Процес „Брдо-Бриони“ шанса за обнову Бриселског дијалога

Јуче је кабинет косовског председника саопштио да Хашим Тачи неће отпутовати у Сарајево на Годишњи састанак Борда гувернера Европске банке за реконструкцију и развој (БЕРЖ) „због ставова веома ниског нивоа билатералних односа између две земље“.

У саопштењу се наводи да иако слобода кретања грађана између Косова и Србије функционише без пасоша и виза, „Босна и Херцеговина наставља да дискримише грађане Косова визним режимом“, а  подсећа се и да Босна и Херцеговина (БиХ) још увек није признала Косово.

„Не можемо да разумемо како се Босна и Херцеговина понаша на потпуно антиевропски начин и грубље од саме Србије. Косово остаје посвећено добросуседству, регионалној сарадњи и евроатланској перспективи, али не прихвата да се ни од кога подцењује и дискриминише“, наводи се у саопштењу председника Тачија.

И поред овог саопштења косовски аналитичари не искључују да је у ствари прави разлог одустајања од одласка у Босну подударање са састанком Процеса „Брдо – Бриони“, који се данас и сутра одржава у Тирани.

„Данас ће у Тирани председник Тачи одржати билатерални сусрет са председником Албаније Иљир Метом. Такође, председник Тачи ће се састати и са Високом представницом за спољну политику ЕУ Федериком Могерини, са којом ће разговарати о европској перспектви Косова и процесу дијалога између Косова и Србије“, наводи се у саопштењу Уреда председника Косова.

У склопу Процеса „Брдо- Бриони“ Федерика Могерини, која је и посредница у Бриселском дијалогу између две земље, разговараће и са српским председником Александаром Вучићем, у настојању да обнови дијалог који је новембра месеца прекинут, након одлуке косовске Владе да уведе таксе на увоз српске робе.

Могућност обнављања дијалога између Косова и Србије била је главна тема Берлинског Самита држава Западног Балкана, одржаног почетком прошле недеље, на којем су се челници Косова и Србије сложили да наставе са настојањима за нормализацију односа између две земље, због чега је одмах и договорено да се наредни састанак, између главних лидера двеју земаља одржи почетком јула месеца у Паризу.

Премијер Харадинај је иначе највећи критичар посреднице у дијалогу Федерике Могерини, тврдећи да је она нанела велику штету Европској Унији у тренутку када је дозволила да се на преговарачком столу отвори питање граница између Косова и Србије.

С друге стране, судећи према изјавама неких представника Владе, не искључује се да се овога пута због негирања злочина почињених на Косову током последњег рата, уведу нове, реципрочне мере према Србији.

Хаки Шатри, саветник косовског премијера Рамуша Харадинаја, је за Радио Слободна Европа изјавио да Влада разматра неколико реципрочних мера које би могла да уведе.

„За сада нема нешто конкретно, али се мере реципроцитета као што је одлука о уласку возила са таблицама Србије на Косово, као непризнавање возачке дозволе и друге мере разматрају, како би се увеле ако се похави потреба“, изјавио је Шатри.

У техничкој фази дијалога у Бриселу, још 2011. године преговарачки тимови из Приштине и Београда су се договорили да „свака страна може применити систем којим ће личне карте бити праћене писаним „улазним – излазним“ документима за становнике друге стране које желе да транзитно путују у трећу земљу“, као и да ће „свака страна предузети све неопходне мере да омогући становницима друге стране да слободно путују унутар или преко друге територије, користећи возачке дозволе које су издали њииховии органи власти“.

Чињеница је, такође, да за разлику од Србије која путницима који поседују косовске личне карте приликом одласка у Србију или користи њену територију као транзит издаје улазно-излазни формулар, Косово с друге стране, никада није користило ту могућност.

Политиколог Рамуш Тахири сматра да је успостављање реципрочних мера према Србији у принципу право које се може искористити и да је и споразумом постигнутим у Бриселу између две земље оне предвиђене, али и додао да такве мере нису подржане од стране међународне заједнице.

„Изгледа да наша дипломатија нема добре и праве аргументе, пошто се реципрочне мере свуда у свету прихватају и у међународној су норми, док једностране мере, као што је царинска такса од 100 одсто није таква. Не зна се због чега Косово одређује мере које нису популарне и не одређује норме као што је реципроцитет који је нормалан у односима између држава“, изјавио је Тахити за Радио Слободна Европа.

И Мимоза Кусари Љиља, посланица из партије „Алтернатива“ сматра да би Косово требало да уведе реципрочне мере према Србији али да оне зреба да се координирају унутар институција.

„Главни проблем у Влади Харадинај је недостатак унутрашњег политичког консензуса у склопу Владе. Да би се донела реципрочна мера треба да постоји унутрашњи консензус, а затим треба професионалан и садржајна координација да би се све активности ускладиле у слуају неуспеха или примене неке одлуке“, изјавила је Мимоза Кусару Љиља за Радио Слободна Европа.

Једина реципрочна мера коју је Косово применило према Србији је била забрана увоза српске робе 2011. године, пошто је Србија три године одбијала да призна печате и другу документацију са написом „Република Косово“. Оваква је ситуација трајала око 40 дана, након чега је постигнут договор између две стране у склопу бриселског дијалога.

КосовоЛајв- Виолета Ороши Беришај