Кроз Лапље Село и Преоце потребна гас маска, Грачанку поново чисте, али узрок загађења остаје

Адвокат Том Гаши, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Корито реке Грачанке, којим је некада текла бистра вода и у којој су мештани ловили рибе, сада је место потенцијалне заразе, одакле се шири несносан смрад. Шетња поред реке је незамислива без маске. Мештани нису сигурни да ли се ради о испуштању канализације из правца Ајвалије, испуштању отпадних вода из једне мини фабрике из Ајвалије, хемијском отпаду или несавесности самих становника Лапљег Села. Сумњају да додатне проблеме прави и јаловина из рудника “Кишница”. Надлежне локалне и централне инспекције нису испуниле обећања која дају још од 2013. године, када је проблем и уочен. Последњи пут је садашња општинска власт у Грачаници, обећала решење проблема октобра 2018. године, а јуче (20.јула), корито реке је по ко зна који пут поново чишћено.

Ако вас пут нанесе кроз Лапље Село или Преоце, а не затворите прозоре својих аутомобила, осетићете несносан смрад. Како је самим мештанима који живе поред реке, поред које су некада уживали, можете само да замислите.


Грачанка је река која протиче кроз насеље Грачаницу, кроз Лапље Село, Преоце и Горње Добрево и улива се у Ситницу на излазу из Доњег Добрева. Извире испод саме бране Грачаничког језера и тече поред јаловишта рудника Кишница. Док није било језера, Грачанка је била богата водом, а настајала је од речица и потока испод села Лабљана и села Мрамора.

Директор инспекцијске службе Општине Грачаница, Милош Аритоновић је прошле године, у октобру, рекао да је одмах по пријави проблема, вода из реке послата на анализу у Хидролошки завод у Приштини:

Корито реке Грачанке, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

“Како сам добио информацију од људи из Министарства за заштиту животне средине, а што се тиче анализа воде, то су отпадне воде домаћинства, односно канализација. Анализе нису показале никакве хемијске остатке у реци”, рекао је пре скоро десет месеци Аритоновић.

Председник локалног савета Лапљег Села Славиша Тодић, такође октобра прошле године, обишао је са групом суграђана канализациони ток од Ајвалије до Лапљег Села и тада је за наш портал рекао:

“Сумњамо на фекалне воде које се пуштају из Ајвалије, јер постоје два отвора где се види нека пенушава вода. Не могу да сумњам у анализе, али сви смо делом сумњичави због тих резултата, јер само ово што можете да осетите и видите овде, не показује да је то нека добра вода”, казао је тада Тодић.

Мештани би поверовали инспектору и у резултате анализа да нису приметили, како кажу чудну боју воде и чудан мирис, односно смрад који их, осим непријатног осећаја, плаши да у реци можда има тешких метала и хемијског отпада.

“Чистио сам део реке испред свог дворишта и мајица у којој сам био, скоро је изгорела на местима где је допрла кап воде из реке. То је алармантно”, каже један мештанин, уз тврдњу да отпадне воде долазе из Ајвалије.

“Не могу ја да кажем нешто што не знам… Не знам ко је загађује, али ова је река некада била много лепа. То је била река где смо се купали, ту је моја мајка прала веш, а сада погледајте…То је запуштено, то је катастрофа. Ја сам чуо на радију да је била нека инспекција, труде се да нешто ураде, али слаба вајда”, додаје са сетом и љутњом мештанин Лапљег Села Стојан Живић.

Перић Радивоје каже да је забринут за здравље деце: “Увече када овде приђеш, смрад је да не можеш да издржиш. Има овде и Албанци и Срби, бунимо се, али шта вреди. Да вам ја кажем да тамо у Ајвалији ради нека фабрика и газда ноћу испушта ту воду. Да ли тај прави неке детерџенте или нешто друго, ја не знам, али ово није добро.”

Зоран Трајковић има кућу и ресторан баш поред реке и тврди да неко намерно или ненамерно “трује” мештане који живе поред Грачанке.

“Ово је тровање. Ми смо носили воду, и у Митровицу и у Приштину. У Приштини кажу да је вода исправна, а у Митровици кажу да има у њој и жива и разни отрови. Ово је катастрофална ситуација, деца не могу да се играју у дворишту. Некада је у реци било и риба и жаба, сада нема ништа. Све је затровано. Воду из бунара не користимо ни за техничку воду”, љутито прича Трајковић и каже да ће мештани да буду принуђени да блокирају пут у знак протеста. Трајковић је сигуран да се отпадне воде испуштају на изласку из Ајвалије, а на улазу у Грачаницу.

“То сигурно ради неки човек који је недодирљив. Општина Грачаница има и полицију и судство и инспекцију и ја стварно не знам докле ћемо да трпимо ову тортуру”, пита Трајковић у име својих комшија.


Градоначелник Грачанице Срђан Поповић је у октобру 2018. године обавестио мештане да су у току интензивни разговори са градоначелником Приштине, Шпендом Ахметијем и да је формирана радна група две општине, која ће радити на изради заједничког пројекта за изградњу канализације за општине Приштина и Грачаница, које се граниче и које су повезане, када су у питању комунални проблеми. Тада је река очишћена, али је од 2013. године, чишћена сваке године, што од стране општинских власти, што од стране међународних организација.

У разговору са инспекторком за заштиту животне средине, Александром Бланушом, сазнајемо да је општинска и инспекција Министарства за заштиту животне средине у Влади Косова била на терену 3. 7. 2019. године.

Корито реке Грачанке, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

“Током контроле, поред нас из општинског одељења инспекције и инспектора надлежних министарстава, присуствовали су и службеници полиције. Контролу реке смо урадили на пет локација и у тренутку контроле није било непријатних мириса, а боја је била нормална, само су се око севара у Лапљем Селу назирали трагови беле боје. Контролом је утврђено да евентуални загадјивач долази са територије Ајвалије, која припада Општини Пристина”, каже Блануша.


Наш портал је имао увид у извештај о реци Грачанки, сачињен од заједничке локалне и централне инспекције. У извештају је, између осталог наведено, да се „неколико десетина метара од моста у близини обданишта „Ђурђевак“ у Грачаници налази фекални колектор који прикупља сву канализацију из насељеног места Грачаница и који се улива у реку Грачанку. Уливањем воде из те канализационе цеви у реку, не долази ни до какве промене боје воде у самој реци, као ни до ширења неког непријатног мириса“.


Општинска инспекторка тврди да су већ 5. јула, надлежни у Општини Грачаница послали молбу за асистенцију инспекцији из Општине Приштина, јер инспекција из Грачанице не сме да ради контролу на територији друге општине.

“Приштинска инспекција има увид у рад свих бизниса на својој територији, тако да може лако да претпостави који бизнис, с обзиром на делатност којом се бави, може бити потенцијални загађивач. Пошто од њих нисмо добили било какав одговор, поново смо се обратили Министарству за животну средину и просторно планирање. У том допису смо указали на недостатак сарадње са суседном општином и затражили од њих (од надлежног министарства), већу ангажованост”, истакла је Александра Блануша, уз обећање да Општина Грачаница наставља да ради на решавању овог проблема и да ће јавност бити обавештена о свим даљим активностима.

Закључак општинске инспекције је да је Грачанка загађена санитарним водама из канализације, а још једно чишћење реке, обављено је 20. јула. Очигледно да проблем није решен, јер се непријатан мисрис и даље шири кроз Лапље Село и Преоце..

Ми нисмо успели да добијемо резултате анализа Хидролошког завода, нити из Приштине, нити из Митровице, мештани чекају, а стрпљење је при крају.


Осим загађења из Ајвалије, мештани Општине Грачаница угрожени и јаловином

Још 2015. године,“3Е институт“, који се бави екологијом,а на чијем је челу био бивши министар пољопривреде Ненад Рикало, упозорава да је на територији општине Грачаница дошло до великог еколошког акцидента (несрећа), пошто је вода, која се излила из корита реке Грачанке, покупила муљ и јаловину из рудника „Кишница“, па су тешки метали доспели у земљиште и подземне воде. У Институту су тада тврдили да би требало потпуно забранити коришћење бунарских вода, јер су директно угрожена домаћинства, окућнице, баште, њиве и остало пољопривредно земљиште. У упозорењу Института је тада наведено да јаловина из рудника „Кишница“ коју је услед изливања покупила река Грачанка, садржи врло висок проценат арсеника, доказано канцерогене супстанце која је озбиљна претња по здравље људи.

Тадашње општинске власти, као и Министарство за заштиту животне средине у Влади Косова су то негирале и издале супротно саопштење, да у води нема тешких метала.

Сада се, осим муља и јаловине, у Грачанку уливају и отпадне воде из Ајвалије, за коју се такође сумња да садржи хемијске супстанце, опасне по живот и здравље људи.

У разговору са представницима цивилног сектора, пре више од две године, тадашњи директор општинског одељење за урбанизам Дејан Јовановић, упозорио је и на велику опасност од јаловине из рудника „Кишница“.

“Површина рудничког отпада или јаловине се налази у непосредној близини Грачанице на око 35 хектара и у власништву је рудника Трепча. Оно што је најбитније, јесте да општина нема никаквих ингеренција над том јаловином која ствара велике проблеме и велико загађење не само општини, већ је ово и регионални проблем, јер се њом загађује воау, ваздух а и земљиште. Општина је од самог формирања покушавала у више наврата и вршила притисак на централне власти да се овај проблем реши, али једноставно нисмо наишли ни на какав одговор. Још 2000. године, организација Сида је кренула у покривање јаловине и она је урадила да се ободи јаловине делимично санирају. Када је та јаловина сува и буде ветар, она се дигне и жута прашима се пренесе на неколико километара даљине”, рекао је тада Јовановић.


Анђелка Ћуп