U Goraždevcu veliki broj mladih nikada nije imao kontakt sa pripadnicima druge etničke zajednice

Međuetnički odnosi na Kosovu, blago rečeno, specifični su, a posebno se to ogleda na primeru mladih. U razvijenim zemljama poznavanje kulture, običaja i jezika sugrađana koji pripadaju drugoj etničkoj grupi smatra se vrlinom. Međutim, na Kosovu je situacija drugačija.

Međuetnički odnosi na Kosovu, blago rečeno, specifični su, a posebno se to ogleda na primeru mladih. U razvijenim zemljama poznavanje kulture, običaja i jezika sugrađana koji pripadaju drugoj etničkoj grupi smatra se vrlinom. Međutim, na Kosovu je situacija drugačija.

Veliki broj mladih ljudi iz bilo koje etničke grupe nikada nije imao kontakt sa pripadnicima druge etničke grupe. Kod mladih je ljudi još uvek zastupljen „identifikacioni model“, zasnovan na etničkoj pripadnosti ili verskom identitetu. To se posebno odnosi na Srbe i Albance, „ zato što ne postoji kontakt tokom odrastanja“, smatra Veton Mujaj iz NVO Syri i Vizionit.

„Na neki način, oni za druženje nisu mnogo zainteresovani, neka rade jedni šta hoće, ovi drugi šta hoće, ali zajedničkih se ne radi mnogo. Mišljenja su da je to teško realizovati, zato što mladi ne idu u istu školu, nisu zajedno u gradu i onda se formira razdvojenost. Mislim da na tom polju ima dosta da se radi, pogotovo u odnosima Srba i Albanaca, dok su Bošnjaci, Romi i Egipćani više integrisani, zato što Egipćani i Romi pričaju albanski jezik i idu zajedno u školu. Takođe i Bošnjaci i na neki način imaju više mogućnosti da se druže, dok sa mladim Srbima ima više poteškoća“, kaže izvršni direktor NVO Syri i Vizionit Veton Mujaj.

Slobodan Petrović iz Goraždevca, blizu 20 godina radi kao službenik u opštini Peć i dobro poznaje međuetničke odnose Srba i Albanaca.

„Pozitivan razgovori u Briselu ili bilo gde, doprinose našim boljim odnosima. Bilo kakvi problemi koji se dogode u tim razgovorima, odmah se odraze na nas i na lokalno stanovništvo, posebno na nas koji živimo u enklavama i koji živimo ovakvim načinom života. Mi živimo potpuno drugačijim načinom života od Srba sa severa“, smatra Petrović.

Mladi ne pokazuju želju i inicijativu da prihvate i integrišu u svoje drušvo one koji pripadaju drugoj etničkoj verskoj ili nacionalnoj grupu.

Kada su novinari u pitanju postoji neki vid osnovne saradnje i pomoći među kolegama ali se i oni bave dešavanjem u svojoj zajednici, smatra Jelena Marković, novinarka iz Severne Mitrovice.

„Novinari iz srpske i albanske zajednice se manje-više bave oblastima u svojim zajednicama, tako da nemaju neku veliku potrebu, da kažem, za saradnjom, osim možda neke razmene kontakata i po nekad neke razmene informacija i podataka koje prosto nisu geografski u tom delu. Što se tiše severa konkretno, generalno imamo dobru saradnju sa kolegama Albancima i oni sa nama kada je u pitanju, opet da kažem ta neka generalna razmena informacija.“, kaže Jelena Marković.

Da je međuetnička saradnja moguća, pokazuje primer protesta protiv odlaganja hemijskog otpada u Goraždevcu, protiv kojeg protestuju Srbi i Albanci zajedno. Predstavnik Goraždevca Miloš Dimitrijević, kaže da se cilj obe zajednice imaju zajednički cilj.

„Do sada smo bili zajedno i mi i Albanci zbog ovih opasnih materija, jer smo bili kao građani u pravu, kada smo to rekli, a to su dokazali i predstavnici Evropske Unije sa kojima smo imali razgovore, da su te hemikalije veoma opasne“, kaže Dimitrijević.

Savremena društva, a posebno mlada populacija, sve se češće suočavaju sa fenomenom socijalne isključenosti nastale usled verskih, etničkih i nacionalnih razlika, kao i sa manama i prednostima rastuće globalizacije.

 Milić Petrović –  Radio Goraždevac