Грађевински отпад у општини Драгаш – лоша порука за туристе

Недостатак депонија за одлагање грађевинског отпада јесте велики проблем са којим се суочавају мештани општине Драгаш, а политички представници ове општине још увек нису успели да пронађу право решење.

На периферији готово свих села или тик уз регионални пут, па чак и на асфалту,  могу се видети мање или веће количине грађевинског отпада: од Драгаша према Враништу поред самог моста, као и на деоници ка Мликама, затим код места  Влашка, надомак села Враниште, али и код тунела на улазу у село Рестелица.

Пре извесног времена Мурсељ Хаљиљи,  директор за хитне случајеве у општини Драгаш, покушао је да у сваком селу ове општине одреди привремене депоније за одлагање грађевинског отпада. Међутим, на терену још нема резултата.

„Заједно са Директоријатом за катастар и урабанизам организовали смо јавни скуп са представницима села у просторијама општине Драгаш, марта прошле године,  на тему  „Одређивање локација за грађевински отпад и шут“. На скупу су били присутни и остали представници општине.  Морам да напоменем да и поред тога што су позвани представници свих села, на скупу  нису били присутни баш представници оних села који имају тренутно највећи проблем око нелегалних депонија чврстог отпада (Млике, Враниште).

Што се тиче самог скупа, морам да кажем и да се захвалим представницима села који су били присутни, пре свега на њиховој сарадњи, жељи, предлозима као и спремности да се овај проблем реши. Сугерисано је представницима села да у својим селима одрже састанке на којима би расправљали о локацијама које би биле погодне за депоније чврског отпада, по могућности и договору  више села (два или три) за једну локацију, а ако то није могуће онда за свако село појединачно.  Појашњено је да могуће локације буду на пример јаме из којих се експлоатише камен, песак, итд., понори створени природно, места деградирана од клизишта, потоци или канали деградирани од ерозије, падавина итд. Свако од представника села је добио скицу у боји подручја села ради боље прегледности. Такође и представницима села који нису били присутни на Јавном скупу послате  су такве скице“, изјавио је за Радио Гора Хаљиљи.

Мјештани околних села и читаве регије се жале на бахато понашање грађевинских фирми које врше ископ за изградњу кућа, руше старе куће и сав грађевински отпад избацују тамо где је њима најближе и најисплативије .

„У више наврата сам реаговала у скупштини, чак сам се жалила и на инспекцију, али сам заузврат добила љутњу, јер су поједини инспектори узели к срцу и мој став посматрали са личне позиције. Рекла сам, али и сада кажем, да је све у рукама инспекције. Да се само мало ангажују и тих неколико грађевинских фирми санкционишу, врло брзо би се стабилизовало стање и нико се више не би усудио да ствара брда смећа. Можете ли веровати да је у Рапчи нестала цела једна ливада од неколико десетина ари, само зато што се налазила испод пута и само зато што службе нису биле спремне да спрече одлагање грађевинског отпада изнад те ливаде, која је у међувремену затрпана шутом. Чак сам у једном моменту скупљала потписе делегата скупштине за ванредну седницу, управо како би се разговарало на ову тему. У међувремену, проблем са смећем  је  стављен на дневни ред редовног заседања као засебна тачка, па сам одустала од ванредног“, каже члан општинске Скупштине Зинаида Елмази.

Грађани су очито немоћни да без помоћи општинских институција реше проблем грађевинсог отпада, а изгледа да је ово прво што запазе и грађани актулено запослени у иностранству, а који летње одморе проводе са својим породицама. Један од њих је и Елдин.М. који годинама ради у Швајцарској, а допутовао је недавно у своје родно село Милке.

„Лепо је чути да људи у Гори праве куће и доводе своје породице у Гору. Али је јако тужно видети избачени шут на сеоским путевима и у природи поред реке и путева, где смо некада излазили у шетњу. Конкретно на путу за село Млике одмах након „Имеровог моста“. Да ли је могуће да је некоме то нормално и да постоје људи који поседују толику немарност према природи и очувању  природе, било да се ради о индивидуама или о грађевинским предузећима. Мислим да као људи и верници падамо на испиту зрелости, одговорности и осећајности. Поред свега тога чуди и незаинтересованост општинских органа да то реше на адекватан начин, односно да кажњавају непрописно одлагање шута. Апелујемо да надлежни органи раде свој посао и изађу у сусрет грађанима општине Драгаш, који све своје дажбине редовно плаћају“, изјавио је Елдин.

Хаљиљи се слаже да је стање веома лоше и да се проблем треба што пре решити.

„Због тога је наш Директоријат предузео хитне активности. Прво смо  лоцирали све тачке илегалних депонија, након тога председник општине Шабан Шабани је предложио, а скупштина усвојила предлог да се обезбеде средства (из буџетске линије за робе и услуге свих општинских директоријата) на име уклањања илегалних депонија. Реализација ових средстава треба  бити завршена током ове године“, тврди директор Халили, додајући И да за реализацију овог пројекта постоји и потписани споразум између општине и Министарства за локалну самоуправу.

„Председник општине Шабан Шабани  је јуна ове године потписао Споразум о разумевању са   Министарком за администрацију и локалну самоуправу Адријаном Хоџић који предвиђа, поред осталог , да се део средстава искористи за санирање илегалниг депонија. У том циљу, одредили смо неколико локација у горском и опољском делу општине Драгаш које су приоритетне за санирање,  на путу „Млички мост“ – село Млике, као и  „ Влашка“.

„Због стања у којем се налази наша општина, када је реч о одвозу смећа уопште, али посебно грађевинског отпада, ја сам се укључила у КДИ и током шестомесечних активности, путем семинара и обоиласцима предузећа за одвоз смећа, додатно сам се информативно опремила да напокон могу извршити  притисак на представнике извршне власти, како би се напокон нешто померило са мртве тачке. За сада једино што је урађено, то је донација од стране КДИ-а у сарадњи са општином, у висини од 50.000 € на име уклањања илегалних депонија. Страшан је немар по питању смећа и грађевинског отпада. У многим селима постоји систем одвожења смећа, а ни једног момента нико није помислио да најпре треба отклонити црне тачке-илегалне депоније. Која је стимулација становништву да се укључи у систем одвоза смећа, ако на све стране постоје дивље депоније и ништа се не мења. Ма колико се ја као члан скупштине трудила, али и моје колеге, уколико Извршни органи не предузму конкретне кораке, стање се неће још дуго променити на боље“, каже одборница Зинаида Елмази.

И поред великих критика мештана села општине Драгаш, па и представника општинских власти, планови за решавање проблема одлагања грађевинског отпада за сада су остали само  на папиру.

Гледајући из угла развоја туризма у овој општини, управо због нерешавања овог проблема, не може се говорити о некој перспективи.  Очи парају немар и небрига, односно приметна запуштеност. Видљиве су дивље депоније смећа и депоније тврдог отпада. Да ли је то порука која се, изгледом  ових села у срцу Шарпланине , која се налазе и до 1.600 м надморске висине шаље потенцијалним туристима!?

Нухија ТаировциРадио Гора