“Афера зеленашења” имплицира и друге високе званичнике

евро

Према косовским медијима који се позивају на поуздане изворе, државно тужилаштво је подигло оптужнице против групе од пет особа, познате као “опасни момци Врањевца” за “зеленашење, принуђивање и учествовање у групи организованог криминала” и да им је изречена мера кућног притвора. Међу овим особама налази се и Даљип Брахими члан Алијансе за будућност Косова и Љуљзим Бериша вођа навијачке групе “Дардани”.

Према “Газета Блиц”, Основни суд у Приштини поседује довољно материјалних доказа који терете ову групу за зеленашење.

Ова блага казнена мера Основног суда у Приштини долази након емитовања тајног снимка у којој чланови друге групе од најмање пет особа, међу којима је и бизнисмен Рахим Хашимија, у којем се наводи да је председник парламента Кадри Весељи узео 200 хиљада евра мита. У медијима и социјалним мрежама објављене су и фотографије Хашимија са послаником Демократске партије Косово Хајдаром Бећом, који је и председник огранка ове партије у Ђаковици.

Бећа, међутим тврди да је за Рахима Хашимија знао да је био припадник Ослободилачке војске Косова (ОВК).

“Ја сам посланик скупштине Косова и имамо пуно случајева када многи грађани траже да се сликају са нама или се консултују са нама. Што се тиче личног деловања особа које се сликају са мном, ја нисам ни тужилац ни истражитељ. У тренутку када бих знао да једна особа има мрачну прошлост или се бави неким илегалним пословима, не бих седео са њима, али то нисам знао”, изјавио је Бећа за “Газета Блиц”.

Бећа је, као и претходно лидер његове партије Кадри Весељи казао да је спреман да поднесе оставку ако се установи било каква веза са осумњиченим Рахим Хашимијем.

“Позивам Државно тужилаштво да до краја истражи овај случај. Да изађу сви они који су имали везе са овим особама. Важно је да се изађе са детаљном истрагом, а не да се тако говори и оптужују људи без јасне истраге, као што се злоупотребљава име господина Весељија”, казао је Бећа.

У једном од објављених тајних снимака на телевизији Коха Визиони, осумњичени за зеленашење, принуду и мито, који су посредовали у куповини Америчке болнице, која се налази у простору Универзитетског болничког центра у Приштини, рекли су да је поред Весељија, наводно и Џавит Хаљити потпредседник Демократске партије Косова и потпредседник парламента узео мито од 200 хиљада евра.

Хаљити је међутим изјавио да се предмет “Афера мита” у суду налази још од 2013. године и да ланац у полицији и тужилаштву треба да поднесу рачун, јер су дозовилили да се овај предмет тако дуго не истражује.

“Ко је ‘закочио’ предмет проблем је за себе. Ја верујем да цео ланац који је утицао да се овај предмет не процесуира, треба да се кривично гони. Да је нешто од овога тачно, ја бих се другачије припремио, другачије говорио, јер сам представник народног гласа. Увреда је за грађане и за народ, за оне који су гласали за мене, да их представљам у скупштини Косова да сам био имплициран у ово питање”, изјавио је Хаљити за “Перископ”.

У овом је констексту изнео сумње да су медији инструментализовани, плаћени или спонзорисани, али да не зна од кога.

“Анализирајте ко је жртва у овом случају. Да ли сте питали њих, да ли су имплицирани у ово питање корупције, а не зеленашења, како ви тврдите. Корупција је тражење пара. Неко је тражио новац у моје и Кадријино име, како би омогућио купопродају. Ја не знам ко је шта купио”, изјавио је Хаљити.

Хаљити је рекао и да нико не може да каже да ли је узео или дао новац од зеленашења, и да не зна због чега, посебно у последње време, постоји патолошка мржња према двема фигурама Демократске партије Косова.

“Ако се некоме не свиђа Џавит Хаљити или Кадри Весељи, хајде да их деградирамо политички и аргументима, али да нас имплицираш у питање криминалне групе, од првог до последњег, јер су они снимали једни друге, можда направили досије да би и нас уцењивали”, изјавио је Хаљити.

Иначе, осумњичени Рахим Хашими и Кадри Реџепи су у објављеном снимку изјавили да је Џавит Хаљити примио новац од Фатона Даладакуа, за изградњу болнице у скопу Универзитетског болничког центра и да је “тај посао” завршио Кадри Весељи.

Посланик Демократског савеза Косова Арменд Земај је поводом ове афере, изјавио да је још 2015. године покренуо питање феномена зеленашења преко особа везаних за власт, подржаних, према њему, од безбедносних институција. У овом контексту је затражио да безбедносне институције обављају свој посао са професионалним храброшћу и да не потпадају под утицај одређених особа.

Бехљуљ Бећај, добар познавалац политичких развоја је изјавио да се име Кадри Весељија помиње по први пут у конкретном случају, наводећи да чињеница да је овај предмет познат још од 2012. године оставља места за сумње да је ту било умешано много актера, укључујући и оне из Демократске партије Косова.

“И у најбољој варијанти, када би овај случај за епилог имао да име Кадри Весељија нема везе са зеленашењем, већина или сви грађани ће сумњати у ангажовање Кадри Весељија”, изјавио је Бећај.

Иначе, медији су пренели да је Полиција Косова прошле године ухапсила 14 особа за кривично дело зеленашења, а од јануара месеца до сада ухапсила још осам особа.

Познавалац економских прилика Наим Гаши је изјавио да криминалне групе које се баве зеленашењем, принудом или митом постоје на Косову годинама као последица неефикасне истраге од стране правосудног система, што их је још више ојачало. Он наводи и да полицијски и правосудни органи углавном воде истрагу према мањим групама, а не одређеним великим групама које се налазе у говото свим регионима Косова.

 “Грађани знају да постоје зеленаши, а полицији и тужилаштву је тек након 20 година пало на памет да постоји изванредно опасан феномен за друштво”, изјавио је Гаши.

Иначе, Авни Исљами, експерт за питања безбедности је изјавио да зеленашење представља сталну опасност за безбедност грађана, и да безбедносне институције нису биле баш ефикасне у борби протв ове негативне појаве.

Према Кривичном коду Косова, кривично дело зеленашења кажњава се новчаном казном и затвором од 5 до 12 година, у зависности од изгубљених финансијских средстава или стечене добити.

Према Косовском Институту правосуђа, у више од 90 одсто случајева тужиоци у оптужницама не идентификују илегалну имовину и не подносе захтев за њихову конфискацију.

КосовоЛајв- Виолета Ороши Беришај