Vizna liberalizacija za Kosovo i dalje pod znakom pitanja

I pored optimističkih izjava premijera Ramuša Haradinaja da bi Evropska unija (EU) mogla da tokom ove godine da  “zeleno svetlo” za viznu liberalizaciju za građane Kosova, civilno društvo ističe da zemlje EU nemaju jedinstveni stav, optužujući i predstavnike kosovskih institucija zbog nedovoljnog lobiranja oko ovog pitanja.

Durata Hodža, ministarka za evropske integracije je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa istakla da je pitanje liberalizacije viza u poslednjoj fazi, jer je ostalo da ovo pitanje bude razmotreno još  u Ministarskom savetu EU, pošto je usvojeno u Evropskom parlamentu.

“Vidimo i zemlje koje imaju liberalizaciju, međutim, ne stoje dobro ni sa vladavinom zakona niti kontrolom svojih granica, ono što je traženo od nas u mapi puta. Imali smo 95 kriterijuma i sve smo ispunili. Dakle, pitanje borbe protiv kriminala i korupcije je proces koji će se nastaviti. To znači da je proces koji mi treba da nastavimo. Istina je da treba da proizvedemo što veće rezultate, ali ne vidim da je ovo pitanje vezano za liberalizaciju viza”, izjavila je Hodža.

Ministarka Hodža je istakla da tri zemlje članice EU, Francuska, Holandija i Belgija oklevaju kada je reč o viznoj liberalizaciji za Kosovo, kao i Kipar i Španija koje nisu priznale kosovsku nezavisnost.

“Dakle, mi nastavljamo da obavljamo svoj posao, ali s druge strane su zemlje koje pitanje vizne liberalizacije posmatraju ne toliko kao pitanje protiv Kosova, već kao njihovo unutrašnje političko pitanje, dakle njihovu poziciju u odnosu na nove institucije, protiv migracije, protiv proširenja. Na primer, Francuska je veoma puno otvoreno lobirala u Evropskoj Uniji i novim institucijama, da proširenje ne bude deo programa nove Komisije i to svakako ne treba vezivati, ali su unutrašnje politike EU a ne toliko pitanja koje mi imamo”, kazala je Hodža za Radio Slobodna Evropa.

Durata Hodža je takođe istakla da bi bilo razočaravajuće da za dobijanje vizne liberalizacije EU traži ispunjavenje još jednog uslova, kao što je nastavak dijaloga sa Srbijom, iako je, kaže ona, bilo zahteva da se ukine odluka o taksi na uvoz srpske robe i za nastavak dijaloga. Ona smatra da ova dva pitanja ne treba vezivati.

“Ja se nadam da neće biti takvih tendencija. To smo jasno stavili do znanja, kao što sam i ja tokom mnogobrojnih susreta, i rekli smo da ne treba da plaćamo još jednom za liberalizaciju viza, tražeći nam nešto što nema veza sa viznom liberlizacijom”, zaključila je Hodža.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je nedavno izjavio da Kosovo nije daleko od odluke EU da dobije viznu liberalizaciju.

U odgovoru dnevnom listu Zeri, ured premijera Ramuša Haradinaja je istakao da Vlada i druge kosovske institucije rade svoj posao, kada je u pitanju lobiranje kod svih zemalja EU, kako bi građani Kosova dobili pravo na slobodu kretanja.

“Kosovo je ispunilo kriterijume Evropske Unije za liberalizaciju i očekuje se stavljanja na dnevni red Saveta EU. Dakle, to će se desiti ove godine”, navodi se pored ostalog u odgovoru Ureda premijera.

Finska je krajem juna meseca preuzela od Rumunije predsedavanje Ministarskim Savetom EU, međutim, od zemalja članica ovog Saveta će zavisiti da li će se pitanje vizne liberalizacije uvrstiti u dnevni red ovog evropskog tela.

Kosovski analitičar Armend Muja podseća da je Finska u više navrata podržala viznu liberalizaciju za Kosovo, ali da sada, kao predsedavajuća Ministarskim Savetom moraće da poštuje stavove zemalja članica EU.

“Evropska Komisija je ocenila da su dva puta ispunjeni kriterijumi za viznu liberalizaciju za Kosovo, kao što je to uradio Evropski parlament. Iza stavova ‘za dopunu‘ kriterija stoji snažno protivljenje Holandije, Francuske, Belgije, Danske i Španije”, izjavio je Muja.

Taulant Krueziu, član izvršnog borda Kosovskog Instituta za evropske politike (EPIK) je izjavio da je potreban unutrašnji nacionalni konsenzus u svakoj državi Evropske Unije, iznoseći stav da se ovo pitanje neće razmatrati u Ministarskom savetu dok je Francuska protiv davanja liberalizacije viza za građane Kosova.

“To je jedan odsto ukupnih glasova, ne može to da blokira Finska, nije proces koji blokira Finska. Ako bude nemačko-francuske pogodbe oko ovog posla, mislim da će ovaj proces ići. Francuska i Nemačka imaju blizu 33 odsto sveukupne populacije u Evropskoj Uniji. Holandija je vrlo glasna, stalno je bila protiv ovog procesa”, istakao je Krueziu.

Čestitajući  nemačkoj ministarski Ursuli von der Leyen na imenovanju za čelnicu Evropske Komisije, šef kosovske diplomatije Behdžet Pacoli je istakao da je to dobra vest za evropsku perspektivu Kosova.

“Nestrpljivo očekujemo da radimo sa njom za evropsku perspektivu Kosova i liberalizaciju viza za naše građane, kao važnim elementom evropske perspektive naše zemlje”, napisao je na svom Facebook profilu Behdžet Pacoli.

Inače, u Evropskom parlamentu, od ukupno 571 poslanika, Finska ima 13 članova, Velika Britanija (koja ne glasa za viznu liberalizaciju) 71, dok Litvanija 11 poslanika. Nemačka, Bugarska i Slovačka su se takođe izjasnile pozitivno kada je reč o viznoj liberalizaciji za Kosovo.

Kako je objasnila ministarka za evropske intergracije Durata Hodža, neophodno je da zemlje Evropske Unije (u Ministarskom savetu) koje zajedno imaju 65 odsto stanovništva u Evropskoj Uniji, postignu konsenzus, kako bi se pitanje vizne liberalizacije razmatralo u Savetu ministara EU, nakon čega slede birokratske procedure koje se mogu okončati za nekoliko nedelja.

KosovoLajv – Violeta Oroši Berišaj