Tribina Centra za mir i toleranciju: Da li je istinsko pomirenje između Srba i Albanaca moguće?

Inicijativa za pomirenje između Srba i Albanaca na Kosovu ne može doći iz srednjeg nivoa vlasti, već od one koja ima regionalni uticaj. U pitanju je dugoročni proces, a da bi se stiglo do njegove finalizacije, prethodno je potrebno da se rešimo tereta 90- tih godina prošlog veka, prihvatimo da je bilo žrtava na obe strane, ali i zločinaca i individualaca, koji zločine počinili u ime svog naroda.  Kako bi se stiglo do političkog, duhovnog ili istorijskog pomirenja, za početak bi trebalo krenuti od ekonomskog pomirenja, koje bi bilo osnova za nastavak daljih procesa. Pomirenje između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji ne može se primenjivati po modelima koji su već oprobani između Francuske i Nemačke ili Poljske i Nemačke, jer je to bio sukob između dve suverene države. Na Kosovu smo imali sukob unutar jedne teritorije i autnomne oblasti, koja je mimo svih međunarodnih pravila bombadovana i otet joj je deo teritorije koji je kasnije stavljen pod međunaroni protektorat. Pomirenje mora početi sa mirko plana, između običnih građana, komšija Srba i Albanaca, pa se onda preneti na makro plan, jer veliki političari svojom zapaljivom retorikom samo mogu da pogoršaju stvari i pokvare sve. Ovo je zaključeno nakon tribine „Kako kreirati socijalni i politički kontekst na Kosovu, koji može dovestri do pomirenja u trenutnim uslovima“.  Tribinu u Gračanici organizovao je Centar za mir i toleranciju (CPT).

O mogućnostima iskrenog pomirenja između zajednica na Kosovu kroz proces tranzicione pravde, na panelu koji je organizovao Centar za mir i toleranciju, govorio je predsednik Progresivno demokratske stranke i bivši ministar za Rad i socijalnu politiku u Vladi Kosova, Nenad Rašić.

Rašić je naglasio da inicijative o pomirenju ne mogu doći iz srednjeg nivoa vlasti, već od onih koji imaju regionalni uticaj.

– Pomirenje se mora dogoditi na dva nivoa lokalnom i regionalnom. Mi možemo da doprinesemo lokalnom pomirenju unutar Kosova, ali ono verovatno ne može da bude dovoljno uspešno ukolio ne postoji onog regionalnog karaktera, pojasnio je Nenad Rašić.

Pomirenje između Srba i Albanaca na dugoročnom planu moglo bi da doprinese stabilnosti na Balkanu ustvrdio je Rašić.

– Albanci su jedna dolazeća snaga i mlada nacija koja ima snažnu dijasporu i jak patriotski duh. Oni mnogo investiraju u Makedoniju, Kosovo i Albaniju, tim pre, to je razlog da je i u strateškom, ekonomskom i u političkom interesu da Srbi budu inicijatori da do pomirenja dođe. Ukoliko pratite,  na svim regionlanim skupovima o ekonomiji konstantno se naglašava da male državice ne mogu da dobiju neke posebne povlastice i statuse. Sigurno da možete mnogo bolje da prođete u finansijskom smislu ukoliko imate zajedničko i organizovano delovanje–pojasnio je osnivač PDS-a.

On je takođe dodao da za početak ne bi trebali krenuti od političkog, duhovnog ili istorijskog pomirenja između Srba i Albanaca, već od ekonomskog, koje će potom biti osnov za kasniji nastavak svih razgovora.

Politikolog Stefan Filipović je u uvodnom obraćanju naglasio da je za pomirenje potrebno ostvarivanje mnogih uslova, a jedan od njih je tranzicina pravda koje za sada nema, ali za koju se, kako je naglasio, svi mi ovde borimo. Podsetio je da je pomirenje dugoročan proces te da  kratkoročno ne mogu  da se postignu željeni rezultati. Filipović je naglasio da je optimista po pitanji povirenja navodeći za primer Nemace i Poljake i da bi taj model, veruje Filipović,  mogao da se primeni na prostoru zapadnog Balkana.

Učensenici debate su naglasili da primer pomirenja Srba i Albanaca po modelima Francuske i Nemačke ili Poljske i Nemačke nije moguć, jer je tada bio u pitanju ratni sukob koji se dogodio između dve suverene zemlje. Na Kosovu smo imali sukob unutar jedne teritorije i Autonomne pokrajine koja je mimo svih međunarodnih prava i bez odobrenja Saveta Bezbednosti UN-a bombadovana, teritorije je stavljena pod međunaroni protektorat, a onda je većinska vlast samoproglasila nezavisnost, uz podršku vodećih zemalja članica NATO-a.

Predsednik PDS-a Nenad Rašić je rekao da na Balkanu, na žalost, politika često rušilački faktor i da smo svedoci da je u periodu od 2006. ; 2008. ;2012. godine za Srbe bilo mnogo mirnije za život nego što je to danas.

-To je jedan od apsurda koji se dešava samo na Balkanu – rekao je Rašić i pojasnio –  Razlog za to je populistička politika koja se dešava, nažalost od stranaka koje su nacionalističke i koje popularnost grade vređajući, verbalno napadajući i podižući „stare emocije“. U duboko istraumatizovanom društvu takva retorika nas vraća u isto stanje u kojem smo bili, nažalost – naglasio je Rašić.

Rašić je rekao da nema isrkenog pomirenja bez rešavanja tereta iz devedesetih godina prošlog veka i prihvatanja činjenice da je bilo žrtava na obe strane, kao i zločinaca ali i idividualaca koji su počinili zločine u ime svog naroda.

– Prošlost i stalno podsećanje na prošlost su problemi našeg pomirenja. U sadašnjim političkim garniturama na Kosovu ne vidim nijednu opciju koja bi bila pomirljiva – zaključio je Rašić.

Lider i osnivač PDS – a je pozvao mlade snage da se uključe u politički život sa novim i svežim idejama koje će, siguran je, doprineti procesu pomirenja između Srba i Albanaca. Naglsio je da su nam građanske opcije suštinski potrebne.

– Na žalost namamo demokratski orjentisane građanske opcije koje poštuju čoveka. Ukoliko te građanske opcije ne organizuje društvo, sa mlađim ljudima na čelu, ove stare grupacije, da ih tako nazovemo, pogotovo one koje su opredeljene i hrane svoje ambicije kroz nacionalizam, potencijal Srba na Kosovu za opstanak ozbiljno će biti doveden u pitanje.

Rašić je svoju tvrdnju potkrepio informacijama da je u Gračanici je pre godinu dana bilo deset posto više učenika nego u školkoj godini koja je upravo završena.

– Taj trend će verovatno da se nastavi, a jedan od razloga što mladi odlaze je nedostatak perspektive i nedostatak poverenja u pravdu ili u sigurnost jer kod nas se totalno izgubio osećaj za ravnopravnost i za pravdu prema svima – naglasio je Rašić.

Vladan Trifić, ispred organizacije CPT, predlog o nezavisnoj građanskoj političkoj opciji koja će biti neetnički orjentisana i koju će čini pripadnici više zajednica unutar jedne partije, nazvao je teško ostvarljivom idejom.

–  Realno je veoma teško u ovom političkom momentu ostvariti to u društvu u kome caruju nacionalisti svih boja i vrsta. Zapaljiva retorika, nacionalističke parole i napad kao sredstvo odbrane su sve ono što sprečava takvu mogućnost – ocenio je  Trifić.

On je ideju uporedio sa nekim građanskim političkim opcijama koje su Albanci pravili.

– Nebitno je sada da li je to bila partija Vetona Surojia, Koalicja Ora, važno je da su to bile građanske političke opcije kojima nacionalizam nije bio primarna stvar, već poštovanje ljudskih prava. Na žalost – primetio je Trifić –  ni jedna od tih političkih opcija nije mogla da prođe cenzus. Nemaju prođu kod većinske zajednice na Kosovu. Kako onda mi koji smo manjinska zajednica možemo očekivati da nešto prođe cenuzus kod nas? To realno nije moguće – zaključio je Vladan Trifić.

Da su uslovi za pomirenje u periodu od 2008. – 2012. godine, iako tada politička situacija nije uopšte bila jednostavana za Srbe, bili mnogo bolji, složio se i politikolog i moderator panel diskuskije Stefan Filipović, koji je rekao da tada nije bilo ovakve populističko – nacionalističke terminologije u upotrebi.

Ljudi se nisu etiketirali na takav način, gde se čitav jedan narod dovodi u vezu sa političkom grupacijom koja nema pozitivan predlog. Nažalost, ni sada 2019. godine nismo u mogućnosti da se pohvalimo nečim, rekao je Filipović.

Predsednik PDS –a Nenad Rašić je predložio da bi oni koji pripadaju većinskoj zajednici na Kosovu trebali da paze na manjine jer, naglasio je, jedno društvo čini demokrastikim i vredinim multieničnost, što bi trebalo da bude najveće bogatstvo Kosova.

Vladan Trifić je podsetio da je još u vreme šefa  Međunarodne civilne misije na Kosovu Pitera Fejta, pored brojnih zadataka bila i pitanja sporvođenja tranzicione pravde i procesa pomirenja između dve zajednice, ali da ta su prilikom završetka Fejtovog mandata, ovi izazovi ostlai nerešeni te da su, kako je rekao, jednostavno gurnuti pod tehpih, iako je ogroman novac dat nevladinim organizacijama i ministarstvima da se bave ovim pitanjima.

 – Svima je prijalo da dobiju novac i albnskim i srpskim nevladinim organizacijama i ministarstvima, tako da su se u to vreme svi bavili pomirenjem i bilo je predavanja, seminara, odlazaka na studijska putovanja, svuda se išlo. Uložen je veliki novac da bi se navodno, veštački pomirili srpski i albanski narod. Iz svega toga nije proizišlo ništa, jer pomirenje treba da krene odozdo, a ne odgozgo sa vrha –  rekao je Trifić i dodao:

–  Pravo pomirenje između mene i mog komšije sigruno neće da započnu Hašim Tači, Vučić, Đurić i Hardinaj, nego ćemo moj komšija i ja da sednemo, zajedno popijemo kafu i popričamo o tome što nam smeta. Veliki političari mogu samo da nam pokvare sve – zaključio je na kraju Trifić.

Ivan Miljković