Проф. др Ковић у Грачаници: У току је борба за историју

„Немојмо се свађати са сопственом историјом јер је то позиција у којој стално извлачимо себи тепих испод ногу. Сагледавајмо српску историју тако да схватимо да је ово само тренутак, а било је и страшнијих тенутака, па смо се враћали и побеђивали.“, рекао је професор доктор историјских наука са Универзитета у Београду Милош Ковић на предавању „Историја и савремени тренутак, промене и ситуације на терену,  која је јуче одржана у читаоници „Даринка Јеврић“ у  Дому кулутуре у Грачаници.

Професор Ковић је посебно нагласио да српску историју треба сагледавати у дужим временским континуитетима, како би деца схватила у каквом историјском тренутку живе. Он је подсетио да је кроз нашу богату и славну историју било и сташнијих момената али да смо се као народ враћали и побеђивали .

„Српски идентитет мора бити офанзиван и мора бити интегративан, не сме се сводити само на једно. Ми морамо бити свесни наших упоришта које се налази у Светосављу. То смо испробали и видели да функуцонише, што би одустајали од тога“, рекао је професор доктор Милош Ковић.

Ковић је протеклих неколио дана, са групом од 48 студената са Катедре за историју Филозофског факултета у Беграду боравио на Косову и Метохији обилазећи манастир Драганац, Свете Архангеле, Богословију у Призрену али и манастир Грачаницу.

Милош Ковић на предавању у Грачаници, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Када смо део народа који ове године слави осам стотина година постојања Српске православне цркве, треба да смо свесни да ово што нам се сада догађа јесте само историјски тренутак који ће проћи као и све тешкоће до сада“, рекао је проф. др Милош Ковић.

Он је подсетио да, уколико збрајамо године под ропством, онда ћемо доћи до закључка да је наша  црква дуже живела у туђим државама него у својој, па је преживела.

„Не да је преживела него имате границе које су се шириле од Сент Андреје до Охрида и од Софије до Гомирја. То је огроман простор у коме патријаршија интегрише српски народ, док су у средишту тога култови, Светог Саве, Светог Сименуна, Светог кнеза Лазара и тако пет ститина година“, нагласио је Ковић.

Милош Ковић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Он је подсетио да  упркос томе што је кроз историју био подвргнут бројним страдањима, наш народ веома жилав, виталан и јак.

„У 20. веку ви имате баш геноцид над нашим наородом који је упоредив са оним што је учињено Јеврејима или Јерменима. Стање на терену је такво какво јесте, сви помало губимо храброст и ја тај губитак храбрости више видим у Београду него овде“, приметио је Ковић додајући:

„Ми смо у Београду као неке свеће, дођемо овде код вас да се упалимо, па се онда вратимо мало тамо да свелимо и чим се угасимо дођемо опет  да се овде упалимо.“

Говорећи о нашем језику али и генетским карактеристикама народа, професор доктор Милош Ковић је истакао да смо као народ јако жилави, али да смо победиви на кратке стазе, што наши непријатељи јако добро знају и то користе против нас.

Хрват Иво Пилар, кој је пандан нашем Јовану Цвијућу, својевремено је написао да је тајна српске моћи у Светом Сави и нацоналној црвки. Где они ставе икону Светог Саве ту почиње опасност за хрватску и аустријску идеју, написао је Пилар, а подсетио Ковић.

Префесор доктор историјских наука истакао је у Грачаници да историја није затворена књига и догма која не може да се мења, нагасивши да се стално долази до нови сазнања.

„Иако је дошло време евроаталанских интеграција нико не теба да нас спречава да говоримо истину и предајемо онако коко јесте, и вас овде и нас широм уже Србије.“

Професор Ковић је рекао да данашња омладина нема у глави оно чиме су, како је рекао, нама „ломили главу“, они немају представу о Југословенству нити знају за њу нити осећају идеју комунизма и ко је Тито. Дананшња деца и младеж, нагалсио је Ковић, под притиском су материјализма западне пропаганде. Не треба ни занемарити да она у главама имају попуњен културни модел и знају да је то Светосавље.

„Ми смо древни народ, видели смо османско царство, видели Трећи рајх, па сада видимо и ове Албанце, они увек на страни јачег, ми увек на срани небеског царства. То је наш крст јер ми смо крстоносни народ, али  мнорамо да радимо на зарастању рана и на мирењу“, рекао је Ковић.

На питање пристуних како оцењује то што Приштина усваја Резолуцију о наводном геноциду који су Срби починили над косовским Албанцима, одређује Дан наводног Геноцида, отвара Маузолеје геноцида и прогонства, Ковић је рекао да то није ништа ново, већ добро виђен модел Сребренице по коме починитељи гоноцида туже оне над којима је геноцид извршен.

„Они имају пордршку запада коју ми немамо у учиће се на Западу таква историја, ја сада постављам питање, где су и чиме се баве српски историчари?“

Ковић је упитао који је од српских историчара обрадио рат у БиХ од 1992 до 1995. године. Ко је обрадио 1999. годину, као и погром  2004. на Косову и Метохији. Он је додао да, на жалост, у нашој земљи и високом школству не постоји национална политика већ стране стипендије.

Милош Ковић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Уместо о томе пише се о сексуалности у Камеруну у 18. веку или о љубавном животу на Папуа Новој Гвинеју како би се добиле стипендије из Берлина или Лондона јер они захтевају такве  теме.“, иронично је рекао Ковић.

Додавши да је стање у друштвву и на Универзитету нажалост такво да стипедније за истраживање о геноциду  над Србима од 1999. па надаље од стане Западам нема.

У току је борба за историју, а нама купују елиту.  Када закључите да вам је ваш доњи део леђа важнији од косовсог завета онда имате гласање елите против национаоног интереса. Шта спречава министра да каже да министаство просвете опредељује толико средстава, нећемо српску прогпаганду, хоћемо истину, и одговор на резолуцију коју припремају у Приштини.

На крају предавања професор Ковић је подсетио на речи кнеза Михајла Обреновића и Илије Гарашанин да „Балкан припада балканским народима“, те да наша рука мора бити стално пружена према свимама. Међтуим, како је рекао, тебамо бити и опрезни јер нас је досадашње искуство научило да не требамо бити наивни.

Иван Миљковић