Изложба Милице Костић у Српском културном центру у Приштини: Промени себе, променићеш и свет око себе!

У стварном животу није могла да промени свет око себе, јер у овој и оваквој средини у чију смо чамотињу, похлепу, сујету, бес и јад и сами почели да се утапамо, за њен изузетан дар, који оживљава кроз своје стваралаштво није било слободног места ни у једној постојећој образовној или култруној установи на централном Косову. Милица Костић, млада уметница, родом из Приштине, одрасла у Лапљем Селу, одлучила је да све остави иза себе, и посвети се сликарству за које се и школовала на Фалултету уметности Универзитета у Нишу.

С протоком времена дођу и они дани када сви пожелимо да се вратимо своме исходишту, тако се и Милица, после времена проведеног на стручном усавршавању у Кини, враћа својој земљи. Групне и самосталне изложби у Крагујевевцу, Круштевцу и Грачаници подстакле су је да се на посебан начин одужи граду у коме је рођена. У оквиру Видовданских свечаности у Српском културном центру у Приштини, отворена је њена самосталана изложба, коју ће посетиоци моћи да погледају до 1. јула текуће године.

Фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

-Хвала свима који сте подржали моју самосталну изложбу у оквиру Видовданских свечаности – рекла је Милица и додала да за уметника са простора Косова и Метoхије нема бољег повода од тог, да своје стваралаштво представи на овако великој културној манифестацији.

Отварајући своју самосталну изложбу у граду из кога је потекла, Костићева је додала:

– Велики број Срба, на жалост, више не живи овде, а наша људска и морална дужност јесте да негујемо, чувамо и боримо се за нашу историју, културу и традицију на овим просторима.

У циклусу радова које је представила публици млада уметница истражује проблематику фигурације и успостављања активног међуодноса фигура. Ослањајући се на искуства барокне организације композиције и контрастне структуре светло тамних односа, она гради свој свет у различитим ликовним дисциплинама, написала је о стваралаштву Милице Костић магистар Катарина Ђорђевић у чијој класи је Костићева завршила мастер студије.

Фото: Владислав Ћуп, ГрачаницаОнланјн

Уметница је појаснила да је већина слика које су изложене настала на четвртој и петој години студија Факултета уметности у Нишу.

-Можете да видите да се ја још увек враћам у класично сликарство и улазим у барокну композицију, која је мене увек занимала и не неки начин она живи овај свет, иако тренутно, можда вама делује да слике немају никакве везе са данашњим светом и данашњим проблемима. Међутим, и те како имају, све оно што је нама заједничко и све што нас повезује, било да је у питању човек из 15. или 21. века је душа.  Душа је та која живи кроз нас – рекла је млада уметница.

Монументални формат, природна величина портретисаних и њихова потпуна удубљеност у трајању радње која их повезује, поставља раван слике у ниво реалности посматрача. Наслови дела „Вера“, „Љубав“ и „Нада“ додатно указују на ауторкину намеру да ликовне елементе – контраст валера, текстуре и смерова стави у фунцкију симболичног наглашавања контекста слике, написала је о Миличином стваралаштуву професорка Катарина Ђорђевић.

Портрет патријахра Павла једини је нашао место међу бројним женским фигурама и ликовима на изложби, фото: В. Ћуш

– С једне стране имамо слике „Вера“, „Љубав“, „Нада“ , а с друге „Похлепу“, „Љубомору“ и „Бес“ која нам указују на константу поделу и борбу добра и зла која се у свима нама свакодневно води. Порука коју носе све ове слике је следећа: Промени себе, променићеш и свет око себе, – рекла је уметница отварајући изложбу.

Џози Минтел, виолинисткиња из Чикага, отсвирала је Јохана Себастијана Баха и стару песму српских војника „Тамо далеко“, употпунивши тако програм изложбе коју је подржао Привремни орган Скупштине Града Приштине, предузеће „Душа Метохије“ из Велике Хоче, Косовски управни округ и Ансамбл народних игара и песама са КиМ „Венац“.

Фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Милица Костић својим изузетним сликарским дометима и озбиљношћу циклуса којим се представља публици полако али сигурно осваја простор на ликовној сцени млађих српских аутора и обавезује нас да је са великим итнерсовањем пратимо на путу уметничког сазревања и нових креативних успона, написала је профескорка Катарина Ђорђевић.

Приштина, Лапље Село и Ниш, битне су доминанте у детињству, животу и школовању млађане уметнице. Похлепа, завист и бес, које је представила на платну сигурно је нису заобишле на путу напретка, али Вера, Љубав и Нада су на срећу и даље непролазне вредности и оно што Милицу одваја из плејаде оних који су, можда ненамерно, ипак одучили да своју конференцију за штампу помере са 13 на 12 часова, потом телефоном позивају новинаре, и тиме направе пометњу и „преклапање“ два значајна културна догађаја којима српска заједница на Косову и Метохији и нема често прилику да се похвали.

И. Миљковић