Бриселски дијалог “у рукама” Борела, чија земља није признала Косово

Након преговора који су трајали више дана, лидери чланица Европске уније (ЕУ) коначно су се сложили о кандидатима који ће пре преузимања својих функција морати да добију и потврду Европског парламента са седиштем у Стразбуру.

Дакле, постигнута је сагласност да на челу Европске комисије буде немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен (Ursula von der Leyen), а на челу Европског савета белгијски премијер Шарл Мишел (Charles Michel). Ипак, највише је у иностраним медијима коментарисана кандидатура Жозепа Борела (Josep Borrell) за новог Високог представника за спољну и безбедносну политику, који ће уствари заменити Федерику Могерини, која је у свом мандату посредовала у дијалогу између Косова и Србије. У овом контексту, Фајненшл тајмс (The Financial Times) коментарише да би Борел могао да се суочи са политичким тензијама, када је реч о процесу дијалога између Косова и Србије, посебно што Шпанија и још четири земље ЕУ нису признале косовску независност.

На јучерашњој конференцији за штампу, српски председник Александар Вучић је, на питање новинара како би могли да изгледају преговори са Приштином након именовања Жосепа Борела, рекао да је то добра вест за Србију.

“Постављање Шпанца Жосепа Борела за високог представника ЕУ за спољну и безбедносну политику је добра вест за нас, али ситуација остаје тешка. Не решава се то тиме да ли имате једног или два човека на својој страни“, одговорио је Вучић и додао да је према Београду био пријатељски расположен и председник Европске комисије Жан Клод Јункер, као и Доналд Туск, а да “против” није била ни бивша посредница у косовско- српском дијалогу Федерика Могерини.

„А ми се нећемо борити за њихову наклоност, већ за наш даљи напредак, успешније реформе и што бржи улазак у ЕУ. Да ли имате добре личне односе, то је важно, али неће то да опредељује њихову политику према нама, ни нашу према њима“, закључио је Вучић.

С друге стране, премијер Косова Рамуш Харадинај је изјавио да је, што се дијалога и избора Борела на чело Високог представника ЕУ за спољну политику тиче, рано говорити како ће се дијалог између Косова и Србије завршити, односно да ли ће се “вратити тамо где је био или ће се вратити Европској комисији”.

Шеф косовске дипломатије Беџет Пацоли је путем свог фејсбук профила поздравио ново руководство ЕУ.

“Верујемо да улога коју ће неко играти у Европској унији не зависи од националног порекла, већ да спољна политика ЕУ зависи од држава чланица од којих је већина признала Косово. Очекујемо да наставимо да јачамо односе са ЕУ. Иако ЕУ пролази тешке тренутке, кључ наших односа остаје либерализација виза око које чекамо да ЕУ донесе одлуку, да наставимо дијалог са Србијом и да се процес проширења не зауставља”, написао је поред осталог Пацоли.

Он је још истакао да Косово жели добре односе са свим земљама, укључујући и Шпанију.

„Ми смо тражили од Владе Шпаније да призна Косово и подржи пут Косова према међународној консолидацији и европским интеграцијама. Нажалост, због разлога који се не тичу Косова, став Шпаније је био оштра линија у односу на Косово“, истакао је Пацоли.

Фатмир Љимај, челник Социјалдемократске иницијативе и заменик премијера Косова је изјавио да Косово са скептицизмом гледа на именовање Жосепа Борела на функцију високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност, посебно што Шпанија није признала независност Косова.

„Опасност је да на преговарачком столу имамо став Шпаније. Како ће се наставити, видећемо. Мислим да као Косово треба да тражимо да улогу посредника преузме кандидат за председника Европске комисије Урсула вон дер Лајен, тако ће и процес имати динамику и своју тежину“ изјавио је Љимај у емисији „Рубикон“, на телевизији „Коха Визиони“.

Добар познавалац европских интеграција Таулант Круезиу у изјави за “Газета Блиц” сматра да не треба унапред “пресуђивати” око ставова Борела везаних за Косово, у време када је обављао функцију шефа шпанске дипломатије.

“У то време, став шпанског руководства је био јасан и посао господина Борела је био да спроведе те ставове”, казао је Круезиу.

У овом контексту је додао да Борел неће представљати интересе Шпаније, него интересе и политику 28 земаља чланица ЕУ.

“У овом правцу, политика ЕУ према Косову је јасна. Косово има перспективу проширења, у складу са другим земљама региона. Задатак господина Борела је да пронађе начин унапређења ове перспективе. Зато сматрам да треба да будемо резервисани у суду према господину Борелу и да му дамо заслужену прилику”, изјавио је Круезиу за “Газета Блиц”.

Он је још казао да управо чињеница што Борел долази из земље која није признала косовску независност може да послужи и као предност, јер може да примени израженији утицај на земље ЕУ које такође нису признале Косово, третирајући га као неутралног и поузданог актера.

С друге стране, Тоби Вогел из Политичког савета за демократију је за Радио Слободна Европа изјавио да би управо он, Борел и теоретски, могао да увери Београд и да му пружи покриће за постизање компромисног решења у дијалогу са Косовом.

„Дакле, на неки начин сам забринут због симболике именовања некога ко има ставове мимо курса ЕУ око Косова, да обавља најважнији посао који ЕУ има око Косова, чак и ако не сумњам да ц́е Борел бити професионалан у решавању овог питања”, мишљења је Вогел.

Мичел Лејг из Џерман маршал фонда каже да је Борел стручњак за спољну политику и да његова објективност није спорна, као и његовог претходника Хавијера Солане, који је дао кључни допринос миру и помирењу на Балкану.

И Игнацио Молина аналитичар “Елцано Ројал Института за међународне и стратешке студије сматра да би Борел могао “бити шанса за решавање косовског проблема” и у овом контексту навео три главна разлога.

“Први је тај да се Косово понашало веома одговорно током каталонске кризе 2017. године. Други је да би Мадрид желео постићи решење о том питању, што је пре могуће, јер је њихова релативна изолација као државе која није признала Косово штетна за шпански утицај у вањском деловању ЕУ. А трећи је да су сви, укључујући Србију, дошли до закључка да нема враћања Косова назад унутар граница Србије, те да тренутни застој није одржив, као и да је потребно посредовање у регионалном компромису (укључујући Косово као чланицу УН-а и Србију као пуноправног кандидата за придруживање ЕУ)“, изјавио је Молина за Радио Слободна Европа.

И професор у Лондонској школи економије Џејмс Кер-Линдзи, сматра да би Борел могао да покрене питања на Балкану, односно да буде права особа за историјско решење између Косова и Србије, пошто је свестан колико је питање Косова штетно по Шпанију, али и по јединство ЕУ.

„Борел има кредибилитет у Србији. Позиција Шпаније о непризнавању Косова значи да ће бити симпатичнији Београду него многе друге европске фигуре. Уколико се то добро искористи, он ће бити у предности „, написао је на свом твитер налогу Кер-Линдзи, али и упозорио да уколико Србија буде била превише опструктивна по питању Косова, може се суочити са мањом подршком Шпаније и других.

С друге стране Кер-Линдзи истиче да Косову добар извештај од Борела може помоћи да Шпанија промени позицију у ангажовању, па чак и у признању, мада је то мање могуће.

“Желим да будем оптимиста. Жосеп Борел може бити управо права особа за постизање историјског споразума између Србије и Косова“, преноси став Кер-Линдзија Радио Слободна Европа.

КосовоЛајв- Виолета Ороши Беришај