Велика Субота, дан уочи Васрсења Господњег

Православна црква и верници обележавају данас други дан хришћанске жалости, Велику суботу. То је дан који је Христос провео у Хаду па га верници обележавају у молитви и тишини.

По завршеној литургији једе се хлеб и вода (сухоједење). Верује се да је Христос био тога дана телом у гробу, а духом у Хаду, а у исто време “на престолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице”.

На тај последњи дан Недеље страдања и смрти верници целивају плаштаницу на Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре и крајем дана у суботу, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар.

Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења. Свештеници у православним храмовима се у знак васкршње радости и победе над смрћу пресвлаче у свете одежде и у осветљеној цркви читају Јеванђеље о радосној вести анђела. Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима.

Најраширенији назив за дан уочи Ускрса је велика субота, страшна субота, завалита субота или дугачка субота. Сви ови називи опомињу на дуге Христове муке на распећу. У Босанској крајини и Херцеговини најчешћи је назив црвена субота зато што се тада масте или шарају ускршња јаја, најчешће у црвено. Приповеда се да су сва јаја поцрвенела у тренутку када је Исус васкрснуо из гроба и зато их ваља бојити у црвено.

Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Чисти се кућа, спрема одећа, домаћице које то нису стигле на велики четрврата или петак данас масте јаја.