Средње генерације готово „изгубљене“ у Гораждевцу и Осојану

У косовским срединама настањеним српским становништвом, из године у годину је све мање младих који су завршили средње образовање и оних који су загазили у средње године, а у Гораждевцу и Осојану, ове су генерације скоро „изгубљене“. Податак да се, по први пут, ове године у средњу школу у Гораждевцу није уписао ни један ученик, најбољи је показатељ проблема миграције и емиграције младих унутар или ван Косова.  

Већ годинама млади из земаља Западног Балкана највише одлази у западне земље Еврпе, а главни разлог је недостатак посла и перспективе.

Један од закључака до којег је дошао Радио Гораждевац током разговора са косовским Србима настањеним у општинама Пећ и Исток је да су многи који то нису планирали ипак отишли и због неједнаких шанси за запошљавање.

Фото ГрачаницаОнлајн: Гораждевац

Лидија Максић из Гораждевца оцењује да је тешко задржати младе који немају никакве шансе за запошљавање.

„Овде је велики степен незапослености и онда млади масовно одлазе или у Београд или неке веће градове, јер овде стварно нема перспективе за њих и сматрам да баш никако нема неки начин да се могу запослити“, изјавила је Лидија за Радио Гораждевац.

Да је недостатак посла проблем, потврђује и Оливер Вујовић из НВО „Комуникација за развој друштва“, која функционише у Грачаници. Он каже да 90 одсто младих са којима је радила ова организација више није на Косову.

„По завршетку средње школе они оду да студирају негде, да ли је то Митровица, Београд или Ниш или негде у иностранству. За четири, пет година они се тамо интегришу, нађу неки послић и остану тамо да раде. После пар година они немају намеру да се враћају, јер тамо су нашли посао. Где да се врате?! Нема посла. Једини посао овде је рад у институцијама“, каже Вујовић за Радио Гораждевац.

У Осојане и околним селима, до сада се вратио највећи број Срба. Актулено у њима живи и близу педесетак младих. Стојан Поповић, из села Кош, каже да се млади овде враћају махом након школовања, али и одлазе због недостатка посла.

„Што се тиче школе, то је нормалан неки одлазак. У околини нема факултета. Постоји средња школа, али то је само једна једина. Нема кадрова и што се школовања тиче, нормално је да оду. А што се тиче посла, одлазе. Додуше, има и доста запослених, углавном су то старије особе, старији људи, али млади због школе одлазе.“, каже Поповић.

Марта Дасић из села Брестовик код Пећи, сматра и да су неједнаке шансе главни узрок одласка младих.

„Одлазе зато што овде немају ту слободу, коју имају на пример кад оду за Београд. Њима то не одговара, као и чињеница да нема посла. Одлазе, да траже посао због бољег живота“, каже Марта Дашић из Брестовика.

Данило Ђурић из НВО „Центар за права мањинских заједница“ сматрају да питање останка или одласка младих са ових простора зависи од појединаца, односни да је то индивидуални избор.

„Мислим да то зависи доста од појединаца, у смислу ко је колико спреман да се жртвује и да буде одлучан у нечему што ради. Ако јеси, мислим да нема неких великих проблема, а ако ниси, онда ти је најлакше да тражиш кривицу или разлоге“, каже Ђурић.

Бојан Андрић из повратничког села Кош сматра да средине у којима живе Срби могу опстати једино уз велику жељу.

„Према мом неком мишљењу, једино ако се потрудимо на неки начин да останемо овде, једино то. Све зависи од појединца, самог, колика је жеља и воља“, каже Андрић.

Немања Јововић, професор физичког васпитања у селу Видање, за Радио Гораждевац каже да постоји неопходан наставни кадар и особље у школи у којој је запослен.

„Што се школовања тиче, мислим да то не представља неки проблем. Ми имамо доста образованог кадра који повољно утиче на те младе људе да се образују. Проблем је што после средње школе, код нас сад и после основне, одлазе у Митровицу или централну Србију да наставе своје образовање. И није проблем што ти људи оду, него проблем је што се не врате“, каже Јововић.

Амерички Центар за анализе и истраживање „Галуп“ је између 2015. и 2017. године интервјуисао готово пола милиона људи из 152 земље света.

По овом истраживању, када је у реч о земљама западног Балкана, најгори индекс „одлива мозгова“, са 2 % бележи Косово, а 48 % испитаних грађана изјаснило да жели да напусти Косово. Следе Босна и Херцеговина и Албанија са 32 % грађана који би могли да напусте земљу, а прати их Македонија са 30 %.

Према резултатима овог истраживања, Србију у овом тренутку жели да напусти скоро половина популације између 15 и 29 година, тачније њих 46 %, како би започели живот у некој другој држави, а 27 %  високо-образованог кадра, изразило је спремност да трајно напусти Србију.

Радио Гораждевац- Милић Петровић