Rodni stereotipi i izbor obrazovanja na Kosovu: Ohrabriti devojke u izboru budućeg zanimanja i ponuditi dobre programe njihovog stipendiranja

Koliko rodni stereotipi utiču na izbor obrazovanja na Kosovu, predstavljeno je u istoimenom istraživanju koje je sproveo Centar za društvene nauke i održivi razvoj.  Izveštaj je publikovan u okviru projekta Povećanja zapošljavanja mladih na Kosovu koji sprovode Helvetas i MDA, a u Gračanici je prezentovan zahvaljujući saradnji sa Mladom aktivnom Gračanicom. 

Istraživanje „Rodni stereotipi i izbor obrazovanja“ koje je u okviru projekta „Zapošljavanje na Kosovu“ podržano od strane Švajcarske agencije za saradnju i razvoj, sadrži preporuke u cilju otklanjanja brojnih predrasuda u izboru obrazovnog profila, ali i zapošljavanja devojaka i mladića.

Predstavljajući istraživanje, Venera Demukaj je naglasila da je izazov činilaca koji uzrokuju razlike među polovima prilikom izbora obrazovanja, ali i razlike u platama među ženama i muškarcima prilikom zapošljavanja, bio preduslov za početak ovog istraživačkog zadatka.

Venera Demukaj predstavlja istraživanje

„Statistika u Evropi pokazuje da su žene zastupljene u poslovima koji imaju veze sa obrazovanjem, čak 82 %, ali i zdravstvenom zaštitom 76%,  dok su muškarci dominantniji u poslovima koji se odnose na arhitekturu, inženjerstvo, IT sektor i u ostalim srodnim delatnostima.

Uzroci za ovakvu podelu zanimanja među polovima su, kako je navela Demukaj, sociološke i psihološke prirode, jer se još u najranijem periodu obrazovanja prave podele među muškom i ženskom decom.

Foto: I. Miljković, GračanicaOnlajn

„Ovakve podele ostavljaju posledice koje se kasnije u životu manifestuju kod devojčica ili dečaka“, kaže Venera Demukaj, pozivajući se na rezultate istraživanja.

Na istraživanju, koje je obuhvatilo 1.050 ispitanika trećeg i četvrtog razreda srednje škole, kao i prve godine fakulteta, a koje je sprovedeno u 28 kosovskih opština, u ukupno 99 srednjih škola, pored Venere Demukaj, radile su Edona Maljoku i Anila Beća ispred Centra za društevene nauke i održivi razvoj na Kosovu.

Foto: I. Miljković, GračanicaOnlajn

Takođe je istaknuta i uloga roditelja i nastavnika prilikom izbora budućeg obrazovnog profila kod srednjoškolskog ili visokog obrazovanja. Tako se tradicionalno veći procenat devojčica odlučuje za zanimanja medicinske sestre, nastavnice, blagajnice, dok su arhitekte, inženjeri, doktori i IT stručnjaci, profesije koje se vezuju za dečake.

Istraživanje je takođe pokazalo da u višim razredima srednje škole kod dečaka pada prosek ocena dok je kod devojčica na istom nivou ili čak i bolji. Veliki broj devojčica u višim razredima ima bolje ocene iz matematike i jezika i književnosti, ali su one nažalost, pod većim stresom od dečaka i imaju više problema sa samopouzdanjem.

Kada su omiljeni predemeti u pitanju, devojčice više preferiraju jezike i psihologiju, dok su momcima omiljeni predmeti geografija i informatika.

Venera Demukaj je nagalasila da je  uloga roditelja pri izboru zanimanja ili odabira škole najvažnija. Ona ističe da su  devojke  otvorenije u pristupu i  traženju mišljenja od roditelja prilikom izbora obrazovanja, za razliku od muškaraca.

U cilju kvalitetnijeg i pouzdanijeg izbora budućeg obrazovanja, pa i zanimanja, preporuke su da treba promovisati i podsticati ravnopravnost među polovima, najpre na nivou porodice, a potom i zajednica. Neophodno je promovisati pedagoške aspekte prema kojima su školski materijali, udžbenici i aktivnosti u učionici osmišljeni i prikazani rodno neutralnim terminima. Važno je, ističe se u zaključcima i preporukama istraživanja, razvijati vodič za roditelje za planiranje karijere kao i osnaživati komunikaciju između dece, roditelja, vaspitača, učitelja i školske administracije. Neophodno je i ponuditi programe stipendiranja devojaka koji će se odnositi na sve etničke zajednice na Kosovu, ali i obezbediti programe mentorstva uspešnim ženama na svim poljima, rečeno je na kraju tribine koja je održana u prostorijama Mlade aktivne Gračanice.

Ivan Miljković