Francuski intelektualci u saradnji sa Kolektivom „Mir na KiM“ pokrenuli peticiju o povlačenje priznanja Kosova od strane zvaničnog Pariza

Francuski istoričar i politikolog Aleksis Trud i dramski pisac Pol Antoan pokrenuli su prošlog meseca peticiju kojom imaju nameru da nateraju vladu te zemlje da preispita odluku o priznanju takozvane države Kosovo. Peticiju je podržao Komitet izuzetnih ličnosti koga između ostalih čine pukovnik Žak Ogar, advokat francusko – jevrejskog porekla Žil Vilijam Goldnadel, pisac Patrik Beson kao i politikolog i stručnjak za međunarodne odnose Aleksandar Del Val.

Cilj grupe intelektualaca iz Francuske je da do dolaska predsednika Aleksandra Vučića u Pariz na drugu rundu pregovora o ponovnom pokretanju prekinutog dijaloga Beogrda i Prištine, prikupe 100. 000 potpisa.

Aktivisti Koletkiva „Mir za KiM“ prikupljaju potpise za peticiju

Sanela Nešić član kolektiva „Mir na KiM“ kojoj je, kako navodi, majka bila rodom iz sela Donji Petrič kod Peći, kaže da aktivisti ove organizacije svakog dana prikupljaju potpise kako bi obezbedili dovoljno pristanaka i glasova francuskih ali i srpkih građana u toj zemlji. Poketači peticije navode da polako, ali sigurno, probijaju led, te da francuski mediji sve više pridaju značaja njihovoj akciji.

Kako je u imejlu prosleđenom našoj redakciji navela Sanela Nešić, zadužena za saradnju sa medijima, aktivisti Koltiva „Mir za KiM“ svake nedelje ispred crkve Sveti Sava u ulici Simplon u Parizu prikupljaju potopise građana.  Peticija se može potpisati na papiru ili u elektronskom formatu.

„Peticija ima za cilj da podigne na viši nivo razgovore na temu o situaciji na KiM i u isto vreme dovede francuske parlamentarce na KiM kako bi mogli da sagledaju stanje ljudskih prava u ovom delu Evrope. Cilj naše akcije je istina i samo istina o događajima na KiM ne bi li se konačno stvari promenile i da Srbi ali i ostali građani na Kosovu i Metohiji  počnu da žive u miru”, navela je u imejlu prosleđenom redakciji portala GračanicaOnlajn članica Kolektiva „Mir za KiM“, Sanela Nešić.                     U tekstu peticije koja je dosptupna javnosti i kojom francukski intelektualci zahtevaju od svoje zemlje povlačenje priznanja Kosova iz 2008. godine, između ostalog se navodi:

„Kosovo je srce srpske civilizacije, u tom regionu razvijena je osnova srpske države. Na Kosovu su u 13. i 14. veku podignuti ukrasi pravoslavne kulture i duhovnosti, manastiri, dragoceni čuvari svetih spisa, srednjovekovne umetnosti i istorijskog pamćenja srpskog naroda. Četiri manastira nalaze se na listi svetske kulturne baštine i na popisu ugroženih spomenika Uneska“, navodi se u peticiji.

Posebno je istaknuto da je Rezolucijom 1244 UN potvrđen suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, da je Kosovo i Metohija autonomna pokrajina, a sve izbeglice i raseljena lica imaju pravo na povratak.

Autori peticije otkrivaju francuskoj javnosti da je teroristička OVK sa te teritorije proterala 20 odsto stanovništva, čak 240.000 Srba, uništila više od 150 pravoslavnih crkava i manastira, što je, kako kažu, gubitak nasleđa ne samo za srpsku kulturu, već i za celo hrišćanstvo.

Za nepuna 24 časa peticiju, u kojoj se podseća da Kosovo nisu prihvatile važne međunarodne organizacije, Unesko i Interpol, potpisalo je više od 35.000 ljudi.

U tekstu je istaknuto da je više od deset zemalja odlučilo da preispita i povuče priznanje nezavisnosti Kosova, između ostalog i zato što Priština kategorički odbija da se uključi u proces normalizacije odnosa sa Beogradom, ali i zbog njenog saučesništva sa kriminalom i rizikom po manjine koje tamo žive.


Pol Antoan

Pol Antoan, inicijator peticije kojom se od francuske Vlade zahteva da preispita svoj stav po pitanju statusa tzv. države Kosovo, posle jednogodišnjih studija u Moskvi, završio je dvostruku master na političkim naukama i međunarodnima odnosima na Koledžu u Londonu, Studirao je na Beogradskom Univerzitet, a trenutno radi doktorat na temu odnosa na Balkanu. Ator je dela  Algeri-Kosovo the impossible comparaison na čijoj se poblikaciji i prevodu na srpski jezik upravo radi.


I. Miljković