Makron će u Beogradu istražiti mogućnost obnavljanja dijaloga

Bivši američki diplomata i dobar poznavalac prilika na Balkanu Džejms Huper je izjavio da će glavni zadatak francuskog predsednika Emanuel Makrona, tokom dvodnevne posete Beogradu, biti da utvrdi mogućnost obnavljanja kosovsko-srpskog dijaloga.

U intervjuu za Glas Amerike Huper je tvrdio da su kosovski i srpski predsednici Hašim Tači i Aleksandar Vučić  „u priličnoj meri“ došli do dogovora o odnosima dve zemlje, ali da pošto podrazumeva i granične intervencije, kao takav nije prihvatljiv za Evropu, niti nemačku kancelarku Angelu Merkel. On međutim ističe da Kosovu i Srbiji nisu ponudili nikakvo alternativno rešenje.

„U svemu ovome dogodilo se nešto neverovatno, srpski i kosovski lideri postigli su koncept, koji se odnosio na demarkaciju granice, što je uključivalo i relativno malu razmenu teritorija, a to nisu prihvatili Evropljani. Potom je nemačka kancelarka Angela Merkel ostavila Makronu da vidi da li postoji način da razbijeni dogovor može da se zameni nekom vrstom procesa, koji bi doveo do novog dogovora“, rekao je Huper.

Poseta francuskog predsednika Emanuel Makrona zvaničnom Beogradu ponovo je izazvala bojazan srpskog predsednika Aleksandra Vučića da bi kosovske vlasti mogle da je iskoriste “da naprave neke dodatne incidente i probleme”.

„Ja brinem u narednim danima za neke veće akcije jer mi već za sutra znamo da su oni zakazali poseban prostor za specijalne jedinice u Belvederu i opet brinem da će da bude neka od njihovih genijalnih akcija kao obično“, izjavio je Vučić srpskoj TV “Pink”.

Srpski predsednik je takođe izjavio da nakon susreta kpoji će imati sa Makronom, očekuje snažnu podršku ne samo kada je reč o evropskim integracijama Srbije, već i u pravcu rešavanja problema sa Kosovom.

S druge strane šef srpske diplomatije Ivica Dačić je izneo mišljenje da francuski predsednik Makron može da utiče na zvaničnu Prištinu i ukine tarifu na uvoz srpske robe.

„Ne može niko da me ubedi da zapadna Evropa, čiji je Francuska jedan od lidera, kao i SAD, koji su Prištinu toliko zadužili zalaganjem za nezavisnost Kosova, ne mogu da nateraju (Ramuša) Haradinaja da već osam meseci ukine jednu sramnu administrativnu odluku, zbog koje stoji najvažnije političko pitanje“, izjavio je Dačić beogradskom dnevnom listu “Blic”.

Inače, krajem prošle nedelje, nemački amasador u Srbiji Tomas Šib je novopazarskom radiju “Sro plus” i agenciji Beta izjavio da ni Nemačka ni Francuska neznaju kada bi mogao da se obnovi dijalog između Prištine i Beograda i da je tarifa od 100 odsto na uvoz srpske robe glavna prepreka za nastavak dijaloga.

“Dijalog o normalizaciji odnosa u Beograda i Prištine je od velike važnosti. Zbog toga smo sa našim francuskim partnerima pokušali da održimo samit u Parizu do kojeg nije došlo. To ne znači da je on otkazan, već je odložen, a kada će biti održan to u ovom trenutku ne mogu da kažem“, rekao je Šib.

Nemački ambasador je takođe izjavio da bi Sjedinjene Američke Države mogle da imaju važan angažman u dijalogu Beograda i Prištine, ali da trenutni format pregovaranja ne bi trebalo menjati.

„Format dijaloga je utvrđen i jasan, tu su Beograd i Priština, uz posredovanje EU. Važno je da i druge zemlje, kao na primer SAD, podržavaju taj proces. Optimista sam, verujem da će se, uz podršku međunarodne zajednice, dijalog veoma brzo pomeriti sa mrtve tačke“, izjavio je Šib.

Kosovski premijer Haradinaj i dalje odbija da povuče ili suspenduje odluku o tarifi na uvoz srpske robe, a i dalje je na meti kritika kosovske opozicije što je dijalog prepustio predsedniku Kosova Hašimu Tačiju, a zatim osnovao vladin pregovarački tim (koji je u međuvremenu Ustavni sud Kosova proglasio neustavnim, obzirom da je u kompetenciji Vlade Kosova da predvodi dijalog sa Srbijom).

Portparolka kosovske Vlade Donjeta Gaši je za Radio Slobodna Evropa izjavila da premijer nikada nije izbegavao odgovornost za dijalog.

“Nema oklevanja što se tiče premijera, već se insistira da se o velikim pitanjima koji se odnose na definisanje svih aspekata sa srpskom državom, da imaju sveobuhvatnost i da bude sadržajan dijalog, okvirni dijalog koji vodi do recipročnog priznanja, do konačnog sporazuma zakonski obavezujućeg u postojećim granicama”, izjavila je Gaši.

Jeta Krasnići iz Kosovskog demokratskog Instituta je za Radio slobodna Evropa kazala da čelnici institucija ne treba da beže od odgovornosti, već da preuzmu svoje ustavne odgovornosti.

“Dijalog između Kosova i Srbije nije atraktivno pitanje ili tema, to je teško pitanje i može da ima i političku cenu, ali dok imamo institucije, dok ima institucionalnog predstavljanja, one treba da prihvate odgovornost i političku cenu.  Ovo pitanje se ne tiče preferencija ili želje, ako želiš ili ne, to se tiče obaveze i u trenutku kada određena osoba preuzme odgovornost da vodi određeni delokrug”, izjavila je Krasnići.

Inače, direktor Evropskog projekta i istraživač u Institutu humanističkih nauka u Beču Ivan Vejvoda je za beogradski nedeljnik NIN izjavio da se na kraju uvek nađu lideri “koji će se prvo dogovoriti oko rešenja koje će prihvatiti obe strane uz konsultacije sa relevantnim domaćim i inostranim akterima, pre svega sa Evropskom unijom”.

„Mi znamo da će ovaj problem jednog dana biti rešen, pitanje je kako ćemo do rešenja doći. Mislim da ne postoji ništa što već nije bilo na stolu. Međunarodna zajednica, pre svega Evropska unija, kolokvijalno rečeno, treba malo da drži za ruku obe strane koje sede za stolom, kako bi im pomogla u nalaženju konkretnih rešenja. Možda treba da bude postavljen i specijalni pregovarač, neko ko će se baš svakog dana baviti time. Na primer, kad je reč o statusu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, primer Svete Gore može modifikovan da da neke elemente rešenja, oko imovine srpske zajednice, oko Gazivoda. Ta rešenja već postoje na stolu, kao što je postojalo i oko međunarodnog pozivnog telefonskog broja za Kosovo“, rekao je Vejvoda u intervjuu za beogradski nedeljnik NIN.

Kosovski analitičari smatraju da je blokada dijaloga između Kosova i Srbije dovela do povećanih tenzija između Kosova i Srbije, a utiče i na pogoršanje međuetničkih tenzija na samom Kosovu. Takvo mišljenje deli i izvršni direktor Balkanske grupe za stvaranje politika Naim Rašiti.

“Sam intenzivan proces smanjuje tenzije, smanjuje krvoproliće i naravno sa unutrašnjom koordinacijom, ako elite na Kosovu i u Srbiji uspeju da koordiniraju svoje međusobne postupke delovanja, jer je to glavni defekt u ove dve godine, ali bi kao takav učinio proces mnogo praktičnijim i štitio od podizanja napetosti. Kosovo bi zatim trebalo dobro da razmisli i napravi rešenje, da li je u stanju da politički i institucionalno očuva unutrašnju stabilnost, konsoliduje državu koliko to druge međunarodne okolnosti dozvoljavaju. Ali to će biti dugotrajan i težak status kvo kojim se svakako može upravljati, ali zahteva puno političko angažovanje, za šta ne vidim da su čelnici spremni”, izjavio je Rašiti.

KosovoLajv– Violeta Oroši Berišaj