Žene na Kosovu nedovoljno koriste svoje mogućnosti i garantovana prava

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Žene na Kosovu”

Žene na Kosovu čine polovinu od ukupnog broja stanovništva, ali se po zvaničnim statistikama njihova zaposlenost kreće između 13 i 17 posto. Iako su prava žena i inkluzija najčešće teme o kojima se govori na Kosovu, one nisu dovoljno zastupljene, kako u zapošljavanju, tako i u samozapošljavanju, ali i u strukturama odlučivanja. Uprkos poboljšanjima ostvarenim u proteklih nekoliko godina, siromaštvo i nezaposlenost ugrožavaju značajan broj porodica na Kosovu i utiču, posebno, na položaj žena.

Žene Kosova imaju puno da ponude kosovskoj privredi, znanje, obrazovanje, profesionaizam i odgovornost. Postoje mnogi sektori (naročito tekstilna industrija i prerada hrane) u kojima kosovske žene mogu doprineti boljem i bržem ekonomskom razvoju. Osim realnih okolnosti, stereotipa i zastarelih shvatanja da žene nisu sposobne kao muškarci i one same nemaju dovoljno samopouzdanja i motiva za osnivanje privatnih biznisa, a samim tim i za ekonomsko osnaživanje i finansijsku nezavisnost. Nedovoljno ekonomsko osnaživanje žena je problem celog Kosova, ali se manje multietničke opštine suočavaju sa većim izazovima nego opštine sa većim brojem stanovnika.

Imajući u vidu da je rodna ravnopravnost osnovno ljudsko pravo i ključna osnova za održivi razvoj, nevladina organizacija “Insitut za razvoj zajednice – CoDe” sprovodi projekat koji ima za cilj da podigne ovaj problem na viši nivo i da identifikuje glavne prepreke i razloge neaktivnosti žena na tržištu rada.

Projekat „Ekonomski održiva žena – nezavisna žena“ ima za cilj pružanje pune podrške uspostavljanju i promovisanju funkcionalnih multietničkih udruženja žena sa teritorije opština: Novo Brdo, Ranilug i Kamenica, osnaživanje njihovih kapaciteta i povezivanje sa preduzećima, srodnim organizacijama i institucijama na Kosovu.

Iz Instituta za razvoj zajednica ističu da se žene preduzetnice na Kosovu suočavaju sa mnogobrojnim preprekama (na primer, banke ograničavaju svoje usluge zbog manjeg poverenja u žene koje posluju jer vlasništvo nekretnina koje bi mogle poslužiti kao kolateral, uglavnom zadržavaju muškarci). Zbog neravnopravog rodnog odnosa, odnosno zbog nepoštovanja i nekorišćenja prava na nasleđe, kosovske žene su u nepovoljnijem položaju od muškaraca, pa je pristup finansiranju znatno teži, zaključuju predstavnici ove organizacije.

„Tokom trajanja projekta, kroz treninge koje smo organizovali za ovu ciljnu grupu, bitno su osnaženi kapaciteti žena, omogućena im je poseta proizvođačima i preduzetnicima koji su već pronašli tržište za svoje proizvode, a korisnice su imale priliku i da se predstave i upoznaju sa predstavnicima centralnih institucija koje bi u budućnosti mogle da doprinesu razvoju ovog multietničkog udruženja žena koje je formirano. CoDe će i nakon završetka ovog projekta pomagati udruženju u njihovom daljem radu, jer smatramo da je ekonomski osnažena žena stub, kako porodice, tako i društva u celini“, kaže Dejan Dimitrijevic, izvršni direktor ove nevladine organizacije iz Gračanice.


Ovu aktivnost podržava Program Angažovanje za Jednakost – E4E, koji finansira Agencija za međunarodni razvoj Sjedinjenih Američkih Država -USAID, a podržava Centar za obuku i resurse za zastupanje -ATRC.

Bojana Manitašević