Obnova kosovsko – srpskog dijaloga, ključ stabilnosti u regionu

Nakon Samita u Berlinu koji su analitičari, uglavnom, ocenili neuspešnim, pošto nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron nisu uspeli da ubede predstavnike Kosova i Srbije da se vrate za pregovarački sto, kao i odloženog Samita u Parizu, koji je trebao da se održi početkom ovog meseca, predstavnici međunarodne zajednice pokušavaju da “pronađu” put kako da vrate u dijalog dve strane u  cilju postizanja sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma.

Evropska Unija i SAD smatraju da je odluka kosovske Vlade o tarifi na uvoz srpske robe glavna prepreka obnovi kosovsko srpskog dijaloga, ali kosovski premijer Ramuš Haradinaj tvrdoglavo brani ovu odluku obrazloženjem da ona nema nikakve veze sa dijalogom, odnosno da se radi o “recipročnoj meri” zbog lobiranja Srbije za povlačenje priznanja Kosova i neučlanjenje u međunarodne institucije.

U svakom slučaju, ova odluka o tarifi na uvoz srpske robe je donela prekid dijaloga sa Srbijom, istovremeno i inicijativu kosovskog predsednika Hašima Tačija da rešenje o odnosima sa Srbijom traži u redefinisanju granice.

Bivši zamenik šefa CIA-e za Balkan Stiven Majer, takođe smatra je uvođenje tarife na uvoz srpske robe samo otežalo proces dijaloga između dve strane, ali je zato istakao i da je neophodno da Priština i Beograd sednu za pregovarački sto i diskutuju o konačnom rešenju, bez prisustva velikih sila, jer po njemu, involviranje SAD ili Rusije u ovo pitanje može samo iskomplikovati stvari.

Komentarišući ideju oko redefinisanja granice sa Srbijom, Majer je istakao da se to možda jednoga dana može dogoditi.

“Znam da neki prijatelji ovde (Beogradu) veruju da će Kosovo ponovo pripasti Srbiji, možda unutar jednog veka, ali ja to ne mislim. Možda jedan njegov deo (Kosova) može da ponovo pripadne Srbiji, ali ne cela teritorija Kosova” izjavio je Majer za beogradski list “Danas”.

On je takođe istakao da je moguća razmena teritorije, i da je realno da deo severno od reke Ibar pripadne Srbiji, ali da problem predstavlja jug Srbije, pošto će Srbija nastojati da očuva suverenitet. Majer je istakao da bi realizacija takve ideje podrazumevala rat i krvoproliće.

I izvršni direktor Atlantskog Saveta Dejmond Vilson ističe da je u interesu Kosova i Srbije da zatvore njihovo poglavlje.

On je preneo da je u razgovoru sa srpskim predsednikom Aleksandarom Vučićem, krajem maja meseca ove godine ponovio činjenicu da dok ne bude bilo dijaloga između Kosova i Srbije, postoji velika mogućnost da situacija eskalira i da je status kvo u dijalogu “kiseonik za treće strane” koje žele da stvore tenzije.

“Potreban nam je moratorijum, koji će ukloniti status kvo. Strane treba da se usredsrede na ono što je stvarno od važnosti, postizanje sporazuma”, izjavio je Vilson za beogradsku televiziju N1.

U ovom je kontekstu istakao da ni Sjedinjene Američke Države (SAD) ni Evropska unija (EU) neće naterati Kosovo i Srbiju da postignu neki sporazum.

“Nećemo ih prisiliti ni na šta, to se neće dogoditi”, poručio je Vilson.

Peka Havisto šef finske diplomatije, zemlje koja je početkom meseca od Rumunije preuzela šestomesečno predsedavanje Evropskim Savetom  je izjavio da bi se rešila pitanja iz prošlosti treba da postoji pomirenje, ističući da je vreme da Kosovo i Srbija najzad normalizuju svoje odnose, dodajući da je stvaranje stabilnosti i blagostanja na Zapadnom Balkanu u interesu Finske.

Inače, ideja o redefinisanju  granice Kosova i Srbije kao mogućem kompromisnom rešenju odnosa dve zemlje ponovo je juče isplivala u prvi plan.

Nakon juče objavljenog snimljenog razgovora ruskih komičara koji su se lažno predstavili kao zvaničnici Ukrajine i NATO-a, kojima se premijer Severne Makedonije Zoran Zaev žalio da kosovski i srpski predsednik Hašim Tači i Aleksandar Vućić ne odustaju od podele teritorije Kosova, reagovao je Redžep Seljimi, poslanik Pokreta Samoopredeljenje.

Seljimi je istakao da je javnost obaveštena da postoji tajni plan koji je protiv interesa građana Kosova. On je zatražio održavanje vanrednih izbora i odlazak Tačija sa funkcije predsednika.

“Ovaj ucenjeni čovek sa novim i starim dosijeima, ne može da predstavlja Kosovo u razgovorima sa Srbijom. Kao ucenjenik od strane Srbije, on deluje u interesu Srbije i ako eventualno  tako nešto ne želi. Pozivamo političke snage da što pre idemo na vanredne izbore i da uklonimo ovu osobu sa te pozicije. Sve ovo se dešava dok u zemlji imamo jednu korumpiranu Vladu. Mi znamo da Tači ne podnosi ostavku ni kada je uhvaćen u skandalima, niti kada je uhvaćen kao prekršilac Ustava”, izjavio je Seljimi.

Politički analitičar Haki Abazi je putem svog fejsbuk profila, pored ostalog, istakao da izlaskom na ulice nasilno treba oboriti kako je rekao “režim Pronto” i izneo i 10 prioriteta koje bi nova vladina koalicija, po njemu Demokratski savez Kosova i Pokret Samoopredeljenje, trebala da ima. U prvoj tački on je naveo uklanjenje Tačija sa pozicije predsednika u cilju zaštite ustavnosti i teritorijalnog integriteta zemlje.

Briselski dijalog između Kosova i Srbije je zamrznut više od osam meseci , a još uvek nije jasno da li će se i kada obnoviti. Ono što se često čuje od kosovskih analitičara je da se ne isključuje mogućnost da ukoliko dve zemlje same ne budu radile na postizanju konačnog rešenja, to im rešenje može nametnuti neka “treća strana”.

KosovoLajv- Violeta Oroši Berišaj