Prelazni rok u toku, ako je i od uspešnih sportista mnogo je

Prelazni rokovi u sportu su obično na kraju sezone, a u politici uoči ili posle izbora. Za Kosovo, vreme za ovaj drugi, politički prelazni rok, izgleda da ne važi. Preleću, preskaču, menjaju ideale razni političari, sadašnji i bivši. Neke je narod odavno zaboravio, nekih ne želi da se seća, ali oni se odnekud pojave opet, zaboravljajući da su jednom već bili na toj famoznoj estradno političkoj sceni. U medicini se to zove amnezija, u politici ne znam, jer „nisam školovana“ za političke nauke, ali znam da su brzo zaboravili šta su pričali i koga su u zvezde uzdizali.

Ovim tekstom želim da vas podsetim, iako mogu da se zakunem da većina vas neke političare i njihove „dubokomisleće“ izjave i zakletve otadžbini, srpstvu i svima nama ipak nije zaboravila. To se, dragi moji, ne zaboravlja.

„U ime svih nas iz 2000. i neke, zaklinjemo se da ćemo menjati partijske dresove, sve dok nam to bude odgovaralo. Glasajte za nas, jer mi smo i bivši i sadašnji, ali i budući“, tako bi otprilike glasila zakletva političkih preletača.

Krenimo redom.

U Gračanici, nekada mladi liberali i oni koji nisu baš mladi, sada perjanice Srpske. Ako zatreba, vratiće se, nije problem.

Piše: Anđelka Ćup

Bivša radikalka, pa poslanica u kosovskom parlamentu, pa direktorka u srpskom sistemu, sada je u nekoj opoziciji, koja ni sama ne zna šta hoće. Možda i zna, ali ja ne razumem. Decu iškolovala, stan dobila, helikopterom se navozala, klela se u prijateljstvo sa važnim oficirom jednog krila NATO-a. Ali, da ne nagađam, ona valjda zna šta hoće.

Idemo dalje. U Novom Brdu, po mom mišljenju najlepšem delu Kosova, skupština opštine retko koju odluku može da donese jer su se odbornici Srpske liste, većina iz nekih partija koje baš i nisu toliko privržene državi Srbiji, podelili se i jedne podržava Demoratski savez Kosova (Isa Mustafa), a druge Demokratska partija Kosova (Hašim Tači). I sada se trese skupštinska sala u u toj opštini u Bostanu, podno starog istorijskog grada sa koga od siline srpskih zakletvi i kralju Milutinu, knezu Lazaru i Despotu Stefanu, Sasima, Dubrovčanima i ostalima, opada malter sa starih bedema. Stvarno opada, a rekonstrukcija završena. Idite u Novo Brdo i uverite se sami. (Videćete tamo i Hram Svetog Nikole koje pretvaraju u katedralu, a veliki srpski političari i oni u poziciji i oni u opoziciji, i bivši i sadašnji, dadoše po jedno saopštenje i priča se završi. A možda nisu svi ni saopštenja dali, ali nije ni važno. Svakako ih niko i ne sluša, niti ih šta pita.)

E sada se selimo na sportske terene Klokota. Tamo je situacija zanimljiva i tamo izgleda prelazni rok ne prestaje. Sećate se poslednjih lokalnih izbora 2017? Kandidat Srpske liste i kandidat Građanske inicijative, zaboravila sam joj ime, rame uz rame se borili za mesto gradonačelnika, između njih bilo nekoliko glasova razlike i onda, preokret. Ovaj drugi, u noći proglašenja pobednika postaje kandidat Srpske i pobeđuje onog prvog, koji sada prelazi u već spomenutu Samostalnu liberalnu stranku i dobija mesto zamenika ministra u Ramušovoj vladi. I tu nije kraj. Jedan od visokih čelnika liberala, bivši gradonačelnik ove opštine, ni manje ni više, nego prelazi u Srpsku. Videćemo na sledećim izborima ko u Klokotu “kosi, a ko mineralnu vodu nosi”.

I Parteš i Ranilug imaju svoje preletače, ali uz dužno poštovanje, nisu baš najpoznatiji. O Štrpcu, šta da kažem. Savetuju me ljudi da tu ne “čačkam”, da je opasno. Uostalom tu nema šta ni da se priča. Skoro svi liberali prešli u Srpsku. Sećate se onog famoznog učlanjenja više od 3.000 ljudi u Srpsku ili u Srpsku naprednu stranku, stvarno sam i to zaboravila?! Tri hiljade njih u jednom danu, o zar se i to može! Novija srpska nesportska istorija zabeležiće to kao transfer godine. Ne mogu da kažem stoleća, jer se ovde stvari, kao što vidite, strahovito brzo menjaju od izbora do izbora.

Nego da se vratim u Gračanicu. Da li mi se čini ili su i tu su na vlasti sve sami bivši liberali?

Da li se seća neko onog Saveza kosovskih Srba? Ne sećate se? Podsetiću vas. I oni se rasuše po raznim partijama i čekaju bolja vremena. A nije im ni sada loše, mislim. Ima i njih u Ramušovoj vladi, ali sigurno su tamo zbog srpskih interesa. Zbog ličnih, ni u snu.

A imala je Gračanica još jednu naprednu, pardon progresivnu stranku, samo su oni sada aktivni u civilnom sektoru, pa kada bude potrebno, opet će u politiku. Za sada im je ovako bolje.

O severu ne bih. Tamo je sve jasno odavno. Samo ono obećanje, koje je ko zna i kada dao, da neće biti nikoga sa duplim primanjima, više ne važi. Uostalom zašto da jedan čovek bude gradonačelnik po srpskom sistemu a drugi predsednik Upravnog organa po srpskom, kada to sve može jedan čovek da radi? Kadrovi su to, nije ih lako zameniti.

I sve ovo ne bi bilo ni smešno ni strašno, ni tužno, da se ne dešava u vreme kada vladajuća i etnička većina čini sve da umanji prava manjina. I na to ovi bivši sadašnji i sadašnji bivši i ne obraćaju pažnju. Deklarativno da, ne mogu da grešim dušu. Ali stvarno, skoro ništa. Dok se moje kolege muče u Skupštini Kosova, bez prevoda na drugi službeni jezik, jer u sali nema srpskih poslanika, u istoj skupštini se usvajaju zakoni i platforme, koji vrlo često nisu u interesu manjinskih naroda. Sa skupštinskog balkona vidoh ko je i za šta davao kvorum, časna reč. Svojim očima vidoh, a kamerom zabeležih. Kaže čovek da je to interes srpske zajednice. Dobro, nije rekao srpskog naroda…

U isto vreme savetnice i savetnici kosovskih ministara, iz raznih bivših i sadašnjih partija Srba, putuju po svetu, a na fejsbuku pljuju matičnu državu. Jedna srpska ministarka u kosovskoj vladi glasa za formiranje komisije za obeležavanje NATO intervencije i oslobođenja Kosova od Srbije. Pa dobro, ima pravo, šta se ja tu petljam. Možda i ona nema prevod, pa ne zna za šta glasa ili jednostavno mora. I za to naš narod ima nekoliko poslovica: “Koliko para, toliko muzike“ ili „Čije ovce, toga i livada“.

Mnogo mi je bilo simpatično, pa rekoh da podelim sa vama to što je jedan srpski poslanik u vreme kada njegove kolege glasaju za formiranje komisije za zločine Srbije na Kosovu, nazivajući to genocidom, a sa druge strane nema nijednog optuženog za zločine protiv Srba, sadi drvo ispred Skupštine Kosova. Ustvari glasanje je bilo dan pre, ako je to važno. Ne kažem da ne treba da se sadi drveće, jer je još čika Jova Zmaj govorio: “Gde god nađeš zgodno mesto, ti drvo posadi, a drvo je blagorodno, pa će da nagradi”. Da li će ovaj put da nagradi drvo ili neko drugi, saznaćemo.

Dok sve ne saznamo, dok ne vidimo još neki transfer, politički naravno, drhtimo od straha da poslanicima koji ne dolaze u Skupštinu slučajno neko ne uzme mandate, čekamo nove ostavke (ne daj Bože) na severu i smenu još nekog ministra, zamenika ili savetnika i postavljenje novih ili starih “likova”. Naravno, čekamo i da vidimo opravdanje bivših sadašnjih čelnika u Opštini Gračanica, zašto je na spisku dobitnika stanova nečiji pašenok, nečija svastika, mladi bračni par sa skoro 20 godina bračnog staža i primanjima od preko 1.000 evra, a nije samohrani otac sa troje dece ili izbeglo i raseljeno lice bez ikakvih primanja. Opravdanje sigurno postoji, u to ne sumnjam.

Autor ovog teksta, moja malenkost takođe čeka poziv na neki događaj koji se organizuje u spomenutoj opštini. Ne borim se da budem član nekog borda, ni za stan (ionako osnivam partiju podstanara), samo bih da svoje čitaoce obavestim o aktuelnim događajima u opštini u kojoj živim i radim, a da to vidim svojim očima i čujem svojim ušima, a ne da mi opštinska infomorativna služba šalje informaciju o svom uglu viđenja stvari. Ali to i nije važno. Ima opština verovatno više poverenja u neke druge medije i to im je dovoljno.

I na kraju… Ovo nema veze sa političkim prelaznim rokom, ali ne mogu da ne spomenem slučaj sa devojčicama koje su morale da stopiraju da bi stigle u školu i doživele neprijatnost. Hvala Bogu pa su deca dobro, ali ljudi, sećate se novogodišnje rasvete, koja je koštala 34.000 evra? Jedan kombi koji bi prevozio decu možda može da se kupi za desetak hiljada. I možda su tim kombijem iz nekoliko puta mogli da se dovezu građani u portu manastira Gračanica da čuju svoga patrijarha, prilikom njegove posete Kosovu (i Metohiji, ako ste zaboravili)… Samo glasno razmišljam, ništa ne tvrdim.

Napominjem da su svi likovi u ovom tekstu stvarni i da je svaka sličnost sa izmišljenim, slučajna.

Anđelka Ćup