Бодо Вебер: Са одласком главних преговарача, Немачке, Француске и Могеринијеве доћи ће до неке врсте ресетовања унутар ЕУ у будућем дијалогу Београда и Приштине

Бодо Вебер, политички аналитичар Берлинског савета за политику и демократизацију, у интервјуу за портал ГрачаницаОнлајн каже да је „нажалост процес дијалога Косова и Србије много брзо пао у кризу и ударио у зид, после чега смо добили нову фазу дијлаога – преговоре коначног свеобухватног и обавезујућег споразума, који је, ишао у потпуно погрешном правцу“. Вебер тврди да смо „од берлинске тројке (Могерини, Вучић, Тачи) добили приватизацију дијалога са циљем да се практични смисао дијалога преокрене, дође до неког споразума којим би преговарачи могли да се хвале и који би им служио у политичке сврхе“. Говорећи о таксама на робу из Србије и БиХ, које је у новембру пршле године увео Рамуш Харадинај, Вебер тврди да ће из перспективе западних прицнипа слободне трговине таксе направити штету Берлинском процесу и предстојећем самититу у Пољској што, како је оценио,  неће бити нимало „згодно“.

У случају укључивља Русије у преговре о Косову Бодо Вебер тврди да руски фактор никада није био констурктиван у том погледу. Шта ће промена на европској сцени донети у процесу преговарања Београда и Приштине и каква је улога Немачке, али и Париза у свему томе, прочитајте у интервјуу који је са политичким аналитичаром Берлинског савета за политику демократизацију Бодом Вебером обавила Анђелка Ћуп.  

ГрачаницаОналјн: Где  се тренутно „налази“  дијалог Београда и Приштине и има ли шансе да се настави?

Бодо Вебер: Ја бих одговорио контра питањем: Где је био дијалог задње две године? Доста се прича о томе да је дијалог мртав. Сада,  после Берлина и Париза, ја се надам да је дијалог био тај првобитни оквир успостављен 2012/ 2013. године са јасним црвеним линијама и принципима са једним историјским преокртом ка једној политици између Срвије и Косова, која се базира на реалности,  а не на неким идеолошким основама. Дијалог је донео доста напретка, макар на почетку. Овде мислим на интеграцију косовских Срба у косовско друштво и за пут ка нормализацији односа  између Косова и Србије.  Нажалост, тај процес је затим много брзо пао у кризу и ударио у зид и онда смо добили нову фазу дијалога,  преговоре коначног свобухватног и обавезујућег споразума који је, нажалост ишао у потпуно погрешном правцу. Добили смо приватизацију преговора од бриселске тројке:  Могеринијеве, председника Вучића и Тачија, са неким циљем да се практично смисао дијалога преокрене, потпуно напусти и да се дође до неког споразума којим се преговарачи могу хвалити на једној страни и који на другој страни служи личним и политичким интересима ова два лидера. Тако смо дошли, поготову прошле године,  до тих политички полунетранспарентних преговора и та идеја и концепт о размени територија, нажалост, са добрим разлогом. Доста је нервозе и тензија донела у региону и на северу, али и још више на југу. Та идеја би инплицирала егзодус Срба са југа ако не и са севера, мада са севера се то у толикој мери није осетило и хвала Богу, гледано тако, тај је пудухват, чини ми се, заустављен берлинским састанкаом и сад смо у некој фази преорјентације и неких припрема, пошто је повратак на почетак те нове фазе разговора свакако нека врста ресетовања и то на унутрашњем плану, унутар ЕУ који је евидентан са  одласком главних преговарача Могеринијеве и представника Немачке и Француске.

Политика два председника је у две последње године ударила у зид и показала се неуспешном. Мени се сада чини да смо опет у некој фази, мада се то јавно још не види, као што и преговори о мапама у задње две године нису водили никуд, односно, мапе нису представљане јавно у фази у којој два председника покушавају да припреме тај прекокрет, јер су се они очигледно преценили и својом политиком нису успели да направе никакав преокрет. На другој страни, пошто су новембра уведене посебне тарифе на робу из Србије, то условљава нужност поновног покретања тих преговара.

Морамо се враћати првим успешним почецима дијалога који би био базиран на неким оквирним разговорима. Тај оквир је био јасан и мада није био у свему експлицитан, он је кроз неке предуслове и изјаве преговарача са Запада 2011. и 2012. у изјави да је време мењања граница прошло, просто био јасан и говорио је о разградњи паралелних дипломатских и институција здравства и образовања државе Србије на Косову.

ГрачаницаОнлајн:  Да ли очекујете да Париз буде одскочна даска и да се главном граду Француске понуди неки папир обема странама?

Бодо Вебер: Колико ја видим, премијер Косова, Харадинај  нудио је  неке предлоге неког отвореног споразума како је он то именовао. Није представио тај предлог у детаљима, тако да ми можемо само да нагађамо. Мени се чини да је то само предлог, јер нисам видео ништа написмено. Зато предлог који би више ишао у том правцу,  о чему се већ размишља међу европским представницима, да се морамо враћати тим првим успешним почецима дијалога,  који би био базиран на неким оквирним разговорима. Тај оквир је био јасан и мада није био у свему експлицитан, он је кроз неке предуслове и изјаве преговарача са запада 2011. и 2012. да је време мењања граница прошло просто био јасан и говорио је о разградњи паралелних дипломатских и институција као и здарвства и образовања државе Србије на Косову. Било је јасно да се ради о Де факто условљавању политике Београда и Србије ка некој политици реалности, као што је тадашњи премијер Србије у марту 2013. године,  Ивица Дачић рекао;  да је потисивањем Кумановског спразума Србија изгубила Косово и да се Србија мора, на неки начин помирити са том чињеницом да би морала на јендој страни да успостави добре односе и са светом и са Косовом, а на другом страни да би се морала концентрисати и обезбедити институционалне гаранције за нормалан и сигуран живот косовских Срба. Значи, ако то буде такав оквир, а то је оно што видим да се и унутар ЕУ покушава вратити, јер смо видели да две године, колико да је болно за Србију, то потпуно разумем, уколико ЕУ улази у преговоре са тиме да никакви принципи преко ноћи више не важе, ондаа је то пут натраг у деведесете године и пут у конфликт.

 

ГрачаницаОнлајн: У медијским круговима се говори да канцеларка Ангеле Меркел прирема неке предлоге за Косово и Србију, док с друге стране у круговима и међу новинарима влада мишљење да управо ви радите на неком предлогу. Да ли је то истина?

Немачка би желела да види јаку преговарачку личност из ЕУ која разуме разлоге и Србије и Косова и проблеме на терену и коме је заиста стало до решавања овог дугогодишњег конфликта

Бодо Вебер: Није никаква истина, не радим ја за Владу, то је медијска шпекулација, јер је тако лакше носити се са компликованом реалношћу. Ако сте слушали изјаве немачких званичника у задњих пар седмица, управо је прошле седмице у Берлину организована јавна трибину о дијалогу којој је присуствовала представница министарства спољњих послова. То доказује да је јасно да је немачки приступ и приступ других држава чланица управо контра томе. Споразум који би ми донели, такво решење, на крају крајева није одрживо, ако неко споља донесе неки споразум, како ће онда то бити, и да ли ће иза њега стати Србија и Косово и косовски Срби и како ће се он имплеметирати. Према томе, оно што ја видим и што би Немачка волела да види и друге државе чланице, јесте успостављање једног оквира и поново покретање преговора са једним преговарачем из европске Уније који је веома политички јак и разуме разлоге и Србије и Косова и проблеме на терену и коме је заиста стало до решавања овог дугогодишњег конфликта.  Онда ће то бити неки процес преговора, према томе, те неке шпекулације да ће Немачка доћи са неким предлогом споразума, не пије воду. Ја тврдим да је Немачкој стало до успостављања једног озбиљног процеса преговора на новим оквирима у којима заиста имамо озбиље преговараче. Неке састанке два председника који седе изнад мапа о којима практично одлучују о судбини људи а не о животним интересима и потребама грађана на  првом месту, Немачка неће подржати и  из те перспективе треба покушати да се очита неко решење.

Бодо Вебер

ГрачаницаОнлајн: Премијер Косова, Рамуш Харадинај, чврсто стоји на одлуци да неће укинути таксе док не буде бар постигнут неки оквирни споразум. Са друге стране, председник Вучић поручује да неће сести за преговарачки сто док се таксе не укину. Да ли сматрате да премијер Рамуш Хардинај самостално одлучује о таксама или можда неко врло јак стоји иза њега?

Бодо Вебер:  Тешко је нешто мислити јер немамо доказа. Према томе, ја мислим да је тај процес јединствен заиста и да је Косово као независну државу један политичар и то премијер потпуно приватизовао.  Додуше,   није се препознало потпуно нејединство на политичкој сцени Косова, али он је изазвао неке снажне реакције, тако да је према мом мишљењу ту сада све могуће . На крају крајева, то је питање државе. Уколико почнете трговати са државном територијом тако да ја могу мислити да он самостално стоји иза те идеје, мада је у овом послу тешко замислити да неко одолева америчком притиску, који смо видели на почетку године, а да за неке поступке нема никакво покриће. Видећемо како ће се ствари одвијати. Јасно је да нико од западних актера није срећан због увођења тарифа на робу, али јасно је и на другој страни да доста представника има разумевања за преговарачки процес који није ишао у добром правцу у који је ишао у опасном правцу.  Из перспективе западних прицнипа слободе треговине, таксе ће направити штету Берлинском процесу и предстојећем самиту у Пољској, тако да то није нимало згодно.

ГрачаницаОнлајн: Споменули сте интеграцију, каква се интеграција Срба може очекивати ако се не поштују закони који се углавном тичу права мањина?

Бодо Вебер:  Ми морамо вратити дијалог на тему како људи живе на Косову, како косовски Срби живе на Косову, имамо сјајне одредбе које су уграђене у косовски Устав, али на неки начин доста тога остаје само мртво слово на папиру, а ми већ унутар Дијалога, односно, коначног споразума причамо о Ахтисарију плус, односно формирање Заједнице српских општина била би тема у Ахтисарију плус, а ми о томе и не разговарамо. Ја мислим да то мора бити део пакета кад се поново отворе преговори и кад ће се сигурно опет покренути тема о ЗСО да се види какво је стање у међуетничким односима и између државе и државних институција Косова и косовских Срба. Очигледно је сада питање како се прво то може санирати? Шта Албанци морају  ту да ураде?  Није само да се интеграција косовских Срба спроводи и да то подразумева  проблем српског народа који се мора интегрисати у „сјајну и перфектну државу“ и поштују Косово. То захтева доста посла са обе стране, и на крају крајева, ако обе стране уложе напор, то ће бити заједничко ново друштво и држава. Значи, ако се тај проблем посматра као једносмерна улица онда нећемо доћи до никаквог решења!

ГрачаницаОнлајн: Пошто долазите из Немачке и сигурно да имате више информација него ми, које име очекујете на месту Федерике Могерини и да ли у преговарачком процесу видите САД и Русију?

Бодо Вебер:  Искрено речено, ако је Запад нешто научио током последње три деценије боравка на овим просторима то је да треба бити одлучан и да не треба причати о Русији, јер руски фактор никада није био конструктиван у овом послу. САД су на почетку дијалога  били у некој улози подршке ЕУ која је предузимала вођство. Оно што  су од ЕУ САД захтевале је да ЕУ предузме више одговорности. Чак је и председник Трамп то агресивније тражио. Према томе,  уколико буде одлучна акција поступања ЕУ у ресетовању дијалога САД, видим у некој улози подршке са пропратном улогом у томе. Што се наследника или наследнице госпође Могерини тиче, то треба видети јер је то комплексан процес договора између председника и премијера држава чланица ЕУ, после избора и одлуке ко ће коју водећу позицију добити. Ове године је то поготово компликовано јер су традиционалне странке изгубиле на значају а имамо нове играче, зелни су ојачани као и Либерали, преко покрета председника Макроа, тако да је све поприлично непредвидиво у овом тренутку. Позиција високог представника, нажалост је  увек била маргинална, а то видимо по томе,  ко се избори и остане,  добија ту позицију. Надам се да ове године то неће бити случај.

 

А. Ћуп – И. Миљковић