Косово, најмлађа и најнезапосленија популација у Европи

Запошљавање је једно од најболнијих питања посебно младих на Косову, како у већинској тако и код припадника мањинских заједница. Овај проблем се чини још већим када се зна да у Европи, највећи проценат младих има управо Косово, због чега је и степен запослености веома висок.

Европска унија је пре неколико година „препознала“ проблем незапослености младих и усвојила „Стратегију паметног, одрживог и инклузивног раста – Европа 2020″, чији је циљ да 75% становништва између 20 и 64 године старости треба да буде запослено.

Истраживања јавног мњења на Косову, које последњих година спроводи НВО Актив са седиштем у Северној Митровици, нису оптимистична.

Миодраг Милићевић, извршни директор ове невладине организације каже да у потрази за послом млади последњих година напуштају Косово.

„Испитивање јавног мњења које смо почели да спроводимо 2015.-те године и закључно са 2018.-ом годином, показало је да је на жалост приметан пораст неког безнађа српског народа на Косову, укључујући наравно и младе, како на северу Косова, тако и јужно од реке Ибар. Имамо тај неки прогресиван тренд негде одприлике 2015.-те, одностно 2016.-те године, када је тај проценат био неких 46 одсто, ако се не варам до прошле године. То су крајње алармантни подаци. На жалост они не виде себе овде“, каже Милићевић.

Директор за Културу омладину и спорт у општини Пећ, Енгелберт Зефај је за Радио Гораждевац изјавио да постоје две групе грађана када је запошљавање у питању.

„Траже посао а моле (Бога) да га не нађу. Има и оних који траже посао, али услови нису задовољавајући. Био је овде у Пећи конкурс за посао и било је око сто фирми које су понудиле радна места, то су била све приватна предузећа. Било је мало заинтересованих, мало младих се одазвало на конкурс за запослење“, каже Енгелберт Зефај.

Дугорочно гледано незапосленост младих је повезано и са сиромаштвом, криминалом, болестима зависности, и то осим што утиче на здравље лии безбедност грађана, за последицу пре свега, може да има и трајни губитак људског ресурса.

Недостатак радних места управо угрожава мање средине у којима живе Срби, због чега се најчешће одлучују за одлазак, каже Татјана Великић из Ораховца.

„Једине институције које овде раде су општина, школа и амбуланта, тако да нема услова за неки напредак или нешто слично томе, из разлога што се ништа не ради по питању да омладина остане овде“, каже Великић

Број новозапослених у српском делу Ораховца такође је поражавајући, и њих је свега неколико.

„У последњих пар година од како сам ево ја завршила факултет можда је само двоје или троје запослено, остали седе код куће, јер немају услова за запошљавање. Ништа се не отвара. И онда пут под ноге, што би рекли и тражи своју срећу на другом месту“, каже Великић.

Незапосленост подједнако погађа и оне са средњим и оне са високим образовањем. Грађани кажу да нема нових радних места, веома су забринути због економске ситуације и страхују за своју егзистенцију.

„Уколико причамо о томе шта је данас егзистенција за српску заједницу, али и за албанску заједницу и остале који живе на Косову, то је, у ствари, недостатак посла, то је јасно као дан. Са те стране, на жалост, колико смо видели нема задовољавајућег одговора на институционалном нивоу, који би структурно препознао тај проблем и наравно усвојио сет неких механизама, који би тај тај проблем колико-толико могли да амортизују“, каже Миодраг Милићевић, извршни директор НВО Актив.

Милић Петровић – Радио Гораждевац