Скупштина Косова: Ад хок комисија се повукла како би допунила текст Резолуције о наводном геноциду после чега следи гласање

Косовкса скупштина расправља о Нацрту закона о злочину који су, како се наводи, војне и полицијске снаге државе Србије починиле на Косову. Након што су више паралментарних група изнеле замерке на предложени нацрт Резолуције, за чију је израду била задужена ад хок комисија сачињена од већински албаснких али и бошњачких партија, одлучено је да се комисија повуче и допуни тескт нацрта Резоуције, док је парламент наставио рад по следећој тачки дневног реда, формирању такозване државне комисије за оснивање Трибунала о почињеном геноциду на Косову од стране оружаних формација Републике Србије.

Посланик Биљаљ Шерифи, у име ад хок комисије представио је нацрт Резолуције:

„Реч је о резолуцији на основу које треба да се зна да је злочин починила држава Србија на Косову. Србија амнестира сва лица, војнике официре полицајце и тиме скрива злочине које је починила као држава“, рекао је Шерифи и позвао посланике на усвајање Резолуције  додајући да је крајње време да Скупштина Косова уради овај корак.

Фљора Бровина, књижевница амнестирана од стане државе Србије за време владавине Војислава Коштунице, јавно је показала фотографију на којој, како је рекла, српски војници сулију једну Албанку. Доника Кадај Бујупи, посланица Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја затражила је да се у текст Резолуције о геноциду уврсти да је у току ратних сукоба на Косову од 1998. до 1999. године почињено више од 20. 000 силовања Албанки и Албанаца које је, како је устврдила, починила српска војска и полиција. Док је Арменд Зенах испред ЛДК затражио и да се догађај о наводном масовном тровању албанских ђака, с почетка деведесетих година прошлог века, нађе у тексту нацрта Резолуције.

Мергим Љуштаку из ПДК је истакао да ће његова посланичка група гласати за Резолуцију. Љуштаку  захтева да српска држава призна, наводни геноцид и злочине које је починила, чиме би, рекао је Љуштаку, Србија потврдила да има добре намере за добросуседске односе са Косовом.

„Србија је и 20 година после рата скривала 1.600 несталих лица на Косову и изазвала је велику материјалну штету на 80.000 објеката, школа, болница, верских објеката, библиотека и осталих зграда. Захтевимо да се усвајањем ове Резолуције они који су починили злочине ставе пред лице правде, да се врате пензијски доприноси косовским грађанима и надокнади ратна одштета коју је Србија починила“, рекао је Љуштаку.

Вјоса Османи Садриу, посланица Демократског Савеза Косова предложила је формирање Платформе која, како је рекла, има јачу конотацију од Резолуције.

„Постоји колизија између резолуције и платформе о дијалогу јер се у платформи, која је неупоредиво јачи документ, не помињу злочинии. Будите уверени да ће без тога Резолуција бити само причам ти причу,  а таквих докумената је до сада било пуно“, рекла је Османи.

Она је додала да се не може једна документ усвајати за домаће, а други за потребе Брисела и предложила да се у текст Резоуције унесу амандмани и рефернце, како би он имао јачу правну основу.

„Резолуција мора да садржи реченици да су припадници српског режима који су починили ратни злочин на Косову још увек на власти. То мора да се подвуче и стоји у тексту Резолузији и да буде у тексту упућеном европској заједници. У додатку овог документа треба навести и Резолуцију о геноциду и злочине против човечности које је починила Србија“, рекла је Османи Садриу.

Док се још увек води жива расправа и посланици износе примере наводних злочина које су српске војне и полицијске снаге починиле над косовским Албанцима у периоду од 1998. до 1999. године, пред посланицима су још три тачке дневног реда о којима није ни почела расправа.

Одлука о изградњу Музеја геноцида, код бивше Фабрике цигала у Приштини, као и доношење одлуке изградњи меморијалног комплекса протеривања, код Железничке станице у Приштини, и утврђивање датума геноцида није отпочела. Ако је судити према изјави председника Скупштине Косова, Кадрија Весељија посланици ће данас дуго радити, „уколико треба и до касно у ноћ“, јер  након што ад хок комисија, која се повукла да унесе предложене допуне у документ заврши свој рад, треба очекивати гласање на усклађени текст Резолуције о наводном геноциду.

Новинари српских редакција су у преподневном делу седнице имали обезбеђен превод, међутим, у наставку га није било. Тек што је неколицна колега из српских редакција написала захтев адресиран на секретара Скупштине Косова добили смо обећање да ћемо само за данашње заседање, с обзиром на то да је у питању осетљива тема имати обезбеђен превод, а да за остала заседања скупштине то не важи, јер скупштинска техничка служба није у обавези да обезбеди превод за новинаре, већ само за посланике. Бидући да српских посланика нема већ дуже у скупштини нема ни превода, појаснио нам је секретар Скупштине Косова.

Иван Миљковић