Родни стереотипи и избор образовања на Косову: Охрабрити девојке у избору будућег занимања и понудити добре програме њиховог стипендирања

Колико родни стереотипи утичу на избор образовања на Косову, представљено је у истоименом истраживању које је спровео Центар за друштвене науке и одрживи развој.  Извештај је публикован у оквиру пројекта Повећања запошљавања младих на Косову који спроводе Хелветас и МДA, а у Грачаници је презентован захваљујући сарадњи са Младом активном Грачаницом. 

Истраживање „Родни стереотипи и избор образовања“ које је у оквиру пројекта „Запошљавање на Косову“ подржано од стране Швајцарске агенције за сарадњу и развој, садржи препоруке у циљу отклањања бројних предрасуда у избору образовног профила, али и запошљавања девојака и младића.

Представљајући истраживање, Венера Демукај је нагласила да је изазов чинилаца који узрокују разлике међу половима приликом избора образовања, али и разлике у платама међу женама и мушкарцима приликом запошљавања, био предуслов за почетак овог истраживачког задатка.

Венера Демукај представља истраживање

„Статистика у Европи показује да су жене заступљене у пословима који имају везе са образовањем, чак 82 %, али и здравственом заштитом 76%,  док су мушкарци доминантнији у пословима који се односе на архитектуру, инжењерство, ИТ сектор и у осталим сродним делатностима.

Узроци за овакву поделу занимања међу половима су, како је навела Демукај, социолошке и психолошке природе, јер се још у најранијем периоду образовања праве поделе међу мушком и женском децом.

Фото: И. Миљковић, ГрачаницаОнлајн

„Овакве поделе остављају последице које се касније у животу манифестују код девојчица или дечака“, каже Венера Демукај, позивајући се на резултате истраживања.

На истраживању, које је обухватило 1.050 испитаника трећег и четвртог разреда средње школе, као и прве године факултета, а које је спроведено у 28 косовских општина, у укупно 99 средњих школа, поред Венере Демукај, радиле су Едона Маљоку и Анила Бећа испред Центра за друштевене науке и одрживи развој на Косову.

Фото: И. Миљковић, ГрачаницаОнлајн

Такође је истакнута и улога родитеља и наставника приликом избора будућег образовног профила код средњошколског или високог образовања. Тако се традиционално већи проценат девојчица одлучује за занимања медицинске сестре, наставнице, благајнице, док су архитекте, инжењери, доктори и ИТ стручњаци, професије које се везују за дечаке.

Истраживање је такође показало да у вишим разредима средње школе код дечака пада просек оцена док је код девојчица на истом нивоу или чак и бољи. Велики број девојчица у вишим разредима има боље оцене из математике и језика и књижевности, али су оне нажалост, под већим стресом од дечака и имају више проблема са самопоуздањем.

Када су омиљени предемети у питању, девојчице више преферирају језике и психологију, док су момцима омиљени предмети географија и информатика.

Венера Демукај је нагаласила да је  улога родитеља при избору занимања или одабира школе најважнија. Она истиче да су  девојке  отвореније у приступу и  тражењу мишљења од родитеља приликом избора образовања, за разлику од мушкараца.

У циљу квалитетнијег и поузданијег избора будућег образовања, па и занимања, препоруке су да треба промовисати и подстицати равноправност међу половима, најпре на нивоу породице, а потом и заједница. Неопходно је промовисати педагошке аспекте према којима су школски материјали, уџбеници и активности у учионици осмишљени и приказани родно неутралним терминима. Важно је, истиче се у закључцима и препорукама истраживања, развијати водич за родитеље за планирање каријере као и оснаживати комуникацију између деце, родитеља, васпитача, учитеља и школске администрације. Неопходно је и понудити програме стипендирања девојака који ће се односити на све етничке заједнице на Косову, али и обезбедити програме менторства успешним женама на свим пољима, речено је на крају трибине која је одржана у просторијама Младе активне Грачанице.

Иван Миљковић