Septembar mesec – nova mogućnost za obnovu dijaloga!?

Francuski predsednik Emanuel Makron je nakon susreta sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem izjavio da je Francuska zajedno sa Nemačkom spremna da podrži obnovu dijaloga između dve zemlje, kako bi u nekoliko narednih meseci došlo do konkretnog rešenja odnosa između Kosova i Srbije.

“Organizovaću jedan poseban sastanak sa rukovodstvom Kosova, s Vama, premijerkom Srbije i kancelarkom Merkel… Francuska je angažovana da nađe trajan sporazum…  Srbija i Kosovo su zaista evropske države i mi moramo da pomognemo da se to prevede u činjenice… “, poručio je francuski predsednik.

Makron je kazao da Evropska Unija ima odgovornost da pruži neophodnu podršku kako bi se postiglo kompromisno rešenje i uspostavila stabilnost u regionu, što, dakle, isključuje “nekonstruktivne poteze”sa obe strane, objašnjavajući da ga zabrinjavaju odluke koje su donete poslednjih nedelja, a koje su u suprotnosti sa  preuzetim obavezama.

„Odluke suprotne preuzetim obavezama, treba da budu ukinute, a onda je na dvema stranama, i samo na njima, da odluče o sadržaju sporazuma i da razmisle koje su to opcije koje mogu da dovedu do globalnog i definitivnog rešenja“, objasnio je predsednik Francuske.

Inače, srpski predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da bi sastanak koji je najavio Makron između kosovske i srpske delegacije mogao da se održi septembra meseca.

“Mislim da je potrebno vreme da se opet o nekim stvarima govori. Vi znate da mrzim da prebacujem krivicu na drugu stranu i da pričam o taksi  ili ne znam o čemu sve više. Hajde da sačekamo da velike sile urade svoje stvari, pa ćemo onda mi izaći sa onim što je naše”, izjavio je Vučić nakon drugog sastanka koji je imao sa francuskim predsednikom Makronom, dodajući da ne mogu stvari da se rešavaju tako “što niko ni od čega ne odstupa”.

S druge strane, komentarišući izjave francuskog predsednika tokom posete Beogradu, kosovski premijer Ramuš Haradinaj se zahvalio Emanuel Makronu i izneo spremnost da se obnovi dijalog sa Srbijom, uz uslov “da se diskutuje o sporazumu u sklopu postojećih granica”.

“Ono što traži Kosovo je osnovno. Tražili smo jedan okvirni sporazum za uzajamno priznanje u postojećim granicama. Ovaj okvirni sporazum treba da bude osnova onoga o čemu pregovaramo i ništa drugo”, izjavio je premijer Haradinaj, zahvaljujući se Makronu što je u Beogradu rekao da su i Kosovo i Srbija evropske države.

O važnosti obnove dijaloga između Kosova i Srbije, juče je Demokratski Institut Kosova (DIK) organizovao debatu pod nazivom “Budućnost odnosa između Kosova i Srbije iz perspektive građana Kosova”.

Jeta Krasnići iz DIK je istakla da je proces dijaloga od samog početka bio netransparentan i da je nedostajalo uključivanje građana. Ona je takođe istakla da je aktuelno dijalog suspendovan a da politički spektar Kosova nije uspeo da izgradi neophodan politički konsenzus oko zajedničkog stava u ovom procesu.

Dukađin Gorani, poslanik Socijaldemokratske partije Kosova je istakao da je zabrinjavajuće to što se pitanje Kosova i Srbije diskutuje kao problem između Albanaca i Srba.

“Umesto da se govori o zajednicama, aktuelno se govori o teritorijama. Ali, i kada se govori o teritorijama govori se samo o severnom delu zemlje. U celom procesu, nedostaju kosovski Srbi kao zajednica i posebno, oni koje nazivaju ‘Srbi sa juga’ koji su  bili i ostaju nezastupljeni u ovom procesu”, izjavio je Gorani.

Rada Trajković iz Evropskog pokreta je izjavila da je ideja o podeli Kosova najnepoželjnije rešenje i da za cilj ima produžetak vladanja kosovskog i sprskog predsednika Hašima Tačija i Aleksandra Vučića.

„Mi imamo Rezoluciju 1244. U okviru Rezolucije trebalo bi da se traži rešenje. Ja znam da sada ako Albancima kažete da Kosovo mora da ima institucionalne veze sa Beogradom da će to da izazove negodovanje i neprihvatanje, kao što znam da ako kažete Srbima da je nezavisnost Kosova rešenje, ja sigurno znam da će biti destabilizacije Srbije. U tom smislu ja ne želim da živim i da moja deca žive sa novom destabilizacijom koja bi podrazumevala destabilizovani ostatak Srbije bez Kosova. Zato mislim da je ovo pitanje teško rešivo, ukoliko želimo da ga rešimo, ali podela nije rešenje“, izjavila je Rada Trajković.

I Nenad Rašić lider Progresivne demokratske stranke, smatra da je najveći problem pregovora između Kosova i Srbije to što u njega nisu bili uključeni kosovski Srbi, posebno oni koji žive južno od reke Ibar. On je istakao da “Srbe kao mehanizam, zloupotrebljava zvanični Beograd, odnosno vladajuće strukture, zarad političkih trgovina”,  tvrdeći da je još uvek na “stolu” ne samo ideja o podeli, nego da je moguće da ona bude i ostvarena, odnosno nametnuta od kosovskog i srpskog predsednika, tvrdeći da o njihovim sastancima, odnosno dogovorima, može samo da se nagađa.

Anton Beriša, zamenik šefa kosovske diplomatije Behdžeta Pacolija je istakao da ideja o podeli Kosova nije prihvatljiva, ali i da traženje rešenja za odnose dve zemlje, bez fokusa i datuma može da traje veoma dugo, možda i nekoliko decenija.

“Naš je stav da bi dijalog sa Srbijom trebalo da se okonča obostranim priznavanjem dve države, a nakon priznavanja ulazimo u proces sporazuma po raznim tačkama, međudržavnim tačkama. Što se tiče srpskih građana, oni su građani Republike Kosovo, oni su naši građani i mi smo njihovi građani i mi bi trebalo da se staramo o njima kao većina, to je neophodno i sa ljudskog aspekta“, izneo je stav Beriša.

Najava da bi septembra meseca mogao da bude organizovan sastanak kosovske i srpske delegacije, u organizaciji francuskog predsednika Emanuel Makrona, dolazi nakon što Samit u Parizu nije održan početkom ovog meseca.

Zvanični Beograd insistira da kosovska Vlada povuče odluku o tarifi na uvoz srpske robe kako bi se vratio dijalogu, međutim, kosovski premijer Ramuš Haradinaj odbija i sugestije međunarodne zajednice da u najmanju ruku suspenduje ovu odluku na određeno vreme. On je obrazložio da ova odluka Vlade nema nikakve veze sa dijalogom i da će biti ukinuta kada Srbija bude priznala Kosovo.

KosovoLajv – Violeta Oroši Berišaj