Samit u Parizu, nova nada za nastavak dijaloga

Predsednik Kosova Hašim Tači je u više navrata u poslednjih mesec dana navodio da neće dozvoliti bilo kakvu razmenu teritorije ili podelu Kosova,

Predsednik Kosova Hašim Tači je u više navrata u poslednjih mesec dana navodio da neće dozvoliti bilo kakvu razmenu teritorije ili podelu Kosova, u cilju postizanja konačnog sporazuma o odnosima dve zemlje, koji bi za epilog imao priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije.

S druge strane i dalje kosovskoj javnosti šalje poruke da nije odustao od pripajanja Preševske doline Kosovu. Na svom fejsbuk profilu istakao je da je „pravo uključivanja Preševa, Medveđe i Bujanovca sa Republikom Kosovo legitimno, korigovanje istorijske nepravde i bezbednost za građane ovog regiona da žive na svojoj zemlji“, napisao je Tači.

„Ovo nastojanje je prekinulo da ostvaruje sofisticirana angažovanja da se sever Kosova preda Milanu Radoičiću, u početku vlasništvo „Trepče“, da bi se nastavilo sa transformacijom državnog bogatstva na opštinski nivo (četiri opštine na severu) i takođe da bi se zaustavili planovi za dvostruki suverenitet i asocijaciju (srpskih opština) sa izvršnim mandatom, poput Republike Srpske, dakle regionalne autonomije“ napisao je Tači na svom fejsbuk profile.

Pitanje bilo kakve promene aktuelnih graničnih linija između Kosova i Srbije kao deo mogućeg sporazuma između dve zemlje, za premijera Kosova Ramuša Haradinaja je u potpunosti neprihvatljivo.

Tokom boravka u Vitini, kosovski premijer je ponovio da je svaka ideja o promeni granica nanošenje štete Kosovu.

„Govorilo se mnogo o mogućnosti igranja sa međama i teritorijama, ali vi znate da tokom istorije kada se god igralo sa međama, bilo je na našu štetu“, rekao je Haradinaj.

Govoreći o procesu Briselskog dijaloga, Haradinaj je istakao da je uspeo da ga preusmeri u potrebnom pravcu.

„Kada sam preuzeo obaveze, Kosovo je predalo svoje odlučivanje strancima, o svim našim glavnim temama. Ali, bilo je predviđeno da se dijalog stavi na sto. Mi bismo kao suverena država stavili ove odluke na sto Mogerinijeve, Vućića i u ovom slučaju našeg predsednika. Dakle, Vlada je bila odlučna i odlučivanje vratila u Prištinu, kako bi ih preuzela Vlada“, rekao je Haradinaj.

Inače, na konferenciji za štampu nakon sastanka Vlade, premijer Haradinaj je na pitanje novinara kako vidi dalji proces dijaloga, odnosno da li nakon Berlinskog Samita u Parizu, koji treba da se održi početkom jula meseca, vidi mogućnost potpisivanja nekog sporazuma sa Srbijom u Vašingtonu, izjavio da se ništa ne može predvideti, ali da se i ne isključuje takva mogućnost.

„Ne mogu da prejudiciram takve procese. Proces je sada u sigurnim rukama. Uzeto je iz ruku Mogerini. Postoji stabilnost, to je najvažnije. Za druge je teško predvideti, ali i može (da se predvidi)“, izjavio je Haradinaj.

Haradinaj je ubeđen da je dijalog Prištine i Beograda sada u rukama nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Inače, srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin je izneo mišljenje da zvanična Priština ne želi dijalog i da ideja korigovanja granica nije najsrećnije rešenje, ali da veruje da je moguće. On priznaje da ova ideja nema podršku predsednika Srbije Aleksandra Vućića i srpske Vlade, ali da rešenje pitanja Kosova treba da razumeju svi Srbi, bez obzira gde žive, tvrdeći da Srbija nema teritorijalnih pretenzija prema drugim državama.

„Želim da Kadri Veselji bude što je moguće dalje od mene, želeo bih da između njega i mene, između nas i njih, bude uspostavljena dobra i jaka granica, pošto kada je budemo imali, onda ćemo imati bezbednost i mir će preovladati“, izjavio je Vulin za televiziju „O2“.

Inače, malo je inostranih analitičara koji misle da bi korigovanje granice između Kosova i Srbije ili razgraničenje po etničkim linijama, doprinelo trajnom rešavanju kosovsko – srpskih odnosa. Dakle, mnogo je više onih koji smatraju da je takva ideja rizična.

Britanski publiista i analitičar Tim Džuda (Tim Judah) je u intervjuu za televiziju N1 izjavio da je tema o promeni kosovsko – srpske granice stopirana od strane nemačke kancelarke Angele Merkel na Berlinskom samitu, ali i dodao da ne znači da se ova tema jednoga dana neće vratiti na pregovarački sto, pošto je to pitanje koje se pominje poslednjih 30 godina.

„Opcija promene granica bi imala negativne posledice po ceo region. Mislim da ne vredi dirati granice, jer je to veliki rizik. I aktuleno, to više nije opcija“, izjavio je Džuda.

Dijalog imeđu Kosova i Srbije je prekinut novembra prošle godine, nakon odluke kosovske Vlade da uvede takse na uvoz srpske robe i uslova zvaničnog Beograda da on može biti nastavljen samo kada prištinske vlasti povuku ovu odluku.

Bekim Čolaku, šef kabineta predsednika Hašima Tačija je u emisiji „Zona B“ na televiziji Klan Kosova izjavio da bi bila strateška greška da se u ovom trenutku ova odluka povuče.

„Ako su se ova Vlada i ova koalicija odrupreli tako velikom pritisku, pozitivnom pritisku Sjedinjenih Američkih Država (SAD) kako bi se dala prilika dijalogu, onda koje je obrazloženje da se tako nešto desi danas kada je momentum za eventulani sporazum između Kosova i Srbije izgubljen. S toga smatram da taksa treba da ostane na snazi“, izjavio je Čolaku za televiziju Klan Kosova.

Kosovski analitičari očekuju da samit u Parizu bude dobro organizovan, pošto će glavna tema biti upravo deblokiranje dijaloga između Kosova i Srbije i mogućnost postizanja konačnog i sveobuhvatnog sporazuma između dve zemlje.

KosovoLajv- Violeta Oroši Berišaj