У Гораждевцу велики број младих никада није имао контакт са припадницима друге етничке заједнице

Међуетнички односи на Косову, благо речено, специфични су, а посебно се то огледа на примеру младих. У развијеним земљама познавање културе, обичаја и језика суграђана који припадају другој етничкој групи сматра се врлином. Међутим, на Косову је ситуација другачија.

Велики број младих људи из било које етничке групе никада није имао контакт са припадницима друге етничке групе. Код младих је људи још увек заступљен „идентификациони модел“, заснован на етничкој припадности или верском идентитету. То се посебно односи на Србе и Албанце, „ зато што не постоји контакт током одрастања“, сматра Ветон Мујај из НВО Сyри и Визионит.

„На неки начин, они за дружење нису много заинтересовани, нека раде једни шта хоће, ови други шта хоће, али заједничких се не ради много. Мишљења су да је то тешко реализовати, зато што млади не иду у исту школу, нису заједно у граду и онда се формира раздвојеност. Мислим да на том пољу има доста да се ради, поготово у односима Срба и Албанаца, док су Бошњаци, Роми и Египћани више интегрисани, зато што Египћани и Роми причају албански језик и иду заједно у школу. Такође и Бошњаци и на неки начин имају више могућности да се друже, док са младим Србима има више потешкоћа“, каже извршни директор НВО Сyри и Визионит Ветон Мујај.

Слободан Петровић из Гораждевца, близу 20 година ради као службеник у општини Пећ и добро познаје међуетничке односе Срба и Албанаца.

„Позитиван разговори у Бриселу или било где, доприносе нашим бољим односима. Било какви проблеми који се догоде у тим разговорима, одмах се одразе на нас и на локално становништво, посебно на нас који живимо у енклавама и који живимо оваквим начином живота. Ми живимо потпуно другачијим начином живота од Срба са севера“, сматра Петровић.

Млади не показују жељу и иницијативу да прихвате и интегришу у своје друшво оне који припадају другој етничкој верској или националној групу.

Када су новинари у питању постоји неки вид основне сарадње и помоћи међу колегама али се и они баве дешавањем у својој заједници, сматра Јелена Марковић, новинарка из Северне Митровице.

„Новинари из српске и албанске заједнице се мање-више баве областима у својим заједницама, тако да немају неку велику потребу, да кажем, за сарадњом, осим можда неке размене контаката и по некад неке размене информација и података које просто нису географски у том делу. Што се тише севера конкретно, генерално имамо добру сарадњу са колегама Албанцима и они са нама када је у питању, опет да кажем та нека генерална размена информација.“, каже Јелена Марковић.

Да је међуетничка сарадња могућа, показује пример протеста против одлагања хемијског отпада у Гораждевцу, против којег протестују Срби и Албанци заједно. Представник Гораждевца Милош Димитријевић, каже да се циљ обе заједнице имају заједнички циљ.

„До сада смо били заједно и ми и Албанци због ових опасних материја, јер смо били као грађани у праву, када смо то рекли, а то су доказали и представници Европске Уније са којима смо имали разговоре, да су те хемикалије веома опасне“, каже Димитријевић.

Савремена друштва, а посебно млада популација, све се чешће суочавају са феноменом социјалне искључености настале услед верских, етничких и националних разлика, као и са манама и предностима растуће глобализације.

 Милић Петровић –  Радио Гораждевац