Парастос српским страдалницима ораховачког краја: Нема истинског помирења без решавања судбине присилно отетих лица и процесуирања ратних злочинаца

Паљењем свећа и полагањем цвећа крај спомен обележја српским жртвама из ораховачког краја, у Великој Хочи је обележена 21. годишњица од масовних киднаповања, убистава и протеривања Српских цивила из Ораховца, Зочишта, Оптеруше, Ретимља и Велике Хоче које су починили припаднци терористичке „Ослободилачке војске Косова“ (ОВК).

На споменику, подно цркве Светог Јована, који су више пута оскрнавили непознати починиоци, 85 имена исписаних на каменим плочама сведоче о убијеним, киднапованим и несталим српским цивилима из ораховачког краја. У периоду од маја месеца 1998. године до краја 2000. терористичка „ОВК“ извршила је страшан злочин над српским живљем из Ораховца, Велике Хоче, Оптеруше, Ретимља и Зочишта, завивши у црно готово сваку српску кућу. Парастос крај споменика страдалницима у Великој Хочи служили су јереј Веља Стојковић из Ораховца, јеромонах Кирило Дечанац и ђакон Милан Станојевић.

Парастос у Великој Хочи, фото: О. Радић, ГрачаницаОнлајн

Родбина и пријатељи пострадалих допутовали су из расељеништва како би са мештанима Ораховца и Велике Хоче присуствовали парастосу и помолили се за душе упокојених.

„На данашњи дан је ораховачки крај задесила велика трагедија. Сви Срби који су нестали, отети ули убијени, били су обични људи, радници, пољопривредници, родитељи. Отети су на путу до куће, на њиви, радном месту, у граду или селу, на кућном прагу. Овај споменик, крај кога им одајемо пошту, живи је зид опомене на почињени злочин, јер се на њему налазе имена свих српских страдалника овог краја“, подсетио је председник Удружења киднапованих и убијених Срба из општине Ораховац, Негован Маврић, који је прочитао имена свих српских жртава исписана на хочанском спомен обележју.

Фото: О. Радић, ГрачаницаОнлајн

Минутом ћутања у спомен невино страдалима започела трибина сећања на убијене, киднаповане и нестале Србе из овог дела Метохије која је одржана после парастоса.

Председница Удружења киднапованих и убијених Срба са простора Косова и Меотохије, Наташа Шћепановић, цитирајући Завештање српског жупана Стефања Немање, на крају је додала да су се Срби несрећним поводом, због гробова и костију својих најмилијих, поново окупили на својој земљи. Шћепановића је подсетила да, на жалост, ни после 21. године, за злочине који су почињени над српским цивилима из општине Ораховац, нико није одговарао.

„Избрисане су читаве генерације, узете су све мушке главе, збрисане су са лица земље многа села и очишћени градови. Не сме се заборавити чињеница да је ова земља натопљена крвљу наших страдалника. Злочинци се морају наћи, осудити и казнити, јер нема истинског нити правог помирења на овим просторима без решавања судбине присилно отетих лица и процесуирања ратних злочина“, рекла је Шћепановићева. Она је додала да памтимо, не како бисмо зло узвраћали, већ како не бисмо жртве обесмислили.

„Памтимо и сведочимо да нам је Косово једино полазиште и искодиште и да тај осећај у нама и новим нараштајима нико неће и не сме убити. Увек ћемо изнова постављати питање где су одговорни за ове злочине и све злочине почињене над косовским Србима? На то нас обавезују наше жртве, наши преци, наше светиње, као и тишина у етнички очишћеним српским селима и  градовима широм Косова и Метохије“, подсетила је председница Удружења убијених, киднапованих и несталих Срба са КиМ Наташа Шћепановић.

Споменик у Великој Хочи, фото: О. Радић, ГрачаницаОнлајн

Председник Привременог органа за општину Ораховац, Јован Ђуричић подсетивши на страшан злочин који је починила такозвана Ослободилачка војска Косова рекао је да су се код преосталог српског становништва овог краја обистиниле црне слутње да међу киднапованима и отетима нема преживелих.

„Само Бог зна како су и колико мучени. Тек неколико година после, већина убијених је пронађена, њихови посмртни остаци су идентификовани и сахрањени…И поред тога што су угасили живот готово у свим селима у нашој општини, где су до 1999. године живели Срби, уништили су скоро све трегове постијања, уништили су нам гробља и цркве и све што подсећа на српско“, нагласо је Ђуричић и додао:

„ Ни две деценије после злочина туга и бол за пострадалима не престају. Две деценије су прошле, а до данашњег дана још ни један починилац тог злочина није одговарао, иако се знају скоро сви киднапери и егзекутори. Они се још увек слободно шетају светом. Они су слободни, а ми ћемо увек понављати да за нас није велика утеха ако неко од њих због почињеног злочина и буде осуђен, јер ће тиме и неше жртве бити испоштоване и правда донекле бити заодовољена“, рекао је Јован Ђуричић позивајући светске моћнике да јасно осуде злочин над Србима ораховачког краја који се збио у периоду од 1998. до 2000. године.

Фото: О. Радић, ГрачаницаОнлајн

Од 18 – 22. јула 1998. године, током оружаног напада припадника тзв. Ослободилачке војске Косова на Ораховац и околна српска села, киднаповано је око 100 српских цивила, а у нападима убијено седморо лица српске националности. Протерано је сво српско становништво из села Ретимље, Оптеруша и Зочиште и одведено у затворе и логоре под контролом тзв. ОВК. Само из породице Костић из села Ретимље, киднаповано је 14-оро чланова, међу којима и најмлађи Костић Небојша, који је имао само 17 година. Група од 35 цивила, махом жена, деце и старијих, ослобођена је 22. јула 1998. године, посредством Међународног црвеног крста, док се осталима губи сваки траг. Године 2005., у јами Волујак у општини Клина  и масовној гробници код Малишева, пронађени су посмртни остаци 36-оро Срба, док је судбина преосталих још увек нерасветљена.

И. Миљковић – О. Радић