„Spasovdanski dani u Prizrenu“: Od civilizacije knjige do civilizacije slike

Petu godinu zaredom u Prizernu se, uoči i na dan Vaznesenja Gospodnjeg, održava kulturna manifestacija „Spasovdanski dani u Prizrenu“. Iako su organizatori najavili da će program biti održan u atrijumu drevne crkve Svetog Spasa u Potkaljaji starog grada, zbog lošeg vremena, on je održan u Bogosloviji „Kirilo i Metodije“. U prvom delu prvog dana programa predstavljena je knjiga ,,Srpske svetinje Šar planine, Prizrena i okoline,, Aleksandre Novakov, posle koje je priređena izložba fotografija svih 55 svenjtinja, koliko ih je autorka predstvila u knjizi. ,,Od kosovske bitke do kosovske legende,, knjiga Nenada Ljubinkovića predstavljena je u drugom delu Spasovdanskog programa, kao i zbornik radova posvećen delu Petra Sarića „Sarić, svetlost, stvaranje, strah“. 

Uz zvuke srpske himne „Bože pravde“ koju je u starom zdanju prizrenske Bogoslovije izveo hor „Car Dušan“ iz Štrpca, svečano su otpočeli „Spasovdanski dani u Prizrenu“. Kulturnu manifestaciju, u okviru koje će biti prestavljena izložba fotografija, ali i promovisana književna dela i zbornici, otvorio je iguman manastira „Svetih arhangela kod Prizrena“ arhimandrit Mihailo.

Otvaranje „Spasovdanskih dana u Prizrenu“, foto: O. Radić, GračanicaOnlajn

„Draga braćo i sestre, evo ovih dana dade Gospod da se okupimo u Prizrenu ispod ove naše crkve Svetog Spasa, koja nas čuva i štiti u Potkaljaji. Okupili smo se petu godinu zaredom da slavimo Spasovdan u Prizrenu i da oko ovih naših svetinja, oko kojih smo se okupili, moleći se Bogu, proslavimo živoga Boga koji nam je dao da ga poznamo, koji nam je dao da imamo ove svetinje i da nasledimo vekovnu praksu naših predaka, koji su sa mukom podigli ove svetinje, sa mukom održavali u svoje vreme, a evo i mi danas, iako nas je ostalo malo u ovom gradu, ipak se okupljamo dolazimo u crkve i manastire i slavimo Boga živoga u svetima svojim“, rekao je iguman Mihailo.

Dodajući da je manifestacija koju otvora nastavak borbe za očuvanje naših svetinja i za očuvanje Kosova i Metohije, iguman manastira Svetih Arhangela je rekao:

„ Mi ovime ne prkosimo nikom ali se borimo da se ne zaboravimo i da se srpsko ime, srpske svetinje i srpske crkve ne zaborave“.

Predstavljajući knjigu ,,Srpske svetinje Šar planine, Prizrena i okoline,, Aleksandre Novakov, direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević je primetio da je „ova civilizacija do našega vremena bila civilizacija knjige, sa našim vremenom, kako je rekao, ona prerasta u civilizaciju slike“.

Izložba fotografija "Srpske svetinje Šar planine, Prizrena i okoline", foto: O. Radić - GračanicaOnlajn
Izložba fotografija „Srpske svetinje Šar planine, Prizrena i okoline“, foto: O. Radić – GračanicaOnlajn

„Suština je da su ove fotografije i ovi, da kažem, medaljoni u knjizi, zapravo poziv na ulazak i susret sa Hramom i poziv na to da vi otvorite vrata da nešto više naučite. Tako naučno znamo šta imamo i šta bi mogli da proučavamo i u kom pravcu se to može razvijati. Mnogo toga smo prećutali u ovoj knjizi, iz sasvim važnih i opravdanih razloga, ali to ćutanje i ono što nije u njoj jeste poziv za vas da dođete i otvorite vrata“, rekao je Rakočević govoreći o knjizi Aleksandre Novakov.

Istakavši da je među koricama knjige i fotografijama koje su nakon predststavljanja knjige izložene u Bogosloviji, „ispisana fina istorija jedne oblasti, kao i jednog regiona koji još nije rekao svoju poslednju reč i čeka da drugi o tome nešto kažu i uključe se se u opšti mozaik“, Rakočević je primetio da svako doba nosi svoju terminologiju, pa i ovo naše koje, kako je primetio, prerasta u civilizaciju slika.

Foto: O. Raidć, GračanicaOnlajn

„Svako doba nosi svoju terminologiju i svoje znakove. Jedan od znakova našeg doba zove se simulakrum, a jedno od njegovih tumačenja glasi da je to zapravo kopija bez originala. U ovoj civilizaciji vi možete napraviti kopiju koja nema original. Dakle danas možemo zaključiti da je ova knjiga i da su ove fotografije originali“, rekao je Rakočević o knjizi ,,Srpske svetinje Šar planine, Prizrena i okoline,,

Autorka Aleksandra Novakov je naglasila da je radosna što izdanje njene knjige postoji kao kulturni vodič jer na nevelikom prostoru Prizrena i Šar planine postoji pedeset živih svetinja, kako je naglasila, čudesnih i lepih, nastalih u periodu od 13. do 21. veka.

„Radost je ta što smo otkrili crvku Svetog Vasilija Velikog u Gornjoj Srbici, nismo ni znali da ona nije srušena, mislili smo da jeste, eto ,saznali smo da nije i jako smo zadovoljni zbog toga. To je jedna važan crkva koju su bogati Prizrenci zajedno da meštanima sagradili krajem 19. veka.“, rekla je Novakov.

Aleksandra se potom zahvalila svima koji su svojim fotografijama pomogli da ovo izdanje, koje ona potpisuje, izgleda tako kako izgleda. Spisak onih koji su pomogli bio je poduži a ona nije propustila da pomene i zahvali se igumanu Mihailu, protojereju Stavroforu Siniši Milenkoviću, profesorki srpske književnosti i novinarki Oliveri Radić, Čedi Jovanoviću, učenicima prizrenske Bogoslovije, profesoru Dejanu Ristiću, Miši Nikovskom.

 

Petar Sarić: Prizren nije moguće izgubiti

Zbornik radova posvećen delu istaknutog književnog stvaraoca sa naših prostora Petru Sariću „ Sarić, svetlost, stvaranje, strah“ u izdanju gračaničkog Doma kulture, predstavljen je u Bogosloviju u Prizrenu u nastavku programa „ Spasovdanski dani u Prizrenu“

Petar Sarić je u srpsku književnost ušao kao pesnik, a potom i kao romanopisac, dobitinik je brojnih nagrada, među kojima je i ona koja je ponela ime po našem velikanu Meši Selimoviću.

Mladi književni kritičar Žarko Milenković je uočio da je literarni svet Sarićevog dela, svet njegovog rodnog kraja, te da su njegovi likovi „arhetipski određeni između zle kobi porekla i nemogućnosti iskoraka napred“.

„U centru pažnje su mu uglavnom ženski likovi kojima je borba sa patrijahalnom sredinom znatno otežana. Ni, za sada jedina Sarićeva pripovetka „Sahrana u Sušiću“, nije u umetničkom smislu zaostala za njegovim romanima koje odlikuje složena forma i pedantan stil pripovedanja o stradanju Srba sa Kosova i Metohije. To potvrđuje Sarićevo mesto u savremenoj srpskoj književnosti“, naglasio je Milenković.

Književnik i pisac Petar Sarić je probranim rečima, toplo i pripovedački, kako samo on to ume, opisao svoje putovanje preko Prevalca ka Prizrenu, koje je izgledao kao da se penje nebu pod oblake, a ne da silazi prema ovom gradu.

Foto: O. Radić

„Uobražavajući da sedim na času u gimnaziji „Jovanka Radivojević Kica“ u Prizrenu, kao profesor i da imam ispred sebe najmilije učenike, želim samo da vam se obratim, gotovo jednom rečenicom, da sam silazeći pre nekoliko sati sa Šar-planine i polazeći ispod Ljubotena, najlepšeg šarplaninskog vrha koji ne silazi s neba, meni se učinilo, dok sam sa Prevalca silazio u Prizren da se penjem prema nebu. I sve dok tako osećamo Prizren, dok ga tako imamo, sigurno je da ćemo dogodine, već ponovo, a i pre, biti u njemu, da je on i naš i da njega nije moguće izgubiti.

Kultuna manifestacija „Spasovdanski dani u Prizrenu“ održava se, uz blagoslov njegovog preosveštenstva episkopa raško-prizrenskog Teodosija, a pod pokroviteljstvom Kancelarije za Kosovo i Metohiju, a organizatori su Matica srpska, Društva prijatelja manastira Svetih Arhangela i Dom kulture „Gračanica“ iz Gračanice.

I. Miljković – O. Radić