Na poruku mira Priština odgovorila porukom rata: Kakav može biti odgovor Srbije?

Priština nije sama donela odluku da krene u akciju na severu Kosmeta, već u najmanju ruku uz prećutnu saglasnost svojih mentora, ocena je predsednika skupštinskog Odbora za KiM Milovana Drecuna i bivšeg predsednika Korodinacionog centra za KiM  Nebojše Čovića, koji očekuju da će se slični incidenti ponoviti.

Provokacije bi mogle da se intenziviraju u periodu oko 5. i 12. juna kada Priština „pravi feštu“ povodom „oslobođenja“ i kada im dolaze Klintonovi, Vesli Klark, kaže Čović koji smatra da Srbija više treba da primeni „mere za odvraćanje“, slično kao što Amerikanci pošalju nosač aviona za Iran i kažu da ga šalju „u funkciju mira i odvraćanja“.

Milovan Drecun, gostujući u emisiji Sputnjik intervju, skreće pažnju da je Priština ovom akcijom poslala poruku Beogradu da ne želi dijalog ni pomirenje

„Predsednik Srbije i Vlada su iz Skupštine poslali snažnu poruku Albancima i međunarodnoj zajednici da mi želimo da se razgovori nastave, da želimo da se kosmetski problem rešava na miran način i da se stvore uslovi za istorijsko pomirenje Srba i Albanaca. I dobili smo odgovor: na tu našu poruku mira oni su odgovorili brutalnom akcijom, pri čemu su lansirali razne dezinformacije i pokušavali da nateraju narod da se povuče u Srbiji uz svu priču da je izdaja u Beogradu“, upozorava Drecun, koji poruku Prištine tumači i kao nameru da se dovrši etničko čišćenje.

On takođe ukazuje na neobično ponašanje Kfora, jer je, navodi, mađarski kontingent krenuo da zaustavi akciju kosovske policije ali ih je komanda vratila u bazu. Pritom, podseća on, Kfor ima mandat i obavezu da zaštiti srpski narod.

Po tumačenju Drecuna, dva momenta dodatno otežavaju situaciju: jedan je što postoji odlučnost Zapada da pritiscima natera Srbiju da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova, a drugi  što Priština — opet uz podršku zapadnih mentora —pokušava da jednostranim potezima i protivpravnim delovanjem uspostavi tzv. novu relanost u kojoj će Albancima sve biti dozvoljeno.

Čović upozorava da će Albanci pokušati da kroz priču o borbi protiv kriminala i korupcije uznemiravaju srpsku nacionalnu zajednicu s namerom da nastave etničko čišćenje, ističući da Srbija treba da bude spremna „i na najgoru varijantu“ neke nove incidentne situacije, ali dodaje da su prošla vremena kada bi neko bombardovao Srbiju.

Uz ocenu da je kapacitet Srbije za reagovanje na KiM u kriznim situacijama značajno ograničen, Drecun kaže da naša vlast ipak ima mogućnosti da što direktno, što indirektno utiče na procese.

„Direktan uticaj ostvarujemo preko srpskog naroda i zato je veoma bitno da se održi jedinstvo srpskog naroda. S druge strane, Srbija vrši snažne diplomatske aktivnosti prema prijateljskim zemljama kao što su Rusija, Kina i druge ali i prema zemljama koje imaju uticaja na Prištinu i imaju svoje kontinegnte u sastavu Kfora i koje mogu da utiču na ponašanje Albanaca i bez čije prećutne saglasnosti ovakve akcije kakva je bila ova ne bi bile moguće“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

Čović smatra da bi povodom poslednjeg incidenta trebalo da reaguje i generalni sekretar UN s obzirom na napad na ruskog službenika Unmika. Drecun se slaže da je time bačena rukavica Svetskoj organizaciji, a dodaje da bi trebalo da reaguje i Rusija jer je prebijen njen državljanin.

„To je veoma ozbiljan incident koji bi mogao da ohrabri na dalje napade na Unmik i u tom smislu bi trebalo podstaći neku akciju“, naglašava Drecun.

(Sputnjik)