Srednje generacije gotovo „izgubljene“ u Goraždevcu i Osojanu

U kosovskim sredinama nastanjenim srpskim stanovništvom, iz godine u godinu je sve manje mladih koji su završili srednje obrazovanje i onih koji su zagazili u srednje godine, a u Goraždevcu i Osojanu, ove su generacije skoro „izgubljene“. Podatak da se, po prvi put, ove godine u srednju školu u Goraždevcu nije upisao ni jedan učenik, najbolji je pokazatelj problema migracije i emigracije mladih unutar ili van Kosova.  

Već godinama mladi iz zemalja Zapadnog Balkana najviše odlazi u zapadne zemlje Evrpe, a glavni razlog je nedostatak posla i perspektive.

Jedan od zaključaka do kojeg je došao Radio Goraždevac tokom razgovora sa kosovskim Srbima nastanjenim u opštinama Peć i Istok je da su mnogi koji to nisu planirali ipak otišli i zbog nejednakih šansi za zapošljavanje.

Foto GračanicaOnlajn: Goraždevac

Lidija Maksić iz Goraždevca ocenjuje da je teško zadržati mlade koji nemaju nikakve šanse za zapošljavanje.

„Ovde je veliki stepen nezaposlenosti i onda mladi masovno odlaze ili u Beograd ili neke veće gradove, jer ovde stvarno nema perspektive za njih i smatram da baš nikako nema neki način da se mogu zaposliti“, izjavila je Lidija za Radio Goraždevac.

Da je nedostatak posla problem, potvrđuje i Oliver Vujović iz NVO „Komunikacija za razvoj društva“, koja funkcioniše u Gračanici. On kaže da 90 odsto mladih sa kojima je radila ova organizacija više nije na Kosovu.

„Po završetku srednje škole oni odu da studiraju negde, da li je to Mitrovica, Beograd ili Niš ili negde u inostranstvu. Za četiri, pet godina oni se tamo integrišu, nađu neki poslić i ostanu tamo da rade. Posle par godina oni nemaju nameru da se vraćaju, jer tamo su našli posao. Gde da se vrate?! Nema posla. Jedini posao ovde je rad u institucijama“, kaže Vujović za Radio Goraždevac.

U Osojane i okolnim selima, do sada se vratio najveći broj Srba. Aktuleno u njima živi i blizu pedesetak mladih. Stojan Popović, iz sela Koš, kaže da se mladi ovde vraćaju mahom nakon školovanja, ali i odlaze zbog nedostatka posla.

„Što se tiče škole, to je normalan neki odlazak. U okolini nema fakulteta. Postoji srednja škola, ali to je samo jedna jedina. Nema kadrova i što se školovanja tiče, normalno je da odu. A što se tiče posla, odlaze. Doduše, ima i dosta zaposlenih, uglavnom su to starije osobe, stariji ljudi, ali mladi zbog škole odlaze.“, kaže Popović.

Marta Dasić iz sela Brestovik kod Peći, smatra i da su nejednake šanse glavni uzrok odlaska mladih.

„Odlaze zato što ovde nemaju tu slobodu, koju imaju na primer kad odu za Beograd. Njima to ne odgovara, kao i činjenica da nema posla. Odlaze, da traže posao zbog boljeg života“, kaže Marta Dašić iz Brestovika.

Danilo Đurić iz NVO „Centar za prava manjinskih zajednica“ smatraju da pitanje ostanka ili odlaska mladih sa ovih prostora zavisi od pojedinaca, odnosni da je to individualni izbor.

„Mislim da to zavisi dosta od pojedinaca, u smislu ko je koliko spreman da se žrtvuje i da bude odlučan u nečemu što radi. Ako jesi, mislim da nema nekih velikih problema, a ako nisi, onda ti je najlakše da tražiš krivicu ili razloge“, kaže Đurić.

Bojan Andrić iz povratničkog sela Koš smatra da sredine u kojima žive Srbi mogu opstati jedino uz veliku želju.

„Prema mom nekom mišljenju, jedino ako se potrudimo na neki način da ostanemo ovde, jedino to. Sve zavisi od pojedinca, samog, kolika je želja i volja“, kaže Andrić.

Nemanja Jovović, profesor fizičkog vaspitanja u selu Vidanje, za Radio Goraždevac kaže da postoji neophodan nastavni kadar i osoblje u školi u kojoj je zaposlen.

„Što se školovanja tiče, mislim da to ne predstavlja neki problem. Mi imamo dosta obrazovanog kadra koji povoljno utiče na te mlade ljude da se obrazuju. Problem je što posle srednje škole, kod nas sad i posle osnovne, odlaze u Mitrovicu ili centralnu Srbiju da nastave svoje obrazovanje. I nije problem što ti ljudi odu, nego problem je što se ne vrate“, kaže Jovović.

Američki Centar za analize i istraživanje „Galup“ je između 2015. i 2017. godine intervjuisao gotovo pola miliona ljudi iz 152 zemlje sveta.

Po ovom istraživanju, kada je u reč o zemljama zapadnog Balkana, najgori indeks „odliva mozgova“, sa 2 % beleži Kosovo, a 48 % ispitanih građana izjasnilo da želi da napusti Kosovo. Slede Bosna i Hercegovina i Albanija sa 32 % građana koji bi mogli da napuste zemlju, a prati ih Makedonija sa 30 %.

Prema rezultatima ovog istraživanja, Srbiju u ovom trenutku želi da napusti skoro polovina populacije između 15 i 29 godina, tačnije njih 46 %, kako bi započeli život u nekoj drugoj državi, a 27 %  visoko-obrazovanog kadra, izrazilo je spremnost da trajno napusti Srbiju.

Radio Goraždevac- Milić Petrović