Празник Свете Ане у Великој Хочи: Ми Хришћани не очекујемо боље време, ми једноставно чекамо Христа!

Фото: Оливера Радић, ГрачаницаОнлајн

Празник Свете Ане свечано је, служењем литургије и пресецањем славског колача, уз присуство Срба из Велике Хоче и Ораховца, обележен у истоименој цркви, посвећеној мајци Пресвете Богородице, у овом месту.

У физичком смислу маленој, а у духовном огромној и од великог значаја, црква Свете Ане у Великој Хочи код Ораховца, данас је обележила дан своје заштитнице, Свете Ане, мајке Пресвете Богородице. Пред стотину присутних верника из Велике Хоче, Ораховца као и гостију из других српских средина са Косова и Метохије, литургију је служио протојереј Стево Митрић, уз саслужење јереја Николе Драгићевића и ђакона Милана Станојевића. За певницом је био парох великохочански протојереј ставрофор Миленко Драгићевић са једним од домаћина славе, теологом Јованом Радићем. Велики број деце, као и старијих примио је свето причешће након чега је обављено освећење свете воде и славских колача које је, осим породице Радић из Ораховца, принела и породица Станоја Мицића из Велике Хоче. Симболично је предат део колача  Зорану Шавелићу и Томи Лукићу, обојица из Велике Хоче, домаћинима славе за наредну годину.

Славски колачи пред црком Свете Ане у Великој Хочи, фото: О. Радић, ГрачаницаОнлајн

Подсетвиши на житије Пресвета Ане „која се удостојила родити пресвету Богородицу“, отац Стево Митрић је у беседи назначио да се „светитељка тиме удостојила да и пред престолом Христовим буде помоћница и заштитница оних који јој прилазе и који јој се моле“.

Део празничне литургије у Великој Хочи, фото: О. Радић, ГрачаницаОнлајн

Позивајући људе да спас од разних тегоба савремоног живота пронађу и цркви и Господу Исусу Христу, отац Стево је на крају беседе рекао:

„Нека све нас, окупљене испред овог Храма Господњег, који је Храм постао тек у оном тренутку када смо се ми окупили на светој литургији и заједно, умом својим принели молитве, слушајући свештеника и приносећи кроз појање пригодних песама, кроз свето прићешће, кроз присуство свих нас, тек тада овај Храм постаје Храм, постаје права црква, постаје еклисијат, заједница верних, окупљених због припремања на живот вечни, због припремања и чекања васкрсења мртвих и доласка Господа Исуса Христа. Јер ми Хришћани не чекамо боље време, ми једноставно чекамо Христа“, рекао је на крају беседе протојереј Стево Митрић.

Деца и вернрици примају свету причест, фото: О. Радић, ГрачаницаОнлајн

Црква посвећена мајци Пресвете Богородице, Светој Ани, налази се у центру Велике Хоче. У њеном дворишту изграђена је школа ,, Светозар Марковић“.

Према предању, које се чува и преноси међу мештанима овога села, цркву, која је на овом месту постојала у средњем веку, Турци су срушили и подигли џамију. После ослобођења 1912.године, Срби су срушили џамију и опет подигли цркву. Према подацима из записа Петра Костића, професора Призренске богословије, цркву Свете Ане обновила је Ванка, удова Јована Зивгаревића из Велике Хоче.

У овој цркви Литургија се служи само 7. августа на празник Вазнесења Свете Ане, али јој верници, као великој молитвеници пред Богом, долазе и узносе молитве за помоћ у разним немоћима и тешкоћама. Много пута је ова светиња и чудотворила те је било случајева да су бездетни парови, обративши се Св. Ани, добили пород.

Скит Свете Ане на Светој Гори

Највећа реликвија  је стопало Свете Ане које се чува у светогорском скиту Свете Ане. Света Ана је најстарији, највећи и најпознатији светогорски скит. Први пут се помиње у једном српском документу, пре свих данашњих скитова. Некада је припадао светогорском манастиру Светог Павла, када је овај манастир био српски и већина монаха у скиту су били Срби. У XVII веку српски калуђери у Светој Ани преписали су велики број књига. Скит се налази на око три стотине метара надморске висине и има преко педесет лепо уређених једноспратних и двоспратних кућа у којима живе по два или више монаха. Монаси се баве иконографијом, дрводељством, израдом крстића и црквених потрепштина а има и сребрара и златара. Гостољубиви су и на молбу верника радо ће изнети светитељкино стопало на целивање и поклоњење.

И. Миљковић – О. Радић