„Оно што нам је остало“, изложба фотографија из колективних центара, подстицај за решавање проблема расељених

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: изложба фотографија из колективних центара

О избеглицама и расељеним лицима, потребно је бринути свакодневно и то је циљ ове изложбе и сарадње Форума за развој и мултиетничку сарадњу и УНХЦР-а, речено је на отварању изложбе са симболичним називом „Оно што ми је остало“, поводом Светског дана избеглица, одржане у Центру грађанске енергије у Грачаници. Аутор фотографија је сниматељ и фоторепортер портала ГрачаницаОнлајн, Владислав Ћуп.

Мајка Немање, Николе и Новака Стевића, није међу њима. Дечаци расту са оцем Небојшом, надајући се да ће им барем мајка са неба помоћи, ако већ неће или не могу представници локалних и централних, али и међународних институција. У 12 квадрата Небојша спрема деци храну, ту спавају, зими суше веш, ту деца уче и играју се.

„Када је врућина, изађемо напоље да пишемо домаћи“, каже Никола, средњи Небојшин син, најпричљивији међу њима.

„Мало нам је тешко. Немамо компјутер, али имамо један телефон да се чујемо са стрицем у Србији. Тата нам кува и пере. Када бисмо имали своју собу, били бисмо бољи ђаци, овако тројка нам је просек“, додаје најстарији Немања.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: изложба фотографија из колективних центара

Најмлађи Новак би желео да буде фудбалер када одрасте. Мисли да би тако зарађивао за своју браћу и оца.

Биљана Ђокић живи сама, док је њена петнаестогодишња кћерка код њеног бившег мужа. Девојчица долази код ње, али ређе, јер нема где да се окупа, купатило је заједничко, неусловно и нехигијенско.

„Понижавајуће је“, кратко каже Биљана.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: изложба фотографија из колективних центара

Зоран и Катарина Илић, са двојицом синова, од три године и осам месеци, покушавају да у нешто више од десет квадрата организују себи живот. Разочарани су, кажу, у представнике домаћих институција.

„Само да видите ко је све добио стан…“, каже кратко Зоран.

Ово су само неке од прича људи из такозваних контејнерских насеља на Косову. Има их много и свака је по себи тешка. Због таквих прича, због нехуманих услова у којима годинама живе и одрасли и деца, организација Форум за развој и мултиетничку сарадњу (ФДМЦ) је започела сарадњу са УНХЦР-ом. Циљ је да расељена и избегла лица добију животне услове достојне човека и 21. века.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: изложба фотографија из колективних центара

„Није довољно о избеглим и расељеним лицима причати само једном годишње. Потребно је о њима и њиховим проблемима говорити сваки дан, у циљу проналажења решења за њихове проблеме. Ми смо од оснивања кренули да радимо са расељеним лицима и на њиховом повратку, а овом изложбом смо желели да оживимо причу расељених, посебно оних у контејнерском насељу, који су потпуно заборављени, са надом да ћемо анимирати све надлежне институције да реагују и помогну да се њихов проблем реши“, каже директор ФДМЦ-а Дејан Радивојевић, напомињући да је управо организација на чијем је челу дала додатак европском извештају за Косово и да је то прва српска организација која је партнер УНХЦР-а на Косову.

По речима шефа мисије УНХЦР у Приштини, Ерола Ардуча, на Косову се годинама говори о проблему расељених лица, али још увек није постигнуто оно што УНХЦР жели.

„Снага једног друштва се мери на основу пажње коју то друштво посвећује људима којима је помоћ потребна. На Косову се годинама говори о проблему расељених, али још увек нисмо стигли тамо где смо желели, када је овај проблем у питању. Проблем расељених лица је огроман, а немамо неке међународне инструменте за њихово решавање“, рекао је Ардуч, напоменувши да је и сам био избеглица и да одлично разуме њихове патње, као и да ће се максимално ангажовати да помогне да се њихови проблеми барем делимично реше.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Ерол Ардуч, шефа мисије УНХЦР у Приштини

Шведска амбасадорка у Приштини, Карин Хернмак је нагласила важност Светског дана избеглих и расељених лица.

„Прошле године је моја држава потписала споразум за пружање подршке УНХЦР-у. Основ споразума је да ми полазиме од чињеница да овај проблем гледамо са људске перспективе. Врло је важно да из те људске перспективе видимо како да се ти људи интегришу и како да живе нормалан живот. Оно на шта се и ми и УНХЦР фокусирамо, јесу не само физичке препреке, него и институционалне и економске препреке које се морају превазићи да би се избеглице вратиле нормалном животу“, рекла је амбасадорка Хернмак, наглашавајући да је чињеница да су људи још увек у колективним центрима аргумент да се мора радити више на решавању проблема расељених.

Влада Велике Британије је један од највећих донатора у процесу повратка на Косово, рекао је на изложби амбасадор Уједињеног Краљевства, Рори О Конел, обећавши да ће се та пракса и наставити.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: изложба фотографија из колективних центара

„Врло је важно да се свако избегло и расељено лице врати у свој дом, у земљу из које је избегао. Ми знамо да је процес сложен и тежак, али нисмо вас заборавили“, рекао је О Конел, обраћајући се присутним становницима колективних насеља.

Већ две деценије 19 српских и ромских породица живи у контејнерима у насељу падалиште у Грачаници. То су расељена лица, прогнана из својих домова и социјални случајеви, за које још увек нема истинске бриге локалних и централних институција.


На изложби поводом Светског дана избеглих и расељених лица, у Центру грађанске енергије у Грачаници, приказане су фотографије становника колективних центара у Грачаници, Лепосавићу, Звечана и Штрпцу. На лицима фотографисаних, забринутост, туга, али и нада. То је све што им је остало. Аутор фотографија је сниматељ и фоторепортер портала ГрачаницаОнлајн Владислав Ћуп.


Анђелка Ћуп