„Спасовдански дани у Призрену“: Од цивилизације књиге до цивилизације слике

Пету годину заредом у Призерну се, уочи и на дан Вазнесења Господњег, одржава културна манифестација „Спасовдански дани у Призрену“. Иако су организатори најавили да ће програм бити одржан у атријуму древне цркве Светог Спаса у Поткаљаји старог града, због лошег времена, он је одржан у Богословији „Кирило и Методије“. У првом делу првог дана програма представљена је књига ,,Српске светиње Шар планине, Призрена и околине,, Александре Новаков, после које је приређена изложба фотографија свих 55 свењтиња, колико их је ауторка предствила у књизи. ,,Од косовске битке до косовске легенде,, књига Ненада Љубинковића представљена је у другом делу Спасовданског програма, као и зборник радова посвећен делу Петра Сарића „Сарић, светлост, стварање, страх“. 

Уз звуке српске химне „Боже правде“ коју је у старом здању призренске Богословије извео хор „Цар Душан“ из Штрпца, свечано су отпочели „Спасовдански дани у Призрену“. Културну манифестацију, у оквиру које ће бити престављена изложба фотографија, али и промовисана књижевна дела и зборници, отворио је игуман манастира „Светих архангела код Призрена“ архимандрит Михаило.

Отварање „Спасовданских дана у Призрену“, фото: О. Радић, ГрачаницаОнлајн

„Драга браћо и сестре, ево ових дана даде Господ да се окупимо у Призрену испод ове наше цркве Светог Спаса, која нас чува и штити у Поткаљаји. Окупили смо се пету годину заредом да славимо Спасовдан у Призрену и да око ових наших светиња, око којих смо се окупили, молећи се Богу, прославимо живога Бога који нам је дао да га познамо, који нам је дао да имамо ове светиње и да наследимо вековну праксу наших предака, који су са муком подигли ове светиње, са муком одржавали у своје време, а ево и ми данас, иако нас је остало мало у овом граду, ипак се окупљамо долазимо у цркве и манастире и славимо Бога живога у светима својим“, рекао је игуман Михаило.

Додајући да је манифестација коју отвора наставак борбе за очување наших светиња и за очување Косова и Метохије, игуман манастира Светих Архангела је рекао:

„ Ми овиме не пркосимо ником али се боримо да се не заборавимо и да се српско име, српске светиње и српске цркве не забораве“.

Представљајући књигу ,,Српске светиње Шар планине, Призрена и околине,, Александре Новаков, директор Дома културе у Грачаници Живојин Ракочевић је приметио да је „ова цивилизација до нашега времена била цивилизација књиге, са нашим временом, како је рекао, она прераста у цивилизацију слике“.

Изложба фотографија "Српске светиње Шар планине, Призрена и околине", фото: О. Радић - ГрачаницаОнлајн
Изложба фотографија „Српске светиње Шар планине, Призрена и околине“, фото: О. Радић – ГрачаницаОнлајн

„Суштина је да су ове фотографије и ови, да кажем, медаљони у књизи, заправо позив на улазак и сусрет са Храмом и позив на то да ви отворите врата да нешто више научите. Тако научно знамо шта имамо и шта би могли да проучавамо и у ком правцу се то може развијати. Много тога смо прећутали у овој књизи, из сасвим важних и оправданих разлога, али то ћутање и оно што није у њој јесте позив за вас да дођете и отворите врата“, рекао је Ракочевић говорећи о књизи Александре Новаков.

Истакавши да је међу корицама књиге и фотографијама које су након предстстављања књиге изложене у Богословији, „исписана фина историја једне области, као и једног региона који још није рекао своју последњу реч и чека да други о томе нешто кажу и укључе се се у општи мозаик“, Ракочевић је приметио да свако доба носи своју терминологију, па и ово наше које, како је приметио, прераста у цивилизацију слика.

Фото: О. Раидћ, ГрачаницаОнлајн

„Свако доба носи своју терминологију и своје знакове. Један од знакова нашег доба зове се симулакрум, а једно од његових тумачења гласи да је то заправо копија без оригинала. У овој цивилизацији ви можете направити копију која нема оригинал. Дакле данас можемо закључити да је ова књига и да су ове фотографије оригинали“, рекао је Ракочевић о књизи ,,Српске светиње Шар планине, Призрена и околине,,

Ауторка Александра Новаков је нагласила да је радосна што издање њене књиге постоји као културни водич јер на невеликом простору Призрена и Шар планине постоји педесет живих светиња, како је нагласила, чудесних и лепих, насталих у периоду од 13. до 21. века.

„Радост је та што смо открили црвку Светог Василија Великог у Горњој Србици, нисмо ни знали да она није срушена, мислили смо да јесте, ето ,сазнали смо да није и јако смо задовољни због тога. То је једна важан црква коју су богати Призренци заједно да мештанима саградили крајем 19. века.“, рекла је Новаков.

Александра се потом захвалила свима који су својим фотографијама помогли да ово издање, које она потписује, изгледа тако како изгледа. Списак оних који су помогли био је подужи а она није пропустила да помене и захвали се игуману Михаилу, протојереју Ставрофору Синиши Миленковићу, професорки српске књижевности и новинарки Оливери Радић, Чеди Јовановићу, ученицима призренске Богословије, професору Дејану Ристићу, Миши Никовском.

 

Петар Сарић: Призрен није могуће изгубити

Зборник радова посвећен делу истакнутог књижевног ствараоца са наших простора Петру Сарићу „ Сарић, светлост, стварање, страх“ у издању грачаничког Дома културе, представљен је у Богословију у Призрену у наставку програма „ Спасовдански дани у Призрену“

Петар Сарић је у српску књижевност ушао као песник, а потом и као романописац, добитиник је бројних награда, међу којима је и она која је понела име по нашем великану Меши Селимовићу.

Млади књижевни критичар Жарко Миленковић је уочио да је литерарни свет Сарићевог дела, свет његовог родног краја, те да су његови ликови „архeтипски одређени између зле коби порекла и немогућности искорака напред“.

„У центру пажње су му углавном женски ликови којима је борба са патријахалном средином знатно отежана. Ни, за сада једина Сарићева приповетка „Сахрана у Сушићу“, није у уметничком смислу заостала за његовим романима које одликује сложена форма и педантан стил приповедања о страдању Срба са Косова и Метохије. То потврђује Сарићево место у савременој српској књижевности“, нагласио је Миленковић.

Књижевник и писац Петар Сарић је пробраним речима, топло и приповедачки, како само он то уме, описао своје путовање преко Превалца ка Призрену, које је изгледао као да се пење небу под облаке, а не да силази према овом граду.

Фото: О. Радић

„Уображавајући да седим на часу у гимназији „Јованка Радивојевић Кица“ у Призрену, као професор и да имам испред себе најмилије ученике, желим само да вам се обратим, готово једном реченицом, да сам силазећи пре неколико сати са Шар-планине и полазећи испод Љуботена, најлепшег шарпланинског врха који не силази с неба, мени се учинило, док сам са Превалца силазио у Призрен да се пењем према небу. И све док тако осећамо Призрен, док га тако имамо, сигурно је да ћемо догодине, већ поново, а и пре, бити у њему, да је он и наш и да њега није могуће изгубити.

Култуна манифестација „Спасовдански дани у Призрену“ одржава се, уз благослов његовог преосвештенства епископа рашко-призренског Теодосија, а под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију, а организатори су Матица српска, Друштва пријатеља манастира Светих Архангела и Дом културе „Грачаница“ из Грачанице.

И. Миљковић – О. Радић