Познањ: Чланство у ЕУ када земље Западног Балкана буду спремне

Крајем прошле недеље у Познању у Пољској, одржана је дводневна Конференција о Западном Балкану под називом “Учити од прошлости, припремити се за будућност”. На Конференцији је одобрено осам инфраструктурних и енергетских пројеката у износу од 700 милиона евра, oд чега је 180 милиона намењено као додатна помоћ, док ће остатак бити суфинансиран од влада и кредита европских банака. Од усвојених пројеката, три ће се реализовати у Северној Македонији.

На Конференцији је поред осталог било речи и о научној сарадњи, узајамном признавању диплома, размени младих и олакшицама у трговини, интегрисаних царинских контрола на граничним прелазима, али и о безбедности и јачању грађанског друштва.

Иначе, Ђеновева Руиз Калевера директорка за Западни Балкан у Генералном директорату Европске Комисије за суседске политике и преговоре о проширењу је на Конференцији изјавила да ниједна земља неће ући у Европску Унију (ЕУ) док не буде спремна за то и док не буде имала независно судство.

Шеф пољске дипломатије Јацек Чпутович је ипак позвао на “јачу сарадњу” шест земаља Западног Балкана, наводећи да ће то помоћи подизању стабилности и развоју у региону.

“Европа се не може сматрати у потпуности уједињена без Западног Балкана, како у географском тако и у геополитичком аспекту, и амбициозна политика проширења ЕУ је одлучујућа”, рекао је Чпутович.

И ова је Конференција искоришћена за међусобне оптужбе између званичника Косова и Србије.

Шеф косовске дипломатије и заменик премијера Беџет Пацоли је поред осталог изјавио да Србија стално предузима непријатељске активности према Косову и да хапси припаднике српске заједнице који раде у косовским институцијама.

“Само је посланик Петровић ухапшен неколико пута, блокирала је камионе са Косова и спречавала трговину и учинила је немогућим нормализацију односа. Тражите ли регионалну сарадњу , да ли је Берлински процес тај који подстиче регионалну сарадњу. Ништа нисмо учинили више него конкретне кораке две суверене државе које имамо аспирације према ЕУ”, казао је Пацоли.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је с друге стране оптужио Косово да је са шефом албанске дипломатије потписао споразум о заједничким дипломатским представништвима, односно стратешкој сарадњи, на шта је Пацоли одговорио да је Косово урадило исто што и нордијске земље и земље Бенелукса, и да је нормално да мање земље сарађују. Пацоли је такође изјавио да не могу да се граде односи сарадње на Балкану негирајући прошлост, наводећи да је због тога процес помирења блокиран.

“Косово не жели да условљава свако настојање за проналажење решења за нерешена питања, али наставља да сматра да је пут напред сарадња, заснована на споразуму и међусобном поштовању”, казао је Пацоли.

Шеф косовске дипломатије је у Познању тражио од ЕУ да спречи српску “хибридну интервенцију” против Косова и да Београд врати безусловном дијалогу.

И наводна дводневна “хуманитарна криза” на северу Косова, као одговор на тарифе на увоз српске робе и наводна одлука косовске Владе да се “забрани улазак свих српских званичника на Косово”, такође су била питања која су се помињала на Конференцији у Познању.

Српска премијерка Ана Брнабић је изјавила да је током радног ручка чула од косовског премијера Рамуша Харадинаја да није тачно да је његова Влада забранила улазак српским званичницима на Косово.

“Мене чуди да лажне вести у Приштини шире саветници такозваног министра за иностране послове, али то сада смањује тензије у региону”, изјавила је Брнабић.

Иначе, шеф кабинета министра иностраних послова Косова Јетљир Зуберај је прво на свом Фејсбук профилу, а затим и у изјави Радио Слободна Европа потврдио да је одлука о забрани уласка српских званичника на Косово донета у складу са владином политиком, која се примењује од увођења увозне таксе од 100 одсто на робу из Србије, објашњавајући да се ради “о националној одлуци за заштиту интереса и националне сигурности Косова и спречавање агресивних поступака Србије у односу на Косово”, преноси одговор Зубераја Радио Слободна Европа.

Иначе, на овај потез реаговали су оштро српски званичници, а косовски аналитичар Артан Мухаџери је изјавио да је ова одлука безвредна и погрешна и да нема шансе да ступи на снагу, јер нема подршку косовске Владе и премијера.

“Ово је био инцидент једног неодговорног саветника који је хтео да буде битан и изађе у медијима, да добије на лажном значају у медијима. Ради се о покушају да се да битност особи без икакве политичке тежине. Дакле, ради се о погрешној одлуци која не може да се реализује“, казао је Мухаџири за Радио Слободна Европа.

На Конференцији у Познању, Комесар ЕУ Јоханес Хан је изнео важност добрих сусредских односа и регионалну сарадњу , односно свеобухватно помирење као предуслов за придруживање ЕУ. У овом контексту је поменуо и одлуку о таксама на увоз српске и босанске робе.

“Ми се надамо да ћемо овде у Познању потписати неколико споразума које ће либерализовати трговину и олакшати услуге. Ми се снажно супротстављамо наметању трговинских баријера као средству политичког притиска”, рекао је поред осталог Хан.

Иначе, током Самита у Познању, званичници земаља Западног Балкана, међу којима и Косова потписали су поред осталог и Меморандум о оквирној сарадњи о успостављању Института за одрживе технологије југоисточне Европе.

Ради се о великој истраживачкој инфраструктури базираној на најсавременијим технологијама, која је потребна региону како би се подстакла научна истраживања, иновације, мобилност, интернационализација и трансфер знања, као и развој комплементарних технологија и смањио одлив талената.

У саопштењу се истиче да је изабрана опција “Хадронска канцер терапија и истраживање у области биомедицине помоћу протона и тежих јона“, односно најсавременија и најсупешнија метода лечења широког спектра канцера.

Иначе, како је договорено, конференције у склопу Берлинског процеса биће одржане следеће године у Бугарској и Северној Македонији.

КосовоЛајв- Виолета Ороши Беришај