Трибина Центра за мир и толеранцију: Да ли је истинско помирење између Срба и Албанаца могуће?

Иницијатива за помирење између Срба и Албанаца на Косову не може доћи из средњег нивоа власти, већ од оне која има регионални утицај. У питању је дугорочни процес, а да би се стигло до његове финализације, претходно је потребно да се решимо терета 90- тих година прошлог века, прихватимо да је било жртава на обе стране, али и злочинаца и индивидуалаца, који злочине починили у име свог народа.  Како би се стигло до политичког, духовног или историјског помирења, за почетак би требало кренути од економског помирења, које би било основа за наставак даљих процеса. Помирење између Срба и Албанаца на Косову и Метохији не може се примењивати по моделима који су већ опробани између Француске и Немачке или Пољске и Немачке, јер је то био сукоб између две суверене државе. На Косову смо имали сукоб унутар једне територије и аутномне области, која је мимо свих међународних правила бомбадована и отет јој је део територије који је касније стављен под међунарони протекторат. Помирење мора почети са мирко плана, између обичних грађана, комшија Срба и Албанаца, па се онда пренети на макро план, јер велики политичари својом запаљивом реториком само могу да погоршају ствари и покваре све. Ово је закључено након трибине „Како креирати социјални и политички контекст на Косову, који може довестри до помирења у тренутним условима“.  Трибину у Грачаници организовао је Центар за мир и толеранцију (ЦПТ).

О могућностима искреног помирења између заједница на Косову кроз процес транзиционе правде, на панелу који је организовао Центар за мир и толеранцију, говорио је председник Прогресивно демократске странке и бивши министар за Рад и социјалну политику у Влади Косова, Ненад Рашић.

Рашић је нагласио да иницијативе о помирењу не могу доћи из средњег нивоа власти, већ од оних који имају регионални утицај.

– Помирење се мора догодити на два нивоа локалном и регионалном. Ми можемо да допринесемо локалном помирењу унутар Косова, али оно вероватно не може да буде довољно успешно уколио не постоји оног регионалног карактера, појаснио је Ненад Рашић.

Помирење између Срба и Албанаца на дугорочном плану могло би да допринесе стабилности на Балкану устврдио је Рашић.

– Албанци су једна долазећа снага и млада нација која има снажну дијаспору и јак патриотски дух. Они много инвестирају у Македонију, Косово и Албанију, тим пре, то је разлог да је и у стратешком, економском и у политичком интересу да Срби буду иницијатори да до помирења дође. Уколико пратите,  на свим регионланим скуповима о економији константно се наглашава да мале државице не могу да добију неке посебне повластице и статусе. Сигурно да можете много боље да прођете у финансијском смислу уколико имате заједничко и организовано деловање–појаснио је оснивач ПДС-а.

Он је такође додао да за почетак не би требали кренути од политичког, духовног или историјског помирења између Срба и Албанаца, већ од економског, које ће потом бити основ за каснији наставак свих разговора.

Политиколог Стефан Филиповић је у уводном обраћању нагласио да је за помирење потребно остваривање многих услова, а један од њих је транзицина правда које за сада нема, али за коју се, како је нагласио, сви ми овде боримо. Подсетио је да је помирење дугорочан процес те да  краткорочно не могу  да се постигну жељени резултати. Филиповић је нагласио да је оптимиста по питањи повирења наводећи за пример Немаце и Пољаке и да би тај модел, верује Филиповић,  могао да се примени на простору западног Балкана.

Ученсеници дебате су нагласили да пример помирења Срба и Албанаца по моделима Француске и Немачке или Пољске и Немачке није могућ, јер је тада био у питању ратни сукоб који се догодио између две суверене земље. На Косову смо имали сукоб унутар једне територије и Аутономне покрајине која је мимо свих међународних права и без одобрења Савета Безбедности УН-а бомбадована, територије је стављена под међунарони протекторат, а онда је већинска власт самопрогласила независност, уз подршку водећих земаља чланица НАТО-а.

Председник ПДС-а Ненад Рашић је рекао да на Балкану, на жалост, политика често рушилачки фактор и да смо сведоци да је у периоду од 2006. ; 2008. ;2012. године за Србе било много мирније за живот него што је то данас.

-То је један од апсурда који се дешава само на Балкану – рекао је Рашић и појаснио –  Разлог за то је популистичка политика која се дешава, нажалост од странака које су националистичке и које популарност граде вређајући, вербално нападајући и подижући „старе емоције“. У дубоко истрауматизованом друштву таква реторика нас враћа у исто стање у којем смо били, нажалост – нагласио је Рашић.

Рашић је рекао да нема исркеног помирења без решавања терета из деведесетих година прошлог века и прихватања чињенице да је било жртава на обе стране, као и злочинаца али и идивидуалаца који су починили злочине у име свог народа.

– Прошлост и стално подсећање на прошлост су проблеми нашег помирења. У садашњим политичким гарнитурама на Косову не видим ниједну опцију која би била помирљива – закључио је Рашић.

Лидер и оснивач ПДС – а је позвао младе снаге да се укључе у политички живот са новим и свежим идејама које ће, сигуран је, допринети процесу помирења између Срба и Албанаца. Наглсио је да су нам грађанске опције суштински потребне.

– На жалост намамо демократски орјентисане грађанске опције које поштују човека. Уколико те грађанске опције не организује друштво, са млађим људима на челу, ове старе групације, да их тако назовемо, поготово оне које су опредељене и хране своје амбиције кроз национализам, потенцијал Срба на Косову за опстанак озбиљно ће бити доведен у питање.

Рашић је своју тврдњу поткрепио информацијама да је у Грачаници је пре годину дана било десет посто више ученика него у школкој години која је управо завршена.

– Тај тренд ће вероватно да се настави, а један од разлога што млади одлазе је недостатак перспективе и недостатак поверења у правду или у сигурност јер код нас се тотално изгубио осећај за равноправност и за правду према свима – нагласио је Рашић.

Владан Трифић, испред организације ЦПТ, предлог о независној грађанској политичкој опцији која ће бити неетнички орјентисана и коју ће чини припадници више заједница унутар једне партије, назвао је тешко остварљивом идејом.

–  Реално је веома тешко у овом политичком моменту остварити то у друштву у коме царују националисти свих боја и врста. Запаљива реторика, националистичке пароле и напад као средство одбране су све оно што спречава такву могућност – оценио је  Трифић.

Он је идеју упоредио са неким грађанским политичким опцијама које су Албанци правили.

– Небитно је сада да ли је то била партија Ветона Суројиа, Коалицја Ора, важно је да су то биле грађанске политичке опције којима национализам није био примарна ствар, већ поштовање људских права. На жалост – приметио је Трифић –  ни једна од тих политичких опција није могла да прође цензус. Немају прођу код већинске заједнице на Косову. Како онда ми који смо мањинска заједница можемо очекивати да нешто прође ценузус код нас? То реално није могуће – закључио је Владан Трифић.

Да су услови за помирење у периоду од 2008. – 2012. године, иако тада политичка ситуација није уопште била једноставана за Србе, били много бољи, сложио се и политиколог и модератор панел дискускије Стефан Филиповић, који је рекао да тада није било овакве популистичко – националистичке терминологије у употреби.

Људи се нису етикетирали на такав начин, где се читав један народ доводи у везу са политичком групацијом која нема позитиван предлог. Нажалост, ни сада 2019. године нисмо у могућности да се похвалимо нечим, рекао је Филиповић.

Председник ПДС –а Ненад Рашић је предложио да би они који припадају већинској заједници на Косову требали да пазе на мањине јер, нагласио је, једно друштво чини демокрастиким и врединим мултиеничност, што би требало да буде највеће богатство Косова.

Владан Трифић је подсетио да је још у време шефа  Међународне цивилне мисије на Косову Питера Фејта, поред бројних задатака била и питања спорвођења транзиционе правде и процеса помирења између две заједнице, али да та су приликом завршетка Фејтовог мандата, ови изазови остлаи нерешени те да су, како је рекао, једноставно гурнути под техпих, иако је огроман новац дат невладиним организацијама и министарствима да се баве овим питањима.

 – Свима је пријало да добију новац и албнским и српским невладиним организацијама и министарствима, тако да су се у то време сви бавили помирењем и било је предавања, семинара, одлазака на студијска путовања, свуда се ишло. Уложен је велики новац да би се наводно, вештачки помирили српски и албански народ. Из свега тога није произишло ништа, јер помирење треба да крене одоздо, а не одгозго са врха –  рекао је Трифић и додао:

–  Право помирење између мене и мог комшије сигруно неће да започну Хашим Тачи, Вучић, Ђурић и Хардинај, него ћемо мој комшија и ја да седнемо, заједно попијемо кафу и попричамо о томе што нам смета. Велики политичари могу само да нам покваре све – закључио је на крају Трифић.

Иван Миљковић