Kosovo, najmlađa i najnezaposlenija populacija u Evropi

Zapošljavanje je jedno od najbolnijih pitanja posebno mladih na Kosovu, kako u većinskoj tako i kod pripadnika manjinskih zajednica. Ovaj problem se čini još većim kada se zna da u Evropi, najveći procenat mladih ima upravo Kosovo, zbog čega je i stepen zaposlenosti veoma visok.

Evropska unija je pre nekoliko godina „prepoznala“ problem nezaposlenosti mladih i usvojila „Strategiju pametnog, održivog i inkluzivnog rasta – Evropa 2020″, čiji je cilj da 75% stanovništva između 20 i 64 godine starosti treba da bude zaposleno.

Istraživanja javnog mnjenja na Kosovu, koje poslednjih godina sprovodi NVO Aktiv sa sedištem u Severnoj Mitrovici, nisu optimistična.

Miodrag Milićević, izvršni direktor ove nevladine organizacije kaže da u potrazi za poslom mladi poslednjih godina napuštaju Kosovo.

„Ispitivanje javnog mnjenja koje smo počeli da sprovodimo 2015.-te godine i zaključno sa 2018.-om godinom, pokazalo je da je na žalost primetan porast nekog beznađa srpskog naroda na Kosovu, uključujući naravno i mlade, kako na severu Kosova, tako i južno od reke Ibar. Imamo taj neki progresivan trend negde odprilike 2015.-te, odnostno 2016.-te godine, kada je taj procenat bio nekih 46 odsto, ako se ne varam do prošle godine. To su krajnje alarmantni podaci. Na žalost oni ne vide sebe ovde“, kaže Milićević.

Direktor za Kulturu omladinu i sport u opštini Peć, Engelbert Zefaj je za Radio Goraždevac izjavio da postoje dve grupe građana kada je zapošljavanje u pitanju.

„Traže posao a mole (Boga) da ga ne nađu. Ima i onih koji traže posao, ali uslovi nisu zadovoljavajući. Bio je ovde u Peći konkurs za posao i bilo je oko sto firmi koje su ponudile radna mesta, to su bila sve privatna preduzeća. Bilo je malo zainteresovanih, malo mladih se odazvalo na konkurs za zaposlenje“, kaže Engelbert Zefaj.

Dugoročno gledano nezaposlenost mladih je povezano i sa siromaštvom, kriminalom, bolestima zavisnosti, i to osim što utiče na zdravlje lii bezbednost građana, za posledicu pre svega, može da ima i trajni gubitak ljudskog resursa.

Nedostatak radnih mesta upravo ugrožava manje sredine u kojima žive Srbi, zbog čega se najčešće odlučuju za odlazak, kaže Tatjana Velikić iz Orahovca.

„Jedine institucije koje ovde rade su opština, škola i ambulanta, tako da nema uslova za neki napredak ili nešto slično tome, iz razloga što se ništa ne radi po pitanju da omladina ostane ovde“, kaže Velikić

Broj novozaposlenih u srpskom delu Orahovca takođe je poražavajući, i njih je svega nekoliko.

„U poslednjih par godina od kako sam evo ja završila fakultet možda je samo dvoje ili troje zaposleno, ostali sede kod kuće, jer nemaju uslova za zapošljavanje. Ništa se ne otvara. I onda put pod noge, što bi rekli i traži svoju sreću na drugom mestu“, kaže Velikić.

Nezaposlenost podjednako pogađa i one sa srednjim i one sa visokim obrazovanjem. Građani kažu da nema novih radnih mesta, veoma su zabrinuti zbog ekonomske situacije i strahuju za svoju egzistenciju.

„Ukoliko pričamo o tome šta je danas egzistencija za srpsku zajednicu, ali i za albansku zajednicu i ostale koji žive na Kosovu, to je, u stvari, nedostatak posla, to je jasno kao dan. Sa te strane, na žalost, koliko smo videli nema zadovoljavajućeg odgovora na institucionalnom nivou, koji bi strukturno prepoznao taj problem i naravno usvojio set nekih mehanizama, koji bi taj taj problem koliko-toliko mogli da amortizuju“, kaže Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO Aktiv.

Milić Petrović – Radio Goraždevac