Da li nam je tranziciona pravda neophodna u procesu pomirenja?

Kako tranziciona pravda može uticati na pomirenje, koje su to kategorije koje prilikom sprovođenja procesa pomirenja treba uzimati u obzir i ko sve treba da bude aktivan u ovom, kako je rečeno, složenom procesu? Na debati „Da li je pomirenje kroz tranzicijionu pravdu istina, činjenica ili mit?“ koja je u organizaciji Centra za mir i toleranciju (CPT) održana u Centru za građansku komunikaciju (CEC) u Gračanici, govorili su predstavnici civilnog drištva, lokalne vlasti, novinari i mladi.

Naglasivši da je tranziciona pravda karakteristična za konfliktna i postkonfliktna društva te da je ona prisutna, ne samo na prostoru Balkana, već i u čitavom svetu, Nora Ahmetaj, ispred Centra za istraživanje i dokumentovanje, istakla js da je tranziciona pravda kao vid suočavanja sa istinom veoma pogodna za medijsku manipulaciju.

Nora Ahmetaj, Cenar za istraživanje i dokumentovanje, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Ahmetaj je govorila i o tome kako traznizciona pravda može da nas vrati pomirenju?

– Pokrenili smo dosta tema koje se bave istraživanjem prošlosti. Bolan je proces suočavanja sa prošlošću, ali mi to moramo! – rekla je Nora Ahmetaj.

Ahmetaj je podsetila i koja su to četiri važna stuba tranzicione pravde: mere za utvrđivanje istine, reparacije, kada tranziciona pravda deluje u veoma osetljivom okruženju i poslednji je da tranziciona pravda mora biti višestruka i vezana za okruženje i utvrđivanje istine o događajima na Kosovu.

– Mi možemo da znamao kada počinje proces pomirenja, ali nikada ne znamo kada će se završiti – rekla je Ametaj i dodala da još uvek ima zemalja koje nikako nisu završile ovaj proces. Ona je za primer navela Španiju,  koja je, kako je rekla, da bi došla do procesa pomirenja morala mnoge stvari da gurnula pod tepih.

Navodeći pozitivne primere tranzicione pravde u svetu Nora Ahmetaj je naglasila da kod pojedinih zemalja traniziciona pravda zavisila od stepena razivjenosti i spremnost u društva da se suoči sa ovim problemom. Potom je naglsila:

Nora Ahmetaj, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

– Bez konsturktivnih Vlada koje će dati legitimeitet pomirenju, mi možemo samo da lobiramo, zaključila je.

U porcesu pomirenja dve strane, ocenjuje Ahmetaj neophodno je uključiti dobre istoričare,  akademike, spektar civilnog društva jer, kako je primetila, u pitanju je ogroman posao u kome ima dosta rupa,  zbog čega je neophodna aktivnost svih.

Detalj sa tribine održane u CEC-u , foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Prema istraživanjima, navedeno je na tribini  „Da li je pomirenje kroz tranzicijionu pravdu istina, činjenica ili mit?“,  60% Srba misli da su dobro infomriasni o mandatu Specijalnog suda u Hagu.  Međutim, mandat tog suda zavisi od onoga što je postvio Dik Marti, dok se ni u jendom od srpskih medija taj podatak nije mogao čuti, rečeno je na tribini.

Stefan Filipović, politikolog, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Istoričar Aleksandar Gudžić, jedan od učesnika debate, naglasio je da problemi nisu suštinski rešeni još davne 1945. godine.

– Bojim se da nam se sa ovakim dešavanjem za nekoliko godina ne ponovi rat. Pokušava se da nam se nametne narativ da smo kriv za rat, a zaboravlja se da je i za ljubav i za svađu uvek potrebno dvoje, rekao je Gudžić.

Predstavnik Gračaničke omladinske inicijative (GIOR) Živojin Ćirković,  naglasio je da je pomirenje neophovno kako bismo izbegli situaciju da svaka peta generacija u našoj zemlji ratuje.

Iako su od strane panelista za primer pomirenja navedene Nemačka i Francuska učesnici tribine su istakli da to ne može da se posmatra u kontekstu Kosova i Metohije, jer su i Nemača i Francuska dve suverene zemlje, a da je Kosovo i Metohija autonomna oblast Republike Srbije koja je posle NATO bombardovanja 1999. godine potpomognuta snagama NATO saveza samoproglasila svoju nezavisnost.

Istoričar Aleksandar Gudžić koji je prisustvovao trivbini u CEC – u  u izjavi za portal GračanicaOnlajn je rekao da će u iskrene namere albanske strane o pomirenju moći da poveruje tek onda kada u Prištini bude ugledao spomenik na kome će biti napisana imena svih srpkih žrtva, kidnopovanih,  ubijenih, silovanih ili nestalih, za vreme i posle NATO bobmbardovanja.

– Kada u Đakovici budem video da Srbi mogu slobodno da obiđu svoju crkvu ili grobove svojih predaka, kada na ulazu u Prištinu, vidim tablu, dobro došli u grad kome fali 40. 000 Srba! Kada na ulazu u Peć vidim natpis, ovo je opština u kojoj se ne otima imovina Srbima! Kada me dete iz Žača uveri da mirno spava i na kraju, kada mi Srbin prognan iz Mušutišta kaže:  Danas sam konačno upalio sveću u svojoj porušenoj crkvi, nije bilo demonstanata da me u tome spreče, onda ću poverovati u iksrne namere o pomirenju – rekao je Gudžić i dodao da i posle svega ne prestaje da veruje da je pomirenje moguće.

 

Ivan Miljković