Приштина: српске и албанске новинарке представиле заједничку декларацију

Ако медији из Приштине, док извештавају о северу, колективно оптужују Србе за нешто, како онда Срби на северу да буду заинтересовани да прате њихове вести? Како да очекујемо од Албанаца са Косова да имају позитивно мишљење о дијалогу са Србијом када је премијерка Србије изјавила да су Албанци дошли из шуме и да се са њима не може да преговара? Ако медији нису у стању колективну одговорност да избаце из свог извештавања онда ми не можемо да очекујемо никакав напредак у унапређењу односа. Знамо да су наши ратови започети као последица тенденциозних изјава политичара и до данас се исте такве изјаве користе из личних интереса, а ми као медији нисмо још увек успели да изолујемо тај феномен. Политичари знају да је ово испробана формула и кад год осете да имају недостатак у популарности, истуре тако тенденциозне изјаве, узајамно се нападајући, што ми потом преносимо…

Ово су делови излагања са представљања декларације групе новинарки са Косова. Њих 17 је недавно у Будви радило на утврђивању заједничке изјаве о томе како виде свој положај и важност своје професије, односно шта је то што се може урадити боље како би се новинарска професија унапредила. Декларацију су представиле јуче у Приштини, а ускоро ће и у Северној Миторвици. Позиваће наредних месеци и остале колегинице да се придруже декларацији пре него да покрену ширу акцију деловања према институцијама, али и региону.

Политички и медијски простор је загађен језиком мржње и лажних вести. Политичари су променили начин комуницирања са јавношћу, са директне и отворене комуникације са новинарима, прешли су на саопштења, која су често са проблематичним садржајем, пропагандистичка, обојена националном и другом нетрпељивошћу, често усмерена против појединаца или колективитета.

Конференција Жене у медијима, фото: Коссев
Конференција Жене у медијима, фото: Коссев

Стога је осим професионализма редакција пре свега важна медијска писменост јавности као корективни фактор. Сами медији су у незахвалном положају, истакнуто је током јучерашњег представљања документа.

„Чини се да је пред нама новинарима много проблема са начином на који ћете пренети изјаву политичара. Са једне стране не можете да је игноришете, јер је интерес јавности да зна, а са друге стране, не желите да учествујете у ширењу етничке, или било које друге врсте мржње, што када преносите, такав садржај, постоји ризик да ћете учинити иако ненамерно. То је услед тога што медијска писменост публике није на задовољавајућем нивоу за овако радикализоване, агресивне политичке наративе и врло често лажне вести“, каже једна од иницијаторки декларације Милица Андрић-Ракић, новинарка и уредница КоССева.

Професионализмом против друштвене антагонизације

„Пред нама новинарима је, дакле, дебата о томе где је граница између тога да обавестимо јавност о ономе шта политичари данас говоре, а са друге стране, да не желите да учествујете, а хоћу да верујем да то ниједна од нас не жели, да у ширењу мржње и насиља“, додала је Андрићева.

„Кренули смо мање амбициозно, у што мањој групи, да видимо да ли је могуће да остваримо неку сагласност како бисмо се ујединили у томе да што професионалније извештавамо и избегнемо друштвену антагонизацију“, каже Андрић.

Говорећи управо о тој друштвеној антагонизацији, навела је делове који су садржани у декларацији, а тичу се тога да постоје политички представници који различито тумаче актуелне теме, укључујући и оне најосетљивије, чиме такође и додатно антагонизују јавност, најчешће против неке друге етничке заједнице или против чињеница.

Ивана Андрић, Фото: Коссев

Упутила је позив колегиницама широм Косова да се прикључе потписницама, али и истакла универзалност вредности око којих се могу окупити и колеге, али и читав регион.

Неједнака заступљеност жена у медијима код одлучивања и припреме „тешког политичког садржаја“

О видљивом неједнаком родном третману у професији говорила је детаљније новинарка Уна Хајдари, наводећи да у одређеним сегментима професије доминирају и даље мушкарци, да постоје стереотипи и предрасуде о квалитативном доприносу жена у медијима, посебно у одлучивању и припремању тежег политичког садржаја, као и коментарисању политичких процеса.

„Ми смо истакле у декларацији као добар пример то што медијима управљају жене, али не и у доношењу одлука, ту и даље доминирају мушкарци“.

Или, додала је Хајдари, видећете презентерке вести и водитељке у емисијама забавног карактера, али тамо, где се воде жестоке политичке дебате, недостају жене.

Такође, подсетила је и на то да се знатно ређе у медијском извештавању укључују извештаји политичког карактера, а који су било урадиле жене, било коментарисале или анализирале.

„Имате образоване, еманциповане жене, али су мушки аналитичари етаблирани у друштву, и у декларацији смо управо указале на то да је потребно укључити и већи број женских гласова који анализирају и коментаришу догађаје и политичко-друштвене процесе“, нагласила је, наводећи и добре примере међународне праксе.

Хајдари је такође указала и на део декларације који указује на сексистичко понашање према новинаркама и женама у медијима, додавши да на Косову недостаје пре свега правилан приступ у вези са препознавањем таквог понашања и поступањем против истог.

Медији као филтер против неразумевања

Фото: Коссев

„Широм региона мало извештавамо и то је нешто што ствара баријере, јер постоје новинари и медијске куће који нису у стању да свој професионализам поставе испред свега, ту суштинску важност вести изнад свега осталог, већ видимо да се извештава у сагласности са политичким агендама“, каже Хајдари.

Још увек нисмо превазишли деведесете, а заправо ми као новинари можемо да будемо филтер неразумевању, сматра даље.

„Једини филтер који ми имамо јесте да реагујемо при извештавању, један медиј извести нешто, а онда други реагује, то није добро“, навела је.

Обавеза политичара коју су заборавили: да одговарају медијима

„Када погледам ову декларацију, требало је отићи данас на седницу парламента Косова и схватити зашто је оваква декларација потребна“, рекла је новинарка и уредница портала Грачаница онлине, Анђелка Ћуп.

У парламенту чујемо све оно што није добро и што треба мењати, а свакако част изузецима, додаје.

Рекла је да су новинарке, управо указујући на заједничке проблеме и предлажући мере за њихово решавање у декларацији, изразиле наду да ће наићи на подршку институција.

Јер ми без такве подршке не можемо да решимо наше проблеме, каже.

Анђелка Ћуп, фото: Коссев

Декларацијом су новинарке желеле да укажу „само на то да од институција и политичара треба да добију само оно на шта их је обавезао закон“, каже Ћуп.

„Политичари ће вам дати информацију о свом супарнику али је за њих то где је потрошен новац табу тема“, сликовито се изразила Ћуп, а потом навела и следећи пример:

„Лично ми се десило да сам председника скупштине питала колико кошта грађане Косова један дан седнице на којој се улази кад ко хоће, доносе кафу, бирају теме, итд., и онда је почео да ми одговара како српска заједница има права, на шта сам му рекла да га не питам за српску заједницу, и зашто ме дискриминише таквим одговором, јер хоћу да верујем да већина нас још увек ради тако да информише комплетно грађанство на Косову“.

Језици су богатство, као и право на употребу матерњег језика

Ћуп је у свом излагању нагласак ставила на проблем недостатка превода са којим се у Скупштини Косова већ годинама сусрећу медији који извештавају на српском, односно бошњачком језику, истовремено објаснивши да је управо по питању језика, приликом израде декларације у Будви недостајао консензус око прецизирања проблема и предлагања мера, због чега је апеловала поново на колеге албанских редакција, али и институције и међународну заједницу да се овом питању посвети пажња и реши што пре.

„У декларацији смо навели да је важно да познајемо језике једни других. Језици су богатство, то нам је толико потребно, и ево и сада позивам и колеге и донаторе да се организујемо у припреми курсева учења језика, али хоћу да истакнем овде да то опет не смањује одговорност институција да се Закон о употреби језика поштује“, казала је.

Управо је јучерашњи рад косовске скупштине о питању које је важно за српску заједницу –  тема о наводним злочинима Срба која је стављена на дневни ред, навела као ургентну потребу, и пример неопходности поштовања права новинара који извештавају на језицима невећинских група.

Детаљно је објаснила, како је описала, мукотрпне и дугогодишње покушаје групе ових новинара, да у овој институцији добију превод заседања скупштине.

Каже да се администрација и руководиоци скупштине понашају у „најмању руку као да им је скупштину оставио тата у аманет“, до чега не би дошло, сматра Ћуп, уколико „бисмо ми новинари који извештавамо из медија из мањинских заједница добили помоћ колега из већинских заједница“.

„Када критикујем, не могу да не похвалим Владу Косова и њихову службу која је перфектна. Увек имамо превод на свим догађајима, што је за похвалу. Можда ти преводи нису увек најсјајнији, али је видљив труд и имамо их увек и то на време, и тим пре не разумем да са друге стране, законодавно тело, што је скупштина само крши сопствени закон и устав“, истакла је новинарка из Грачанице.

Предлагала је, каже Ћуп, да колегама из српских и бошњачких, као и ромских редакција помогну колеге из албанских редакција па да заједно покрену петицију, и тако покажу да су колеге новинари на истом задатку.

Управо говорећи о „истом задатку“, истакла је важност солидарности у заштити заједничке професије и самих новинара. Каже да док са једне стране постоји сарадња два новинарска удружења на руководећем нивоу, са потписаним и меморандумом о разумевању, са друге стране недостаје сарадња између самих чланова, од тога да се размењују информације до подршке једни другима у случају напада на новинаре, или заједничког наступа приликом обележавања страдања новинара.

Подсетила је на 15 убијених и несталих новинара са Косова, истичући да није важна њихова националност, већ то што су убијени или нестали током обављања свог новинарског задатка.

Ова декларација ће у јуну бити представљена и у Северној Митровици. Декларација је део пројекта „Жене у медијима“ који подржава УНМИК. Део пројекта су и кореспонденције четири новинарке из српске и албанске заједнице о новинарској етици и стандардима извештавања.

(Коссев)