Bodo Veber: Sa odlaskom glavnih pregovarača, Nemačke, Francuske i Mogerinijeve doći će do neke vrste resetovanja unutar EU u budućem dijalogu Beograda i Prištine

Bodo Veber, politički analitičar Berlinskog saveta za politiku i demokratizaciju, u intervjuu za portal GračanicaOnlajn kaže da je „nažalost proces dijaloga Kosova i Srbije mnogo brzo pao u krizu i udario u zid, posle čega smo dobili novu fazu dijlaoga – pregovore konačnog sveobuhvatnog i obavezujućeg sporazuma, koji je, išao u potpuno pogrešnom pravcu“. Veber tvrdi da smo „od berlinske trojke (Mogerini, Vučić, Tači) dobili privatizaciju dijaloga sa ciljem da se praktični smisao dijaloga preokrene, dođe do nekog sporazuma kojim bi pregovarači mogli da se hvale i koji bi im služio u političke svrhe“. Govoreći o taksama na robu iz Srbije i BiH, koje je u novembru pršle godine uveo Ramuš Haradinaj, Veber tvrdi da će iz perspektive zapadnih pricnipa slobodne trgovine takse napraviti štetu Berlinskom procesu i predstojećem samititu u Poljskoj što, kako je ocenio,  neće biti nimalo „zgodno“.

U slučaju uključivlja Rusije u pregovre o Kosovu Bodo Veber tvrdi da ruski faktor nikada nije bio konsturktivan u tom pogledu. Šta će promena na evropskoj sceni doneti u procesu pregovaranja Beograda i Prištine i kakva je uloga Nemačke, ali i Pariza u svemu tome, pročitajte u intervjuu koji je sa političkim analitičarom Berlinskog saveta za politiku demokratizaciju Bodom Veberom obavila Anđelka Ćup.  

GračanicaOnaljn: Gde  se trenutno „nalazi“  dijalog Beograda i Prištine i ima li šanse da se nastavi?

Bodo Veber: Ja bih odgovorio kontra pitanjem: Gde je bio dijalog zadnje dve godine? Dosta se priča o tome da je dijalog mrtav. Sada,  posle Berlina i Pariza, ja se nadam da je dijalog bio taj prvobitni okvir uspostavljen 2012/ 2013. godine sa jasnim crvenim linijama i principima sa jednim istorijskim preokrtom ka jednoj politici između Srvije i Kosova, koja se bazira na realnosti,  a ne na nekim ideološkim osnovama. Dijalog je doneo dosta napretka, makar na početku. Ovde mislim na integraciju kosovskih Srba u kosovsko društvo i za put ka normalizaciji odnosa  između Kosova i Srbije.  Nažalost, taj proces je zatim mnogo brzo pao u krizu i udario u zid i onda smo dobili novu fazu dijaloga,  pregovore konačnog svobuhvatnog i obavezujućeg sporazuma koji je, nažalost išao u potpuno pogrešnom pravcu. Dobili smo privatizaciju pregovora od briselske trojke:  Mogerinijeve, predsednika Vučića i Tačija, sa nekim ciljem da se praktično smisao dijaloga preokrene, potpuno napusti i da se dođe do nekog sporazuma kojim se pregovarači mogu hvaliti na jednoj strani i koji na drugoj strani služi ličnim i političkim interesima ova dva lidera. Tako smo došli, pogotovu prošle godine,  do tih politički polunetransparentnih pregovora i ta ideja i koncept o razmeni teritorija, nažalost, sa dobrim razlogom. Dosta je nervoze i tenzija donela u regionu i na severu, ali i još više na jugu. Ta ideja bi inplicirala egzodus Srba sa juga ako ne i sa severa, mada sa severa se to u tolikoj meri nije osetilo i hvala Bogu, gledano tako, taj je puduhvat, čini mi se, zaustavljen berlinskim sastankaom i sad smo u nekoj fazi preorjentacije i nekih priprema, pošto je povratak na početak te nove faze razgovora svakako neka vrsta resetovanja i to na unutrašnjem planu, unutar EU koji je evidentan sa  odlaskom glavnih pregovarača Mogerinijeve i predstavnika Nemačke i Francuske.

Politika dva predsednika je u dve poslednje godine udarila u zid i pokazala se neuspešnom. Meni se sada čini da smo opet u nekoj fazi, mada se to javno još ne vidi, kao što i pregovori o mapama u zadnje dve godine nisu vodili nikud, odnosno, mape nisu predstavljane javno u fazi u kojoj dva predsednika pokušavaju da pripreme taj prekokret, jer su se oni očigledno precenili i svojom politikom nisu uspeli da naprave nikakav preokret. Na drugoj strani, pošto su novembra uvedene posebne tarife na robu iz Srbije, to uslovljava nužnost ponovnog pokretanja tih pregovara.

Moramo se vraćati prvim uspešnim počecima dijaloga koji bi bio baziran na nekim okvirnim razgovorima. Taj okvir je bio jasan i mada nije bio u svemu eksplicitan, on je kroz neke preduslove i izjave pregovarača sa Zapada 2011. i 2012. u izjavi da je vreme menjanja granica prošlo, prosto bio jasan i govorio je o razgradnji paralelnih diplomatskih i institucija zdravstva i obrazovanja države Srbije na Kosovu.

GračanicaOnlajn:  Da li očekujete da Pariz bude odskočna daska i da se glavnom gradu Francuske ponudi neki papir obema stranama?

Bodo Veber: Koliko ja vidim, premijer Kosova, Haradinaj  nudio je  neke predloge nekog otvorenog sporazuma kako je on to imenovao. Nije predstavio taj predlog u detaljima, tako da mi možemo samo da nagađamo. Meni se čini da je to samo predlog, jer nisam video ništa napismeno. Zato predlog koji bi više išao u tom pravcu,  o čemu se već razmišlja među evropskim predstavnicima, da se moramo vraćati tim prvim uspešnim počecima dijaloga,  koji bi bio baziran na nekim okvirnim razgovorima. Taj okvir je bio jasan i mada nije bio u svemu eksplicitan, on je kroz neke preduslove i izjave pregovarača sa zapada 2011. i 2012. da je vreme menjanja granica prošlo prosto bio jasan i govorio je o razgradnji paralelnih diplomatskih i institucija kao i zdarvstva i obrazovanja države Srbije na Kosovu. Bilo je jasno da se radi o De fakto uslovljavanju politike Beograda i Srbije ka nekoj politici realnosti, kao što je tadašnji premijer Srbije u martu 2013. godine,  Ivica Dačić rekao;  da je potisivanjem Kumanovskog sprazuma Srbija izgubila Kosovo i da se Srbija mora, na neki način pomiriti sa tom činjenicom da bi morala na jendoj strani da uspostavi dobre odnose i sa svetom i sa Kosovom, a na drugom strani da bi se morala koncentrisati i obezbediti institucionalne garancije za normalan i siguran život kosovskih Srba. Znači, ako to bude takav okvir, a to je ono što vidim da se i unutar EU pokušava vratiti, jer smo videli da dve godine, koliko da je bolno za Srbiju, to potpuno razumem, ukoliko EU ulazi u pregovore sa time da nikakvi principi preko noći više ne važe, ondaa je to put natrag u devedesete godine i put u konflikt.

 

GračanicaOnlajn: U medijskim krugovima se govori da kancelarka Angele Merkel prirema neke predloge za Kosovo i Srbiju, dok s druge strane u krugovima i među novinarima vlada mišljenje da upravo vi radite na nekom predlogu. Da li je to istina?

Nemačka bi želela da vidi jaku pregovaračku ličnost iz EU koja razume razloge i Srbije i Kosova i probleme na terenu i kome je zaista stalo do rešavanja ovog dugogodišnjeg konflikta

Bodo Veber: Nije nikakva istina, ne radim ja za Vladu, to je medijska špekulacija, jer je tako lakše nositi se sa komplikovanom realnošću. Ako ste slušali izjave nemačkih zvaničnika u zadnjih par sedmica, upravo je prošle sedmice u Berlinu organizovana javna tribinu o dijalogu kojoj je prisustvovala predstavnica ministarstva spoljnjih poslova. To dokazuje da je jasno da je nemački pristup i pristup drugih država članica upravo kontra tome. Sporazum koji bi mi doneli, takvo rešenje, na kraju krajeva nije održivo, ako neko spolja donese neki sporazum, kako će onda to biti, i da li će iza njega stati Srbija i Kosovo i kosovski Srbi i kako će se on implemetirati. Prema tome, ono što ja vidim i što bi Nemačka volela da vidi i druge države članice, jeste uspostavljanje jednog okvira i ponovo pokretanje pregovora sa jednim pregovaračem iz evropske Unije koji je veoma politički jak i razume razloge i Srbije i Kosova i probleme na terenu i kome je zaista stalo do rešavanja ovog dugogodišnjeg konflikta.  Onda će to biti neki proces pregovora, prema tome, te neke špekulacije da će Nemačka doći sa nekim predlogom sporazuma, ne pije vodu. Ja tvrdim da je Nemačkoj stalo do uspostavljanja jednog ozbiljnog procesa pregovora na novim okvirima u kojima zaista imamo ozbilje pregovarače. Neke sastanke dva predsednika koji sede iznad mapa o kojima praktično odlučuju o sudbini ljudi a ne o životnim interesima i potrebama građana na  prvom mestu, Nemačka neće podržati i  iz te perspektive treba pokušati da se očita neko rešenje.

Bodo Veber

GračanicaOnlajn: Premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, čvrsto stoji na odluci da neće ukinuti takse dok ne bude bar postignut neki okvirni sporazum. Sa druge strane, predsednik Vučić poručuje da neće sesti za pregovarački sto dok se takse ne ukinu. Da li smatrate da premijer Ramuš Hardinaj samostalno odlučuje o taksama ili možda neko vrlo jak stoji iza njega?

Bodo Veber:  Teško je nešto misliti jer nemamo dokaza. Prema tome, ja mislim da je taj proces jedinstven zaista i da je Kosovo kao nezavisnu državu jedan političar i to premijer potpuno privatizovao.  Doduše,   nije se prepoznalo potpuno nejedinstvo na političkoj sceni Kosova, ali on je izazvao neke snažne reakcije, tako da je prema mom mišljenju tu sada sve moguće . Na kraju krajeva, to je pitanje države. Ukoliko počnete trgovati sa državnom teritorijom tako da ja mogu misliti da on samostalno stoji iza te ideje, mada je u ovom poslu teško zamisliti da neko odoleva američkom pritisku, koji smo videli na početku godine, a da za neke postupke nema nikakvo pokriće. Videćemo kako će se stvari odvijati. Jasno je da niko od zapadnih aktera nije srećan zbog uvođenja tarifa na robu, ali jasno je i na drugoj strani da dosta predstavnika ima razumevanja za pregovarački proces koji nije išao u dobrom pravcu u koji je išao u opasnom pravcu.  Iz perspektive zapadnih pricnipa slobode tregovine, takse će napraviti štetu Berlinskom procesu i predstojećem samitu u Poljskoj, tako da to nije nimalo zgodno.

GračanicaOnlajn: Spomenuli ste integraciju, kakva se integracija Srba može očekivati ako se ne poštuju zakoni koji se uglavnom tiču prava manjina?

Bodo Veber:  Mi moramo vratiti dijalog na temu kako ljudi žive na Kosovu, kako kosovski Srbi žive na Kosovu, imamo sjajne odredbe koje su ugrađene u kosovski Ustav, ali na neki način dosta toga ostaje samo mrtvo slovo na papiru, a mi već unutar Dijaloga, odnosno, konačnog sporazuma pričamo o Ahtisariju plus, odnosno formiranje Zajednice srpskih opština bila bi tema u Ahtisariju plus, a mi o tome i ne razgovaramo. Ja mislim da to mora biti deo paketa kad se ponovo otvore pregovori i kad će se sigurno opet pokrenuti tema o ZSO da se vidi kakvo je stanje u međuetničkim odnosima i između države i državnih institucija Kosova i kosovskih Srba. Očigledno je sada pitanje kako se prvo to može sanirati? Šta Albanci moraju  tu da urade?  Nije samo da se integracija kosovskih Srba sprovodi i da to podrazumeva  problem srpskog naroda koji se mora integrisati u „sjajnu i perfektnu državu“ i poštuju Kosovo. To zahteva dosta posla sa obe strane, i na kraju krajeva, ako obe strane ulože napor, to će biti zajedničko novo društvo i država. Znači, ako se taj problem posmatra kao jednosmerna ulica onda nećemo doći do nikakvog rešenja!

GračanicaOnlajn: Pošto dolazite iz Nemačke i sigurno da imate više informacija nego mi, koje ime očekujete na mestu Federike Mogerini i da li u pregovaračkom procesu vidite SAD i Rusiju?

Bodo Veber:  Iskreno rečeno, ako je Zapad nešto naučio tokom poslednje tri decenije boravka na ovim prostorima to je da treba biti odlučan i da ne treba pričati o Rusiji, jer ruski faktor nikada nije bio konstruktivan u ovom poslu. SAD su na početku dijaloga  bili u nekoj ulozi podrške EU koja je preduzimala vođstvo. Ono što  su od EU SAD zahtevale je da EU preduzme više odgovornosti. Čak je i predsednik Tramp to agresivnije tražio. Prema tome,  ukoliko bude odlučna akcija postupanja EU u resetovanju dijaloga SAD, vidim u nekoj ulozi podrške sa propratnom ulogom u tome. Što se naslednika ili naslednice gospođe Mogerini tiče, to treba videti jer je to kompleksan proces dogovora između predsednika i premijera država članica EU, posle izbora i odluke ko će koju vodeću poziciju dobiti. Ove godine je to pogotovo komplikovano jer su tradicionalne stranke izgubile na značaju a imamo nove igrače, zelni su ojačani kao i Liberali, preko pokreta predsednika Makroa, tako da je sve poprilično nepredvidivo u ovom trenutku. Pozicija visokog predstavnika, nažalost je  uvek bila marginalna, a to vidimo po tome,  ko se izbori i ostane,  dobija tu poziciju. Nadam se da ove godine to neće biti slučaj.

 

A. Ćup – I. Miljković