Osojane, osmanaest godina posle: održala nas je samo naša vera

spomen ploča ubijenim i nestalim Srbima, foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

U Osojanu, selu u opštini Istok, obeležena je osamnaestogodišnjica prvog povratka prognanih Srba i otkrivena spomen ploča ubijenim i nestalim Srbima iz ove metohijske opštine. Svetu arhijerejsku liturgiju u crkvi Svetog Arhangela Gavrila, služio je vladika Teodosije, uz sasluženje sveštenstva i monaštva Eparhije raško – prizrenske. Meštani istočke opštine poručuju da im vera pomaže da opstanu na svojim ognjištima.

Od devet i po hiljada Srba, koji su u opštini Istok živeli do 1999., danas ih je nešto manje od hiljadu. Žive na svom kućnom pragu, hranjeni mirisom pitome Metohije, zaboravljajući sve nedaće kroz koje su prošli od 1998. godine do danas. Ono što se ne zaboravlja, to su najmiliji koje je zločinačka ruka otrgla iz njihovog zagrljaja.


vladika Teodosije, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

“Vera u Boga je vratila ljude u ovaj kraj. Ova sela, kada pogledamo, govore najbolje o tome. I ovaj hram, i ove kuće, i ove njive i ova deca koja se rađaju ovde u ovom selu, sve je to blagoslov Božji, ali vaša vera koju ste prineli, vratila vas je. Ne bi se mogli vratiti i održati da niste imali veru, da niste bili uz svoju crkvu i da crkva nije sa svojim narodom, a svi smo mi crkva, svi mi činimo crkvu. Nema crkve bez vernika i to treba da znamo i zato mi blagodarimo”, besedio je vladika Teodosije.


Marta Ristić iz obližnjeg sela Ljubožda, već dvadeset godina ne skida crninu. Izgubila je sina, nedaleko od kućnog praga, kaže.

„Na desetak kilometara od kuće, ubiše dušmani mog sina i još dvojicu njegovih drugova. Sada mi je umro i muž, ali imam još jednog sina, pa eto…živim“, tiho priča Marta, u čijim očima nema više ni suza.

Pored nje sedi Milijana Minić, koja ništa ne zna o svom bratu i ocu. Kidnapovani su 2000. godine i ona od tada ne prestaje da traga.

Marta Ristić i Milijana Minić, foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

„Ovde mi je najlepše, ovde gde sam rođena. Iako nemam više brata i oca, živim za taj dan da saznam šta se desilo“, počinje ispovest Milijana, teško izgovarajući reči i gušeći se u suzama.

Za šezdeset četvoro meštana istočke opštine, danas je posle Svete arhijerejske liturgije, otkrivena i osveštana spomen ploča.

„Ovo su imena ljudi koji su ubijeni i kidnapovani, do kojih je došlo naše udruženje i institucije Republike Srbije, ali spisak nije konačan“, objašnjava članica udruženja porodica kosmetskih stradalnika, nekadašnja novinarka iz Prištine, Gordana Đikanović.

Stradalnici, čija su imena uklesana na spomen ploči su izgubili živote, braneći veru, čast i dostojanstvo, rekao je vladika Teodosije:

spomen ploča ubijenim i nestalim Srbima, foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn


 

“Postradali su sa verom u Boga i u pravdu njegovu. Da ih gospod nastani u nebeskim naseljima, da im podari radost carstva nebeskoga, a nama svima da hodimo njihovim primerom, da i mi čuvamo svoje dostojanstvo, veru, čast i sve ono što smo primili od naših svetih i naših predaka”.

U Osojanskoj dolini su još vidljivi tragovi divljaštva dojučerašnjih komšija. Velike kuće, devastirane i polusrušene, a pored malog broja izgrađene male tipske kuće za povratnike.

U samo selo Osojane, od 650, 2001. godine se vratilo 106 meštana. Danas ih je u selu 350, od toga osamdesetoro dece.

meštani Osojana, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

U prigodnom kulturno- umetničkom programu, koji je u Osojanu organizovao Dom kulture Gračanica, učestvovao je i hor „Simonida“ iz Gračanice.


Anđelka Ćup