Трибина „Креирање двојезичног Косова“ показала да је двојезичност битна само српским новинарима и представницима цивилног друштва

Ускраћивање превода српским новинарима током заседања Скуштине Косова, уколико у сали нема ниједног посланика из редова српске заједнице, представља непоштовање закона о двојезичности, дискриминацију и грубо кршење Устава Косова, по коме је српски, службени језик на Косову. Ово је речено у оквиру панел дискусије о непоштовању српског језика у Скуптшини Косова коју су у оквиру пројекта „Креирање двојезичног Косова“, у Приштини, под покровитељством амбасаде Краљевине Норвешке, организовали НВО Актив и Канцеларија повереника за језике.

Више од две године, током седница косовског парламента, прекида се превод на српски језик оног тренутка када салу написти и последњи српски посланик, чиме се новинарима српских редакција ускраћује могућност да прате скупштинска заседања. Главна и одговорна уредница портала Грачаница онлајн Анђелка Ђуп је питала шта значи ускраћивање превода и чија је то одлука?

-Ја нисам правник, али ако то негде пише, а овде су људи који се баве Законом о употреби језика, мени се чини да је то директно кршење Устава и Закона о употреби језика у институцији која би требало да буде највећи заштитник свих закона и Устава Косова – нагласила је Ћуп.

Фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Члан одбора за законодавство, имунитет и пословнику о раду Скупштине Косова Сами Куртеши, подсетио је на уставну обавезу двојезичности, али и на поглавље 17, члан 78. и 79. Правилника о раду Скупштине од пре девет година који је још увек на снази.

– Састанци, односно седнице Скупштине и скупштинских комисија одржавајау се на албанском и српском језику и обезбезђује се превод по потреби, обратите пажњу! По потреби! У тој реченици то стоји – рекао је Куртеши.

Бруно Незирај представник друштва преводилаца и тумача „Полиглота“ говорио је о квалитету превода, не само симултаног, током седница и састанака, него и докумената и закона у којима приликом превода има много грешака које се не смеју занемаривати.

Фото: В.Ћуп, ГрачаницаОнлајн

– Преводиоцима се дају ужасно кратки рокови, праћени су притсцима да пожуре и када им преводици кажу да се то тако не ради, добију одговор „само преведи и не секирај се за квалитет“. То је разлог зашто имамо слаб превод, што се уочава у Скупштини и осталим институцијама – појаснио је Незирај.

Арта Плана, представница Канцеларије повереника за језике, подсетила је да је више пута реаговала поводом кршења Закона о уптотреби језика у јавним иснтитуцијама, али да у већини случајева, нажалост није било адекватног одговора. Она је охрабрила новинаре да наставе да пишу и извештавају о свим случајевима непоштовања Закона о употреби језика и подсетила да је превод у скупштини Косова изостао када је Српска листа одлучила да се удаљи из Парламента.

– Ако ми немамо Српску листу у Скупштини, а имамо новинаре који желе да добију информацију на свом језику, зашто је потребно да Правилник каже „само у одеђеним случајевима  и када је то потребно“, зар није увек потребно да новинари имају инфомације?- нагласила је Плана.

Риан Бека, представник Националног демократског института који надгледа рад на изради новог Правилника Скупштине Косова у циљу њеног функционалнијег рада каже да предложени Правилник очекује друго читање у Скупштини, а затим ће уследити његово усвајање.

– Правилник каже да се рад у Скупштини одвија на српском, албанском и другим језицима по потреби и превод се нуди по потреби. Питање је, по чијој потреби? Ова уска итерпретација која је дата од стране секретаријата Скупштине јесте фактор који одређује физичку присутност  посланика који говори српски. Мислим да је то погрешна интерпретација. Ако се чита у целини, та одредба објашњава да се као опција нуде остали језици, док албански и српски нису опционални, већ обавезни језици-објаснио је Бека.

Уредница портала ГрачаницаОнлајн Анђелка Ћуп је навела да су српски новинари, али и грађани који од њих очекују информације о значајним одлукама из Скупштине, као што је то било са недавним усвајањем платформе о преговорима и резолуције о такозваном геноциду, ускраћивањем превода, у правом смислу речи, дискриминисани.

„Да ли то значи да сви остали посланици нису наши посланици и чији смо ми грађани?“,  питала је Ћуп.

Оно што јако забрињава је то што се преноси лоша порука и ви сте малопре рекли да се тиме не бавите иако сте у одбору за законодавство. Овим се преноси порука мањинским заједницама да оне имају тих десет посалника и да више посланика немају. Не разумем зашто се овде сада толико потенцира присуство Српске листе. Шта да уопште нису ушли у Скупштину или да их једноставано нема – упитала је Ћуп и додала:

– Грађани схватају, ако већ говоримо о некој интеграцији, не може никада да се интегрише из бољег у лоше и неће то никада да ураде, него свако жели да се интегрише у боље – закључила је Ћуп.

На ове примедбе уследиле су оштре реакције садашњег посланика Самоопредељења, да иронија буде већа, бившег заштитиника свих грађана Самија Куртешија, који је питао зашто се Срби  позивају на Устав Косова када су гласали против њега, додајући да он лично није посланик свих грађана Косова.

– Ја, нажалост, нисам посланик свих грађана Косова, ниједан глас нисам добио у Станишору и Шилову. Добио сам гласове у Истоку од Албанаца које не познајем, зато ја нисам посалник свих, нажалост – нагласио је Куртеши

Уследио је и одоговор новинарке Анђелке Ћуп:

 – Мислила сам да су свих 120 посланика, посланици свих грађана Косова и не знам како знате ко је и за кога гласао и да ли је уопште гласао. Само да вам кажем, док се одвија седница Скупштине ми немамо превод, а преводилац седи унутра. Својим очима сам то видела, али ми превода немамо. Ми ћемо наставити свакао да извештавамо, а следећи наш потез јесте  да са оне терасе „где нас држе“ гласно затражимо превод, по цену да нас обезбеђење избаци са седнице – рекла је Ћуп.

Председник Скупштине Косова Кадри Весељи, као и његов саветник Авни Битићи и посланик Спрске листе Славко Симић нису се појавили на трибини,  иако су били уредно позвани,  подсетили су организатори.

Иван Миљковић