Увоз из Србије заменили производи из других земаља и домаћа производња

Према Агенцији за статистике Косова, маја месеца, Србија је на Косово извезла робу у укупној вредности од 519 хиљада евра, за разлику од истог периода прошле године када је вредност извезене робе износила  39 милиона евра.

Портпарол Царина Косова Адриатик Ставиљеци је за Радио Слободна Европа изјавио да је од новембра прошле године забележен драстичан пад увоза робе из Србије, али  да је примећено да су опали и случајеви шверца робе.  Он је истакао да дневно у просеку има 10  “пошиљки”, од којих један део чини хуманитарна помоћ, али да има и комерцијалних пошиљки, као што су прехрамбени производи или основне сировине, које подлежу тарифи од 100 одсто.

“Укупна вредност увоза из Србије је достигла 4 милиона евра”, изјавио је Ставиљеци за Радио Слободна Европа.

Косовска Влада је донела одлуку о тарифи од 100 одсто на увоз српске робе 21. новембра прошле године, као одговор на лобирање Србије против учлањења Косова у међународне организације и повлачења признања Косова, а ова је одлука за последицу имала и прекид дијалога између Косова и Србије у Бриселу, пошто званични Београд тражи укидање ове одлуке како би се дијалог о решавању косовско српских односа обновио. Косовски премијер, Рамуш Харадинај, међутим, поручује да ће такса бити повучена када Србија буде признала Косово.

У међувремену је урађено неколико истраживања у вези ефекта ове одлуке, посебно када је реч о привреди, односно колико је ова одлука утицала на повећање домаће производње.

Берат Рукићи, председник Привредне коморе Косова је изјавио да ступањем на снагу ове одлуке, на тржишту Косова није примећен недостатак производа, пошто су косовски привредници веома брзо пронашли алтернативу за замену производа из Србије, увозом из земаља региона и Европске Уније.

“Ми разматрамо два главна ефекта, први се тиче преоријентације трговине. За све оне производе, којима се тржиште Косова снабдевало из Србије и Босне, данас име замене из других земаља. И друго, оно што се примећује је веће присуство домаћих производа за широку употребу. Што се тиче цена, нормално, за неке производе је било не тако велико повећање цена, посебно због трошкова транспорта, и то је утицало на цене”, изјавио је Рукићи за Радио Слободна Европа.

Према подацима Агенције за статистике Косова, од новембра прошле године знатно је повећан увоз из Немачке, Грчке и Италије, а када је реч о земљама региона, највећи увоз је забележен из Албаније, а затим из Северне Македоније.

Бедри Хамза, министар финансија у косовској Влади, је у интервјуу за Љајми.нет изјавио да увођење таксе на увоз српске робе није утицао на буџет Косова.

“Ако погледамо податке Царине, види се да количина робе која се увозила из Србије сада се увози из других земаља, што значи да у погледу буџета није било никаквог утицаја. Затим смо предузели мере фискалне политике за ослобађање од царинског пореза, акциза и ПДВ (порез на додатну вредност) за наше произвођаче и то је дало могућност за повећање производње и да буде активнија на тржишту Косова и шире. Тако да није било никаквог утицаја на привреду Косова, изузимајући неке репроматеријале који су требали да се увезу из удаљенијих дестинација за разлику од раније”, изјавио је Хамза.

С друге стране Институт ГАП је маја месеца представио Извештај “Такса 100 одсто, да ли помаже или штети привреди Косова?”. У њему се наводи да је за пет месеци од увођења одлуке о тарифи, увоз српске робе опао за 88 одсто, односно 160 милиона евра, а из Босне и Херцеговине за 83 одсто, односно 24 милиона евра.

С друге стране, према Институту ГАП, драстично смањен увоз из ових земаља није се одразио убрзаним растом прерађивачке индустрије на Косову, и када је реч о обиму производње или стварању нових радних места, што значи да домаћи произвођачи нису успели да искористе могућност увођења таксе, како се то у почетку мислило.  Такође се истиче да је ова одлука утицала на повећање цена неких производа.

“Међу разлозима који су могли утицати на повећање цена прехрамбених производа су: смањење конкуренције одређених производа, повећање трошкова репроматеријала за домаће бизнисе и повећање трошкова транспорта и цена увозних производа. Имајући у виду задржавање ове таксе у дужем року, може имати ефеката на повећање сиромаштва”, наводи се у Извештају Института ГАП.

С друге стране Демократски Институт Косова (Институти Демократик и Косовëс (ИДК) је пре неког времена анализирао политичке последице одлуке о увођењу таксе на увоз српске робе.

Јета Краснићи из овог Института је истакла да су анализирани позитивни и негативни ефекти одлуке о увозној тарифи на српску робу у пет аспеката: дијалог са Србијом, односи са међунардним партнерима, унутрашња политика Косова и политички и грађански аспект.

У овом контексту она је истакла да би се суспендовањем одлуке о такси наставио дијалог са Србијом који би сам по себи био позитиван, пошто би се појачала преговарачка позиција Косова и због тога што Косово сада има један условљавајући инструмент којим може да намеће одређене теме у дијалогу.

“Ако говоримо о негативним ефектима, независно од наставка дијалога, остаје недостатак унутрашње сагласности на Косову према дијалогу са Србијом, док Србија не прекида своју кампању или своју агресивну политику према Косову. Опасност која постоји је да Србија и међународни фактор могу да успоставе нове услове, дакле највећа опасност је да Косово постигне компромисни споразум који неће бити у интересу Косова”, изјавила је Краснићи.

И Еуген Цаколи из Демократског Института Косова је поред осталог истакао да је последица ове одлуке наставак погоршања односа са међународним партнерима, који Косово, односно одлуку и увозној тарифи, виде као главну препреку за наставак дијалога.

“Главни негативни ефекат у аспекту унутрашње политике на Косову је поларизација између институције председника, Владе, коалиционих партнера и других политичких субјеката, као и сужавање спољне политике Косова само у вези питања дијалога и таксе на производе из Србије и Босне и Херцеговине”, истакао је Цаколи.

Прошлог месеца Полиција Косова је ухапсила преко 20 својих припадника, Срба и Албанаца, углавном запослених на царини Косова, које сумњичи за уплетеност у шверц робе из Србије.

Након тога је уследила такозвана “хуманитарна криза” на северу Косова, настањеног углавном српским становништвом, која је трајала два дана, пошто су се српски привредници из овог дела Косова договорили да буду затворене све продавнице. Ова одлука је критикована од стране самих грађана. Занимљиво је да представници међународне заједнице нису јавно реаговали на овај сценарио, који је медијима “разоткрио ” косовски премијер Харадинај, а који је за циљ имао повећање притиска међународне заједнице на косовску Владу да суспендује одлуку о тарифи.

КосовоЛајв – Виолета Ороши Беришај