притвора у трајању од месец дана.

Адвокати, Арбнора Зећири, Рита Матоши и Кимете Краснићи сматрају да је неправедна одлука Специјалног тужилаштва Косова које је изрекло њиховим клијенткињама казну кућног притвора.

“Ми смо се супротставиле тим мерама, имајући у виду и околности, јер већина од њих су мајке, имају децу, већина је остала без мужева и деци је потребно да се о њима брину”, изјавила је адвокат Зећири.

Осумњичене које су се вратиле из Сирије за адвокате су ангажовале само жене, а председник Адвокатске коморе Косова Осман Хаволи сматра да за то постоји добар разлог:

“Због осетљивости да би слободније комуницирале, не из других разлога. То су жене, које су дошле из једне ратне зоне и тако ће лакше комуницирати. Можда има нешто више да кажу, што не би могле у случају да имају адвоката мушкарца”, изјавио је Хаволи онлине новини “Експрес”.

Како преносе косовски медији, један број жена које су се вратиле из Сирије су изјавиле да су тамо отпутовале на инсистирање њихових мужева или једноставно нису знале где иду. Неке од њих су изјавиле да им се мужеви налазе по затворима у Сирији или су погинули, а друге да су се након погибије мужева преудале како би избегле да наставе живот по тамошњим женским камповима у којима су услови веома тешки. Само три жене су изјавиле да у Сирији и није било тако лоше и да незнају због чега су се вратиле.

Аналитичари за питања безбедности сматрају да је тешко измерити ниво радикализма код свих особа које су се вратиле из Сирије, било да су ратовале или не, те да је веома важно да се активирају програми за дерадикализацију и реинтеграцију.

Овакво мишљење дели и експерт за безбедносна питања Беса Кабаши Рамај, која истиче да у косовској стратегији за спречавање насилног екстремизма, који је усвојен пре неколико година, не постоји и План за реинтеграцију повратника са ратних жаришта на Средњем истоку, иако је он инициран још 2017. године.

“Ми нисмо успели, на жалост ни као друштво, а посебно није Влада. Косово није успело да покаже да је у стању да има интегрисан приступ целокупног друштва за суочавање са изазовима националне безбедности и то је проблем који ми још увек не можемо да решимо”, изјавила је Кабаши Рамај.

Као разлог наводи честе изборе, и у том контексту она види и недовољну активност владајућих структура које се фактички нису озбиљно бавиле побољшањем законских докумената везаних за националну безбедност.

Екрем Мустафа, министар унутрашњих послова Косова, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Међутим, Екрем Мустафа, косовски министар унутрашњих послова тврди да не постоји опасност од особа које су се вратиле крајем прошле недеље на Косово, јер како је објаснио, институције Косова ће преузети најбоље методе за ресоцијализацију, репатријацију и дерадикализацију и да ће у томе косовске институције имати помоћ и Сједињених Америчких Држава, како особе које су се вратиле са ратних жаришта не би биле терет, проблем и потенцијална опасност за косовско друштво.

Основно тужилаштво у Приштини све испитане особе које су се на Косово вратиле између прошлог петка и суботе, терети за кривично дело придруживања или учешћа у страној војсци или полицији, страним паравојним или параполицијским формацијама, групним организацијама или индивидуално ван територије Косова. За ова кривична дела, по Кривичном закону Косова, следи казна у трајању од три до пет година.

Теолог Дриљон Хоџа сматра да је главни разлог одласка грађана Косовљ на ратишта на Средњем Истоку различлита интерпретација Курана, која је започела одмах након ратних сукоба 1999. године, и да због тога одговорност сноси и Исламска заједница. Он ипак наводи да је важно да се према женама које су се вратиле понаша коректно, истичући да одређивање евентуалне затворске или било које казне не би утицало на њихову дерадикализацију.

С друге стране, Беса Кабаши Рамај истиче да је неопходно да се усвоји Закон о верским заједницама на Косову, како би се контролисао прилив новца верским заједницама и како би државни механизми безбедности могли да их надгледају.

Према Кабаши Рамај веома важна компонента, за пре свега спречавање одласка младих на ратна жариста, је подизања квалитета образовања младих.

“На жалост то вреди и за жене, посебно оне које су комплетно зависне и у економском аспекту и са интелектуалног аспекта су нееманциповане, због чега се лакше са њима манипулише у поређењу са оним независнима ”, објашњава Кабаши Рамај.

Према подацима полиције Косова у ратним зонама Сирије и Ирака налази се још најмање 100 држављана Косова. До сада је на тим ратиштима погинуло 70 особа, док 50 њих служи затворску казну због учешћа у оружаним сукобима или подстицање и регрутовање бораца.

КосовоЛајв – Виолета Ороши Беришај