На поруку мира Приштина одговорила поруком рата: Какав може бити одговор Србије?

Приштина није сама донела одлуку да крене у акцију на северу Космета, већ у најмању руку уз прећутну сагласност својих ментора, оцена је председника скупштинског Одбора за КиМ Милована Дрецуна и бившег председника Кородинационог центра за КиМ  Небојше Човића, који очекују да ће се слични инциденти поновити.

Провокације би могле да се интензивирају у периоду око 5. и 12. јуна када Приштина „прави фешту“ поводом „ослобођења“ и када им долазе Клинтонови, Весли Кларк, каже Човић који сматра да Србија више треба да примени „мере за одвраћање“, слично као што Американци пошаљу носач авиона за Иран и кажу да га шаљу „у функцију мира и одвраћања“.

Милован Дрецун, гостујући у емисији Спутњик интервју, скреће пажњу да је Приштина овом акцијом послала поруку Београду да не жели дијалог ни помирење

„Председник Србије и Влада су из Скупштине послали снажну поруку Албанцима и међународној заједници да ми желимо да се разговори наставе, да желимо да се косметски проблем решава на миран начин и да се створе услови за историјско помирење Срба и Албанаца. И добили смо одговор: на ту нашу поруку мира они су одговорили бруталном акцијом, при чему су лансирали разне дезинформације и покушавали да натерају народ да се повуче у Србији уз сву причу да је издаја у Београду“, упозорава Дрецун, који поруку Приштине тумачи и као намеру да се доврши етничко чишћење.

Он такође указује на необично понашање Кфора, јер је, наводи, мађарски контингент кренуо да заустави акцију косовске полиције али их је команда вратила у базу. Притом, подсећа он, Кфор има мандат и обавезу да заштити српски народ.

По тумачењу Дрецуна, два момента додатно отежавају ситуацију: један је што постоји одлучност Запада да притисцима натера Србију да призна самопроглашену независност Косова, а други  што Приштина — опет уз подршку западних ментора —покушава да једностраним потезима и противправним деловањем успостави тзв. нову реланост у којој ће Албанцима све бити дозвољено.

Човић упозорава да ће Албанци покушати да кроз причу о борби против криминала и корупције узнемиравају српску националну заједницу с намером да наставе етничко чишћење, истичући да Србија треба да буде спремна „и на најгору варијанту“ неке нове инцидентне ситуације, али додаје да су прошла времена када би неко бомбардовао Србију.

Уз оцену да је капацитет Србије за реаговање на КиМ у кризним ситуацијама значајно ограничен, Дрецун каже да наша власт ипак има могућности да што директно, што индиректно утиче на процесе.

„Директан утицај остварујемо преко српског народа и зато је веома битно да се одржи јединство српског народа. С друге стране, Србија врши снажне дипломатске активности према пријатељским земљама као што су Русија, Кина и друге али и према земљама које имају утицаја на Приштину и имају своје континегнте у саставу Кфора и које могу да утичу на понашање Албанаца и без чије прећутне сагласности овакве акције каква је била ова не би биле могуће“, објашњава саговорник Спутњика.

Човић сматра да би поводом последњег инцидента требало да реагује и генерални секретар УН с обзиром на напад на руског службеника Унмика. Дрецун се слаже да је тиме бачена рукавица Светској организацији, а додаје да би требало да реагује и Русија јер је пребијен њен држављанин.

„То је веома озбиљан инцидент који би могао да охрабри на даље нападе на Унмик и у том смислу би требало подстаћи неку акцију“, наглашава Дрецун.

(Спутњик)