Скупштина Косова о правима Албанаца у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи

Скупштина Косова, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Србија је поново главна тема у Скупштини Косова. Овога пута, расправа о наводно лошем положају и дискриминацији Албанаца у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, ујединила је све албанске партије. На предлог Одбора за образовање, данас су приштински парламентарци, без присуства српских посланика, затражили да се питање, како су рекли Прешевске долине уврсти у наставак Бриселског дијалога и да се међународна заједница упозна са, како су навели сви говорници, дискриминаторском политиком Републике Србије према Албанцима. Све албанске посланичке групе су такође инсистирале да се испоштује референдум Албанаца из ове три општине, одржан 2002. године и да Србија омогући људска права Албанцима у Србији, реципрочно правима Срба на Косову.

Са више од пола сата закашњења, расправа о правима и положају Албанаца, одржана је на данашњој ванредној седници Скупштине Косова. Предлагач дневног реда, председник Комисије за образовање Исмаиљ Куртеши, позвао је Владе Косова и Албаније да се више активирају како би помогле, како је рекао, дискриминисаним Албанцима у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи. Куртеши је затражио да се испоштује референдум који је организован 1992. године у ове три општине и да Албанци у Србији добију, како је рекао, иста права као што имају и Срби на Косову, али и да се положај Албанаца у Србији уврсти у дијалог између Београда и Приштине у Бриселу. Он је позвао Владу Косова да омогући слање уџбеника тамошњим ђацима.

“Ако институције не улажу у Прешевску долину, Албанци одатле морају да се селе због шовинистичке политике Србије. Албанци у Прешевској долини су најдискриминисанији народ у Европи”, рекао је Куртеши, нагласивши да косовске и албанске институције морају да обавесте међународну заједницу о лошем положају Албанаца у Србији.

Посланик Демојратске партије Косова Наит Хасани, истакао је да нема довољно запослених Албанаца у локалним и централним институцијама у Републици Србии, односно запосленост није у складу са њиховим бројем.

“Србија не признаје дипломе професора и лекара који су факултете завршили на Косову, деца не могу да добију одговарајуће уџбенике, а у места насељена Албанцима, српска влада не улаже, како би изазавала њихове исељавање. Због тога они траже косовска документа како би могли да гласају овде и ми им то морамо омогућити”, рекао је Хасани и додао да у Београду нема ниједне школе на албанском иако тамо, како каже, живи 82.000 Албанаца.

Посланик Демократског савеза Косова, Арбан Абраши, поновио је да Србија свесно дискриминише Албанце, како би се они због тешког положаја иселили.

“Србија је за Албанце земља без наде и зато им ми морамо вратити наду и пружити максималну подршку. Потребно је направити краткорочне и дугорочне програме за помоћ Албанцима у Србији”, нагласио је Абраши.

Према попису становништва из 2002. године, у Србији живи 61.467 Албанаца. Већина њих је бојкотовала попис 2011., па не постоје тачни подаци колико Албанаца живи у Републици Сербији.

На референдуму 1992. године, који је организован у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, али и у више европских земаља, 98% изашлих, од око 45.000 гласача, на импровизованих гласачким местима у приватним кућама и локалима, изјаснило се „за територијалну аутономију са правом прикључења Косову“.

Анђелка Ћуп