“Zlatni krst kneza Lazara“ Gojku Đogu , „Longin“ Milošu Šobajiću

Žiri književne manifestacije „Vidovdansko pesničko bdenije“ 2019. koja se održava u Gračanici odlučio je da  nagrada „Zlatni krst kneza Lazara“ pripadne Gojku Đogu, pesniku iz Beograda.

Žiri književne manifestacije „Vidovdansko pesničko bdenije“ 2019. koja se održava u Gračanici odlučio je da  nagrada „Zlatni krst kneza Lazara“ pripadne Gojku Đogu, pesniku iz Beograda.

„Gojko Đogo je pesnik snažnih izazova koje savremenoj, ideološki obeleženoj društvenoj situaciji ispostavlja mitsko-istorijska svest i njoj primeren pesnički doživljaj sveta“, kaže se u odluci žirija i dodaje da je „ovaj pesnik bio ubeđen u ono što je srpska društvena, politička i ideološka praksa dovoljno jasno pokazala, a to je da se nacionalna samosvest sasvim lepo može uklopiti unutar ideja o demokratskom poretku“.

„Gračanička povelja“ pripala je Miroslavu Maksimoviću, pesniku iz BeogradaOn je „pesnik koji neprestano traži i uspešno nalazi ravnotežu između izvornog, tradicionalnog lirskog načela i modernosti u doživljaju sveta i verbalnoj ekspresiji“, zaključuje žiri.

Blagoje Baković pesnik iz Vrbasa dobio je „Kondir kosovke devojke“ za bogat poetski opus u kome pesnik  „postavlja pitanje kolektivne, narodne sudbine, a u tom kontekstu on svojim lirskim jezikom itekako ima šta da kaže“.

Nagrada „Pero despota Stefana Lazrevića“ pripala je Jani Aleksić, pesnikinji iz Beograda za poeziju u kojoj autorka pokazuje „kako se modernitet može negovati naporedo sa svešću o specifičnostima nacionalne kulture i sa dubinskim razumevanjem sudbine srpskog naroda u prelomnim, apokaliptičkim istorijskim dešavanjima“, saopštio je žiri koji je radio u sastavu: pesnik Ivan Negrišorac, prof. dr Slobodan Vladušić i književni kritičar msr Žarko Milenković.

Žiri za dodelu likovnih nagrada „Longin“ i „Dimitrije Popović“ za 2019. godinu  koji je radio u sastavu: prof. mr Petar Đuza, akademska slikarka Maja Todić i istoričar umetnosti Nebojša Jevtić, doneo je odluku da se nagrada za životno delo „Longin“ dodeli istaknutom srpskom slikaru i vajaru Milošu Šobajiću iz Beogradaza izuzetan slikarski opus u kome „motivi sukoba, nasilja, izgona i žrtve kao arhetip civilizacije koja se provlači kroz čitavu istoriju i čovekovu potrebu da se i tako raspet, ogoljen i odran, oslobodi tog moćnog pritiska i iskorači u drugi svet“ a nagrada za mladog umetnika „Dimitrije Popović“ slikaru Lazaru Šoševiću iz Uroševca (Niša).

Nagrade dodeljuje Dom kulture „Gracanica“, a pokrovitelji su Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Republike Srbije i Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

 

OBRAZLOŽENjA ŽIRIJA

ZLATNI KRST SVETOG KNEZA LAZARA

GOJKO ĐOGO je pesnik snažnih izazova koje savremenoj, ideološki obeleženoj društvenoj situaciji ispostavlja mitsko-istorijska svest i njoj primeren pesnički doživljaj sveta. Autor je više knjiga pesama: „Tuga pingvina“ (1967), „Modrica“ (1974), „Kukuta“ (1977), „Vunena vremena“ (1981), „Izabrane i nove pesme (1986), „Crno runo“ (2002), „Grana od oblaka: izabrane i nove pesme“ (2014), „Klupko“ (2018) i dr. Autor je i nekoliko knjiga eseja: „Odbrana poezije“ (2006), „Eseji“ (2006), „Popudbina“ (2006), „Poezija kao apokrif“ (2008) i „Put uz put“ (2017). Đogova zbirka „Vunena vremena“ imala je izuzetno snažno, terapeutsko dejstvo u trenucima kada je trebalo probuditi se iz dogmatskog titoističkog dremeža i razviti neophodne oblike kritičke svesti kako bi se u novim istorijskim okolnostima, u periodu tranzicije, mogao obezbediti dostojanstveni opstanak srpskoga naroda.

 Za svoj pesnički angažman Đogo je bio spreman da plati odista visoku cenu, pa i da odsluži zatvorsku kaznu koja u svakom totalitarnom društvu, pa i u njegovom vrlo specifičnom obliku u SFR Jugoslaviji, nužno mora da usledi. Ovaj pesnik je bio ubeđen upravo u ono što je srpska društvena, politička i ideološka praksa dovoljno jasno pokazala, a to je da se nacionalna samosvest sasvim lepo može uklopiti unutar ideja o demokratskom poretku. Štaviše, ni jedno ni drugo, ni nacionalna samosvest ni demokratski poredak, ne daju se međusobno odvojiti, a ukoliko bi se pokušalo raditi u korist jednog od ovih dvaju lica iste stvari, to bi pre ili kasnije dovelo do takvih deformiteta koji osporili čak i onaj cilj koji se deklarativno postavlja kao primaran. Poezija Gojka Đoga je, u tom smislu, izuzetno bogata značenjima, nikada semantički jednodimenzionalna, ali uvek podsticajna i dragocena u pogledu preispitivanja svih uslova društvenog i političkog  života u kojima pesnička reč deluje. Zlatni krst svetog kneza Lazara treba umeti nositi časno, odgovorno i dostojanstveno, a Đogo će to činiti upravo kako i dolikuje.

 

GRAČANIČKA POVELjA

Ovogodišnji nosilac Gračaničke povelje, MIROSLAV MAKSIMOVIĆ,  jeste pesnik koji neprestano traži i uspešno nalazi ravnotežu između izvornog, tradicionalnog lirskog načela i modernosti u doživljaju sveta i verbalnoj ekspresiji. On je autor je više knjiga pesama: Spavač pod upijačem (1971), Menjači (1972), Pesme (1978), Sećanja jednog službenika (1983), Soneti o životnim radostima i teškoćama (1986), 55 soneta o životnim radostima i teškoćama (1991), Životinjski svet (1992), Nebo (1996), Izabrane pesme (2000), 77 soneta o životnim radostima i teškoćama (2008), Šapat kiše o slobodi (izabrane pesme, 2009), Crtanje stvarnosti (2012), Skriveni posao (2014), Bol (2016) i dr., kao i nekoliko knjiga eseja: Pored (1995), O knjigama i životu (2001), Veliki prostor slobode (2017) i dr. Menjajući tematske registre i raznovrsne pesničke forme, uključujući i njemu drage utvrđene oblike poput soneta, Maksimović je ostvario dragocen pesnički opus koji odgovara senzbilitetu urbanog čoveka srpske kulture s kraja XX i početka XXI veka. No taj urbani čovek nije se otuđio od svog naroda nego je spremno, pesničkim sredstvima, ispitivao porodične traume iz vremena izloženosti srpskog naroda genocidnom ustaškom programu (pogotovo u knjizi Bol), prepoznajući u tim traumama i korene nekih sadašnjih dešavanja. 

 

KONDIR KOSOVKE DEVOJKE

Izuzetno plodan,  BLAGOJE BAKOVIĆ je svojim stihovima rešen da prati mnoge probleme i muke, ali i radosti i ushićenja običnog srpskog čoveka. Autor je velikog broja pesničkih zbirki, tematski objedinjenih knjiga pesama, pa i čitavih poema, od kojih se mogu pomenuti: Žeđ pod vodom (1979), Šaptačeva smrt (1983), Sačma (1989), Gorovilo (1997), Podne (1997), Sedimo nas dvoje u sutonu plavom (2005), Molitve i slava tebi (2005), Sećanje na mrave (2007), Nadgrobni oblak (2008), Vajar spava među kamenjem (2013), Zrno soli (2014), Uteha lišća (2016), Kako vrabac peva (2018) i dr. Često su mu izlazile knjige izabranih ili izabranih i novih pesama: Ćutim i pevam (1993), Povratak na Itaku (izabrane i nove pesme u 5 knjiga, 2005), Molitva za mrava koji se zaputio ka Carigradu (2009), Senka nevidljivog (2010), Pomerač oblaka (2017) i dr. Pisao je dosta i za decu: Čarobni pastir (1989), seriju knjiga pod naslovom Kad porastem biću…, od kojih su posvećene uzornim ličnostima poput Novaka Đokovića, Nikole Tesle, Emira Kusturice, Matije Bećkovića (2013) i dr. Veoma popularan, pesnik je rado viđen gost na mnogim skupovima i saborima na kojima se postavlja pitanje kolektivne, narodne sudbine, a u tom kontekstu on svojim lirskim jezikom itekako ima šta da kaže. U tom kazivanju važnu ulogu ima ona vrsta saznanja koju svi imamo u svom kolektivnom nesvesnom, a koju veoma često ne usuđujemo se da jasno i glasno izreknemo.

 

PERO DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA

Mlada pesnikinja i već afirmisani proučavalac srpske književnosti, Jana Aleksić autor je triju knjiga pesama Topao kamen (2014), Upijanje (2017) i Arijel anonim (2018), kao i dveju teorijskokritičkih studija: Opsednuta priča: Poetika romana Gorana Petrovića (2013) i Žudnja za lepotom i savršenstvom: Teurgijska dimenzija književnoumetničkog stvaralaštva (2014). Pažnju čitalaca i tumača poezije posebno zaslužuje najnovija autorkina knjiga, poema  Arijel anonim, u kojoj se prepliću raznorazne intertekstualne relacije od Šekspira i njegove komedije Bura, pa do čitavog niza književnih dela koja tematizuju tragičku situaciju srpskoga naroda u Prvom svetskom ratu. Pesnikinja je tako još jednom pokazala kako se modernitet može negovati naporedo sa svešću o specifičnostima nacionalne kulture i sa dubinskim razumevanjem sudbine srpskog naroda u prelomnim, apokaliptičkim istorijskim dešavanjima.

 

LONGIN – MILOŠ ŠOBAJIĆ

Slikarstvo Miloša Šobajića se grana i razvija različite poetske diskurzivnosti  koje paralelno traju i na domaćoj i na svetskoj sceni, odajući svetu umetnosti bogatstvo izraza, stavova i pogleda na svet. Slika razvija svoj unutrašnji život, i neguje narativno i monumentalno kao novi vid slikarskog jezika (iz stanja čistog estetizma u kritički odnos prema obesmišnjenoj stvarnosti sveta). Njegovi motivi sukoba, nasilja, izgona i žrtve kao arhetip civilizacije koja se provlači kroz čitavu istoriju, čovekovu potrebu da se i tako raspet, ogoljen i odran, oslobodi tog moćnog pritiska i iskorači u drugi svet. Umetnik individualac na ovaj način reaguje, brzo i efikasno kao društvena svest. Njegove figure i delovi figura slikane snažnim potezima ekspresivnih učinaka sa detaljima predstavljaju sve telesne i psihičke patnje i bolove. Slikajući svoje strahove, pokušava da na  platnu izmiri sve začarane strane, da im da formu, popravi levu i desnu stranu jednačine, i posmatraču pošalje energiju kao lek. Slikajući čoveka, od gomile telesa, koje su se smenjivale do grupnih portreta, da bi ga najzad postavio u sobu sasvim samog, eliminisao i slikao samo njegov trag, kako i sam autor kaže „ Mi možemo samo da posmatramo naš usamljeni trag kojeg ostavljamo za sobom“.

Biografija Miloš Šobajić, slikar i vajar, rođen je 1945. godine u Beogradu. Diplomirao je na Akademiji vizuelnih umetnosti u Beogradu 1970. da bi se dve godine kasnije preselio u Pariz. Od 2005.  je bio dekan, a sada radi kao profesor slikarstva na Fakultetu za umetnost i dizajn „Megatrend“. Takođe je vanredni profesor u najvećoj kineskoj visokoj školi za primenjenu umetnost „Luksun Akademiji“ u gradu Šenjan (Kina). Pored sedamdeset samostalnih, izlagao je na više od četiri stotine grupnih izložbi u zemlji i svetu. Njegove slike i skulpture nalaze se u mnogim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta. O Šobajiću je napravljen niz stranih i domaćih filmova i reportaža a bibliografski podaci o umetnikovom delu upućuju na preko sedam stotina tekstova. Dobitnik je Vukove nagrade.

 

LAZAR ŠOŠEVIĆ

Svet slike Lazara Šoševića prolazi kroz stvaranje vlastitog poetskog izraza, na tragu naglašene ekspresivnosti i taktilnog crteža. Hrabro postavljeni između simbola realne predmetnosti i izvorne apstrakcije njegovi radovi su simbiozne zamisli iluzivnog i formalnog…

Biografija Lazar Šošević, slikar, rođen je u Uroševcu 1992. godine. Završio je srednju umetničku školu u Nišu 2011. godine. Dobitnik diploma na konkursima  „EX LIBRIS VIII“  2009. godine i „EX LIBRIS IX“ 2010. godine u Subotici, kao i na XI. Bienalu u Slovačkoj 2011. godine. Završio je osnovne akademske studije i master studije na Fakultetu umetnosti u Nišu, na departmanu Slikarstva u klasi prof. Katarine Đorđević 2016. godine. Dobitnik je pohvalnice za izuzetne rezultate postignute tokom studiranja, 2016. godine. Učestvovao je na mnogobrojnim kolonijama. Tri puta je samostalno izlagao i 20 puta na grupnim izložbama. Dobitnik je pohvalnice na konkursu nadrealista „Matiću u čast“, 2017. godine.